Male novine

који су били овде (у Београду) на збору, дочекали у Багрдану, побили их и бацили и? у Мораву"; ит.д. Гласови су ови по све не истинити, јер овде нису никакви напреди.аци ни свраћзли, нити их је когод дочекивао, него се још овдашњи свет гнуша и сажаљева немио догађај у Београду од 14 Маја. Бр. 749. 21 Маја 1889 г. Багрдан Председник општине багрданске Милосав Внтнћ. Моли се уредништво „Малих Новина" да ову изјаву у првом следећем броју оштампа. * Ми радо штамнамо ову изјавутич пре, што је она нрва изјава о томе како су догађаји од 14 маја примљени у народу.

Молим вао, г. уредниче, да у вашем штованом листу изволите дати места овим редовима у којима ћу свратити пажњу на једну доста значајну околност у нередима од 14 и 15. ЈЈитега, ас!а е! Јас1;а ^иап^иг. Званичан орган Сриске Новине доносе у свом 113 броју симсак аовређених лица приликом нереда 14 и 15 маја ове год. у Бевграду. Овај списак је састављен ио званичном извештају иомпнданта жандармерије и извештајп уараве (вароши Београда); ово су званични органи, службени извештаји, истинито иризнањс — дакл^ аутентични докази о којима нико сумњати не сме и не може.— И ми, веруј>ћи иотпунце у истиност тога званичног «писка и извештаја износимо жртве у бројевима. Од 35 лица, која су за поменута два дана иовређена спада: а) на жандаре и официре (органе реда и безбедности) 20, б) на чланове наиредњачког збора (еваки са именом) 11, в) на рањене (револвером) од жандара 1, г) на повређене штилетом (не каже «е званично са чије стране) 2, д) на убијене револвером (не каже <се званично са чије стране) 1. И ако ее може узети, да су овде три фактора (т. ј. три разне групе) постојала, на име наиредњаци, органи јавне сигурности (жандари) и гледалачка иублика (или народ, као што се у иређашњем званичном извештају обележава), то ће ипак бити праведпије и природније, ако рекнемо, да су у истини само два фактора била, и то: нанредњаци заједно са жандарима чине једну страну (пошто су се они морали бранити одноено чувати личну безбедност и јавни поредик) а Јругу страну сачињавају гледаоци (питоми народ и м"рна публика). Прва страна (напредња^и и жандари) има 31 жртву; Друга страна (гледаоци, народ, пу<блика) има 4 жртве. Да се изразимо у нроцентима. На прву страну пада жртава 88 иио од ■сго; на другу пак само 11 иио од сто. По службеном извештају напредњаци су увек ишли у огромним гомилама, сви су били наоружани и на «ве готови. „Публика". како службени извештај вели, увек се налазила око напредњака у „малим гомилицама", а „вико вије имао оружје." И кад ствар по службеним извештајима тако стоји, онда је врло загонетно, уирав не појмљиво, како то те „мале гомилице" тих „мирних, ненаоружаних гледалаца" направише напредњацима и жандарима 31 жртву, док „бесни", „крволочнн" и „оружани" иапредњаци, помогнути жандармеријом једва нанесоше противнику 4 жртве.

Ово постаје још чудније кад се помисли да напредњака није р јњ но гммо 11, као што службени извештај тврди, но више и од 30, само игго људи нису трчали да се жале нолицији, у чију заштиту не верују. Један који рачуна. ИЗ СРПСКОГ СВЕТА — Косовска прослава „Србо <4>а ну" јављају са Цетиња, да је црногорска влада наредила да се на Вчдов дан ове године, кго на дан 500 го дишње успомене на косовску битку, приреди у свима црквама свечана служба божја и парастос погинулам јунацима косовскии. Друге свечаности неће бити. Сем тога јавља, како се у меродавним круговимл цетињским говори, да ће Црна Гора послати нарочиту депутацију уСрбчју те да Јчествује у Крушевцу на печстогогодишњици косовској и у Жачи при миропомазању коаља Александра. — Босна и Херцеговина. Прошле недеље биоје, како јавља „Србобран", министа[> Калај у Босни да прибере поближе податке о уцрави еарајевеке владе и односима окуиираних земаља, те да се спреми за извештај који ће у делегацијама изнети о Босни и Херцеговини. — Коеовска прослава у Загребу Одбор загребачке српске православне општине решио је, да се на Видовдан у српској православној цркви одслужи свечана служба божја по Србљаку а за тим да се да парастос свима српским јунацима, који су погинули на Косову. На ову свечаност позп»ће се сви нредставници загребачких власги и јавних корпорација. ИЗ БЕЛА ОВЕТА — Стрмоглавно се. Бимен допис ник енглеског листа „Стандара" бави се од неког времена у Црној Гори. Био је пошао на Гијеку да лови пастрмке. Прошле суботе био се успео на једну главицу више ријечке Фабрике одакле је лен изглед на ниже и на више, али је стаза тесна више осека а крш клизав. Ту му се ис од ноге одрони крш и он се стрмоглави с висине од неких двадесет метара. Нека жена то виде , отрчи к њему и укаже му прву негу. Он је сад здрав и хвали Бога што није пао на главу, но само на руку и вита ребра. — Балонски трен шпанске војске. Како јавља „Метог. с!е т^етегов'', 4. чета телеграФског батаљона у Шпанији опремљена је балонским треном, који се се састоји из 3. кола. Прва кола намењена су да се на њима производи за балоне потребан гас , те због тога носе гасометар и нужне хемикалије. Тежина кола са свима справама и потребама износи 2600 киаограма. За један сат може се развити 250 куб. мет. водника .Друга кола носе парну махину са калемом за навијање балонског ужета Тежина им је 2500 килограма. На трећим колима преноси се балон, гондола, котва, конопци и т. д. Тежина укупна нзноси 1500 килограма. Балов има у цречнику 10'8 мет., тежика 125 килограма и захвата 666 куб. метара, а срачуњено је да може повети три особе. Уз балон иду и две гондоле, од којих се једна уиотребљава кад се балон слободно диже, а друга кад се диже привезан. Прва гондола тешка је 30 килограма, под јој је дугачак ]едан метар , а широк 82 сантиметра, горе је 1*25 метра дугачка , 15 метар широка, а стране су јој 95 сант. Друга гондола нак има исту висину, али је на поду дугачка 75 сант., 65

сант. широка, горе 15 мрт дугачка и 92 санг. широка, и тежи 20 килограма. — Крезилит. Како јавља „Јгоп", у Тулону раде 40 раденика пунећи мелинит - гранате Мелиниту је сад пралата нека нова прскава смеса која се зоне крезилит и која је у иогл" 1у дејсгва једна«а са мелинито*, али је међутим много безопаснија за рчкокање. Пошто се пуњење зрна кри је. то се о крезилиту зна еамо да је то нека ччрста маса која се растапа у бакарним судовима и тако расто шм 4 на сииа у зрна до на две трећине оразног нростора у овима. Остал« нразнина попуњава се накаадно мелинитом, који се посао обавља в ■ома оажљиво и обзриво , и на к м иоелу раде 10 вештих раденика који су с«аки за се одвојени у сигурној ћслији Јевтина вожња на железници. Нс ће дуго трајати, може биги већ но четком авгу-га ове год. стуниће у живот код кр. угар. државних желез ницн нова тариФа за превоз особа и т ■ оо сиотему, који још нигде до сада иије уведен у пракси. То је ако звана тарифа ао зонама. 0 њој се до сада много нисало, али се ни једна железничка уирава није усудала сор »вр.сти је. Ствар је у томе, што се хоће јеФтином вожњом да иодигне нро мет са особама, полазећи са тога гледишта, да што су мање цен- , свет тим више нутује. Сне пруге кр. уг. железница нреко 5000 километара, б.^ће подељене у 14 зона, т. ј. у 14 дел «ва , каји ће се одмерити но даљини На пр. прва зона до 50 километара. друга до 1>0. трећа до 300 и т. д. За једну такву зону, плаћа ће се једна те иста, много мања од досадањих цена , без обзира , да ли иутник ц лу зону или само један њезин део, проиутовати намерав По томе ће , веде , кратки нутеви тако звани помесни нромет и најдужи, према досадањим, врло мало стајати: од арилике једна четвртина досвдање цене. Једна зона стајаће ирво место 50 нов., друго место 40 нов,, треће место 25 н< в. П|> томе ће најдужа мруга, дакле свих 14 зона , коштати нрво место 7 фор , друго место 5 фор. 60 н., треће место 3 Фор. 50 нов.

ЦРНОГОРСКА ПОЛИТИКА Вечерњи лист „П. Лојда" бр. 127. доноси од једног вишег оФицира заједничке аустро-угарске војске једно нисмо, у коме се говори о цнљевима црногорске политике. Ми не знамо побуде, из којих је пот< кло ово писмо, али оно је свакојако у вези с најновијом здравицом рускога цара, који је кнеза Николу назвао „јединим искреним и верним пријатељем Гусије." У писму се нрича како су још пре 25 година између Србије и Црпе Горе вођени нреговори о подели Босне и Херцеговине, али ти нреговори нису могли успети, јер је Црна Гора и сувише вукла себи, — па се после наставља : „Тако су тада стајале ствари. Од тог доба је кнезНикола удајом своје кћери Зорке ионово доказао, куда смера. За то време стање ствари јако се измениле у његову корист. Његова друга кћн испросила се за рускога великога кнеза и ов сада може ближе да приступи својој мисли. која се давно зачела у његовој Фангазији. Краљ Милан је одступио. Да намесвиштво не остане на миру за време уораве, за то ће се већ побринути. С мало помоћи од стране Гусије може мали црногорски кнез , „једини највернији пријатељ царев", добити иресто Ср■

бије и номоћу устанка у Босни Хер цеговини ујединити под свој скиптар државе од Саве и Дунава до Скадарског језера, као велико-ерпску царевину — еп а&епс!ап1; тшеих" Писац наглашује даље како су Црногорци жилави, како упорно иду своме циљу, како би позив Црие Горе на усганак нашао одјека у Босни и Херцеговини, па завршује да се улога, коју Црна Гора игра на Балкану, «аш потцењује.

ТЕЛЕГРАМИ „МАЛИМ НОВИНАМА" 24. Маја Рим. Консул Дурандо вратио се у Трст. Истрага је показала да јеДурандо по дужности радио према аустро-талијанској консуларној конвенцији. Парш. Карно се вратио, све је мирно. Вукурешт. Комора продужила седнице до 1. јуна те да вотира Финансиске законе и буџет. Млеци. Грчки краљ и краљица стигли јуче овде. Данас после подне отнутовали преко Беча за Петроград. Будимиешта. Посланички дом с огромном већином усвојио је Финансијски закон. У току дебате министар Финансије изјавио је да ће се на основу Фактичких Финансиских иодатака деФицит или редуцирати само на неколико стотина хиљада Форината или ако то не буде, неће прелазити најмању висину од једног до два милиона.

СМЕСИЦЕ — Глуиац кога јако љубе. ,Бе Мопс1е агЉ(;е" под там насловом прича да је Кирле Белев, кога је његова лепота много внше учинила славним по његов таленат, човек кога америчке жене највише цене. Показало се да је за шест година добио три хиљаде љубавних изјава, и све су, више или мање, садржавале понуду брака. Између три хиљаде — како да вх назовемо? — ионуђачица, налази се и нека мис Косен, која је за овога новог Аполона изгубила не само срце, но и главу. Мис Косен ишла је свуда за Белевом, она је могла да иусти на вољу својему обожавању. Читаве три године она је без успеха тражила састанак с њиме. Тако тражећи да се с њим састане, иоследњи пуг у Чикагу, на се приликом једне цреставе тако наљутила да је пуцала из револвера на свога идола, који је декламовао на позорници. Метак није ногодио никога. Она је ових дана то поновила у Њу-Јорку али се нолиција за овај мах постарала да јој расхлади толику љубав. Врло лепи уметник, за тренутакје заштићен од своје обожатељке. Али да би се заштитио од таквих сунарнжца мис Косенове, веоме јако љубљени уметник упутио је уредништвима нована ово писмо: .Господо, ви ми предлажете да се оженим те да се ослободим незгода, које ме гоне. Ја бих драге воље послушао ват савет да већ нисам ожењен. Моја жена, једна врло леиа Енглесвиња, живи у Лондону. Сем тога,