Među svojima : roman

МЕЂУ СВОЈИМА | | 29-

рука нечија као да му се спушта на образ и лагано, лагано милује га и глади. -

Изненада скочи, обгрли Томану и љуби је. Као“ _ да то и није Томана, него она, оно бледо лице. Па би да јој тако накнади за сву доброту и: нежност.

— Ех, ех, — брани се Томана узмичући и као: гура га од себе. — Ех... као да си дијете!...

Он се освести. Застане, забаци косу и полугласно каже: ===

—- (Откако сам отишао на школе ситан, мали,

нисам те ни видио више... И сад, кад те опет гледам, чини ми се да сам још дијете... Као да нисам ни узрастао!...-" И као да се нисмо никако. ни растајали... Е

—_ Никад ми ниси дошао за толико година, уздахне Томана. ; = 3 ве и

Колико ли се пута посвађала с попом због тога! Колико наваљивала и саветовала да се дете, барем

преко лета, доведе кући!... И други имају деце по школама па оду и доведу их. А он неће те неће. Ако се ужели сина, — а сваког дана спомиње га,

уздахне, узнемири се очекујући писмо, — сам је ишао у варош да га походи. Тамо остајао по неколико дана. И касније, кад се Миле враћао чак из Русије, поп му ишао у сусрет. Водио га по некаквим бањама и по разним манастирима, као да је, Боже сачувај, болестан па му требају молитве. И задржавао се тамб-по пуна два месеца. Само га кући није доводио. Изговарао сезар и њему као и њој, да га „овђе не може људски ни дочекати“, да „дијете нема овђе друштва нити икаква угођаја“. Гомана је ради тога сву кривицу бацала на Јованку. Додуше и сама је осећала као неку грижу савести, што је ту жену баш она довела у кућу. Али се одмах и бранила и сама себи доказивала да су само проклете мађије замутиле мозак и њој и попу. Љутита, кивна, након сваке препирке у кући, ишла. је Јованци. Док год била у животу, — а умрла је тек пре три године, — ишла. јој. И грдила, грдила,,