Male novine

Изјава. Милош Станојевнћ са своја некодико друга, а свн као чланова певачког акад. друштва „Обилић", изволедо су, у ономадашњем броју „Вечерњих иовости" изнети, како нвје све онако, као што сам ја взнео под „Изјавом" у 35 броју „Малих Новина", већ друкчнје. Сама логичвост опе „Изјаве", гдс почињу са: на „омладинском збору", ајсвршују као члановн акад. певачког друштва „Обилић", довољна је, па да их окарактерише, *у кодико су -оцо своје писање на нстини основали, а у коликоне. Што се гнче другах ствари, које ј оје колеге износе у поменутој „Изјава" имамдакажем ово: 1) И мена је веома жао, што сам иступио вз оног друштва, чији члавови имају потиуно в самостално п мишљење. 2 Прекидајући сваку даљу п олемику е внма, кажем ^вам, да Јсте н суаише просто срество употребили '-своју препоруку, а онакав начнн ннсања у вашој „Изјави" н достојан је таквпх умнак величина. 10 ®ебр. 1890 г. Београд. Ввл. X. Поповаћ правпик.

-ОО-О-

припослано За ствари под овом рубриком уредништво не о^говара.

Димитрију ДимитријввиЋу ШТАМПАГУ Ви јавно рекосте, како од кирије и зааупиие ни прибијепе паре нисге добили. Да, добили сте у готову само 52 лииа| а. Али ко ће да илати ~ -=4п* дп лис т"? Д« ли Ја штампар или вп са Гаптттм саветодавдем. Мени није било до политике, већ до посла, јер политика је за људе, који уму да је воде, а она нитн је за мене а још мање за вас Кад се приближивао месец днна изл^жењу „Мнлога Листа" ваљ<ло ,је предавати рачун. ТЈЈебало је штамаару платати раз^ику (деФицит) а ја, вами кврију. Али пре но што о овоме завршим вредно је да се зна како је „Мали Лист" постао. Уредвик „М а л о г а Листа" Влада Милојевић, кад је из редакције „Домо вине" одпјитн, ваљало му је наћи извора за живот. Гди ће? Хајд у парну штампару. Ту ће бити меда. И може бити *) Прво ку беше да пошто по то нокрене ма какав лист, тек /.а осегура себи приход од 180 динара месечн". . Парни се штампар кодебло. Рекоше му људи, да то није за њега, већ да гдеда свога посла јер ту може бити огромног дефицита а он треба, да гледа како ће еебг>, да осигура добар приход и да се не уиушта у такву спекудацију. Иосле овога взгледало је као да је „спекудативно нредузеће" пропало. Јес, ђавола, кад је г. Влада вадео да то предузеће може пропасти, (не дист већ 180 дпнара) он ти удеса гкјде те једног дана одпутује с? парним шт«мпарем у Пешту и Беч да набаве једну машину и нрибор, који је новој штампари иотребан. Тамо се, т. ј. у 1Теш<и и Бечу реша судбина „Малога Лисаа", ма да посао, за која су отишли нису свршоли. То сам звао отуда, јер ми рекоше, да ии у Пешти ни у Бечу нема ни једне штам- арске машине. Кад су се вратили пнненадвше ме, јео видех да су се ствари окренуле

чи докде?

Сдагач.

на боље. Парни штимиар као власник .нарећује мени закупцу, да сложимо гдаву „Малога Листа" у криво како бп „глава" к д иублнке направила сензацију и више се примерака иротурало. Погледам пх зачуђено, како сс то може сложитп у краво Најзад помислам да не мисле људи да удесам г ,аву „Малога Листа" на ц»лу нрву страну, јер ће тако сложена глава доиста бита нешто ново... Може, може, викнуше гчспода. Ама то не ида, то мора бити дрворез. Од дрвета, врага, продера се п»рна штампар: Поручи ја је гмаћам, а други један господин, који се ту де сио додао је још. „Тво е је да урадиш онако как I т« се нареди а ти наплата колико знаш." Доцније иак требало е претплатити стране н ване и ту та наш парни штампар да уреднику 30 динмра да их претпдчти. Ови су ласгови п чели долазити тек о:«о половин- Јаауара. С етови боже мој, п« железнпца не може. (!) Први број „Мал га Лпета" взађе 1. Јануара и већ иетога дава добије г. уредник 6 дннирг своје зар.'1 де. Тако се низао број за бр->јем а дефициг око штампнња бив ше свакога даиа све већи. Мена већ д .дија, јер сам морао да радим и ја и моја цела породица те да м гу до првог да измирим плаћањч око новог листа. Ово осети г. уреднмк, те се реши да удчси ствари тако, како ћу ја до најдаље 1. Фебруара излетеш напоље а он и даље да прима 6 дпнара дневно. Ја за овнј нитковлук дознам тек 23 Јануара и решим се д» 1. Фебруара нступпм. То сам п учинио. Око 8 сата лођем у штампару и ?атечем власпика, ко]п данаше листове разносачима. Н-зовем бога, а он ме упита: што тако доцне? Молнм вас, где је тај човек коме би имао да пред^јем одпочете ствари како би се :,нало, шта је моје а шта ваше? Шта мислите шта ми "је на ово одговорио нови колега. Ни.ам рад да вам ово н«шем, али ако вас пут нанесе лађарима тамо се могу чути ови изрпзи. Ја се ј' ш истога дана удилим иЗ радње. Онај тргћи успео је. Рач>н је предат али се г .спода не задовољавају тиме, в< ћ наплаћују и дааас моје рачуне, 8а ов ће мо пред суд г. Пнрои Штатппру Она господа, која су вами платили плктиће и мени, јер |а сам зарадио а ви сте покушали са саве^одапцем да ма отмете. На друм или у ^иуму господо, иа отимајте ! Не иде то у ирестоница ! А г. Влади Милојевићу биће боље да ћути и да не пазпва друге голаћима. Плати Владо твој дуг голаћу, који си му закивуо шгампајућп „Косу." Плати дуг оној удовици са 5 деце за повез „Уста госпође X" да не скаиава од глади. Плати са коксорцијом онај ироспетк што сам штампао. Они други не тичу ме се. Ако што год имаш са мном изиђп јавво на среду, а не потурај људе.. којп не умеју ништа друго — до да једу ! У идућем броју рачунЈев. Јов. Медецијан СМЕСМЦЕ — Нолнко пропутује леквр. Један лекар, коме јз сад 76 година, израчунао је да је он, посећујућа болеснике, учинио пут од 360.000 миља, т, ј пут који је 14 пута већи од целог обнма земљине кугле. — Статисика. Прошле 1889 године умрло је у Индији 1889 људи од уједа отровиих змија. Од зверо-

ва платило је главом 65 људи и 2252 к^мада марве. Индиска влада илатила је 12,754 Фунатч стердинга што је побијено 889.472 змије и 961 дпвља звер. — Галантан Киргиз. Код Квргиза, који су и до данншњег дана сачували своје старе обичаје и навике, | пиак је мало по мадо почела продирати јевропска цивилззација. Један лист доиоси ову кратку и зннимљиву цртицу оједном киргиском кану ј Орембур ки гувернер позвао је кана ; једног дана на ручак. Према госту за столом седела Је млада жена неког ОФицирп, која зл кратко време тако занесе младога Киргиза, да је у своме одушевљењу узвикнуо: „За ову жеау дао 6:јх 100 оваца". Ови гости прснуше у смех на ове наавве речи канове, а младу жену обли руме« стида. Гувврнер се хтеде с њим нашалити и довести га можда у неприлику, па му покаже своју жеау и упита, колико ба сваца за њу дао. Жена није баш била лепа, али Киргиз да задовољи свога домаћина сасвим ласкаво одговори: „То ме, господине, не питај, јер толико оваца нико на целом свечу нема". Гувернерова жена беше веома зад вољна с у д о м младога Киргиза. — Американске жене. Као штоје већ свуда познато, у многом чему се разликују од наших јевронских жена. Оне путују само око света, јаше јавно по варошким улицама, у

ошпте оне присвајају све слободе које уживају мушкарци. Вредно је забележити и овај обичај америквнскихјжена у Мичигану. Тамо је пре међу жееама '"'била завладала луда манија да жваћу гуму. На тај начин многим лепим женама и девојкама остала су искривљена уста. Али тај луди обича]* већ је застарео па се оне досетиде новом јаду те 'почну улицама звиждати која може јаче. Красан је то призор видети две по две на угловима улица с цигаретом у устима, где час једпа час друга звижди арије из разних опера и операта, и као нови Дон Жуани вреба у мимопролазеће младиће. То за Американце нпје непристојн шта више они то сматрају зао златну слободу. ТЕЛЕГРАМИ 10 Фебруара Парие. Војвода Орлеанска иије још пуштен у слобду. Ц риград. Султан I.. у р а т на смрти је. Лондон. Комора лордова усвојала. је па првом читању владин предлог кгјим се овлашћује законоднвни савет Индије, да м >же дебатовати о буџету и поднета анте) пелацаје влади Исти предлог овлашћује ,владу да умножи број чданова истог савета, које ће влада изабратп.

КаВЖЕБНИ ошш

ШШП ЈЕ

IIIIIIIIIII

Београд 1890. ампарпја ,,вод Проскете"

4^1-.' »V " ЧАЛ" "

I III 11 I 111I I I I I I II I I I I 1\

1оже се добити $ свима књижарама у Београду