Na stramputici : roman iz predratnog života beogradskog

је на доколици читао; под је био застрвен уздужним тепихом а дувари обложени тапетом. Све је било беспрекорно чисто и елегантно супротно тадањим канцеларијама других трговачких радња — што је одавало човека од реда и укуса, а што се и по његову оделу и држању могло опазати.

Ходајући лагано и тихим кораком који је, као и благи му тон гласа, одговарао карактерној особини његовој, Никола је размишљао о разним пословима своје трговине. Са тих послова прелетала му је мисао на кућу, на његове красне и миле кћери које је необично волео, и тада би му се на лицу појавио осмех пун задовољства и радости родитељске. Каткад би гладио своје бледо жуте, пуне и лепе бркове, или би прсте провлачио кроз проседу косу која се на темену почела разређивати. Браду је брижљиво бријао, те му црте глатка и бела лица јасније одаваху добро срце п питому душу; а бистар поглед крупних и смеђих очију, високо и ведро чело опртаваху изразе мисаона човека. Стаса. је био доста крупног, прсију широких а хода одмереног.

Цела појава газда Николина представљала је човека угледна, здрава п' крепка, сталожена, и озбиљна. Интелигентан п симпатичан израз лица његова придобијао вас је на првом сусрету. Беше то појава, каква се ретко срета код представника трговачкога реда.

Николи је тада могло бити око 50 година.

»Газда« Никола, како су га обично звали у грађанству, пили »Господар« Никола, како га титулисаху његови помоћници и момци, беше тада па врхунцу свога трговачког рада и напредовања. -А може се рећи да је стајао и на врху целог реда трговачког, како по спреми мн разборитости у трговинским пословима, тако мл по општој образовапости својој.