Narodna milicija

Zeka гитл

Ргуова maja 1886 godine, u Čikagu (SAD) izbio je štrajk 40.000 radnika za osmočasovno radno vreme. Nakon četiri dana broj štrajkača popeo se skoro na 80.000 ljudi. Buržoazija je najpre angažovala štrajkolomce, a kad ta mera nije uspela, dovela je policiju koja je pucala u mase radnika i tako je u krvi ovaj štrajk ugušen. Na I kongresu II Internacionale 1889 u Parizu, rešeno je da se taj dan borbe čikaških radnika u buduće slavi kao medjunarodni praznik radničke klase, kao dan medjunarodne proleterske solidarnosti. Od tada radnička klasa celoga sveta slavi Prvi maj kao svoj praznik, kao dan manifestacije borbenog jedinstva radničke klase svih zemalja.

Medjutim, Prvi maj postao je opštenarodni praznik tek pobedom Velike oktobarske socijalističke revolucije. Od tada narodi Sovjetskog Saveza slave Prvi maj kao opštenarodni i državni praznik.

Kao i u celom svetu tako i u Jugoslaviji radnička je klasa, za vreme nenarodnih buržoaznih režima, slavila I maj u znaku borbe za svoja prava. Za našu radničku klasu 1 maj je bio simbol njene teške borbe za bolje uslove života i rada, za politička i socijalna prava, za istinsku demokratiju. Predvodjena svojom herojskom avangardom — Komunističkom partijom, radnička klasa Jugoslavije, uprkos policijskog terora i žrtava, vodila je bezkompromisnu borbu protiv svojih ugnjetača, manifestujući iz godine u godinu, sve veću snagu i nesalomljivo jedinstvo.

U nastavku te borbe, u periodu Narodnooslobodilačkog rata, slavljen je ovaj praznik u jeku najžešćih borbi. Prvi maj je tada za naše narode značio dan, još jače mobilizacije svih ljudskih i materialnih snaga u borbi protiv fašističkih zavojevača i domaćih izdajnika. Toga dana su kresovi po brdima, leci i parole po gradovima, pojačane akcije naših jedinica opominjale sve neprijatelje da je naš narod čvrst i jedinstven u svojoj borbi za oslobodjenje i ostvarenje boljeg zajedničkog života. Na svakom komadiću oslobodjene teritorije držali su se mitinzi koji su bili manifestacija ove odlučnosti. Uprkos mnogim opasnostima, dolazio je narod na proslavu i sa neoslobodjenih teritorija sa transparentima, pesmom i darovima za vojsku da toga dana čuje svoje omiljene borce-rukovodioce. Zato proslave I maja u tim danima bile su ustvari prikaz herojske borbe naše vojske i naroda. Tih dana neprijatelj je još više osećao kolika je naša snaga, kolika je naša rešenost da se u borbi istraje do kraja.

OPŠTENARODNI PRAZNIK RADA

Pobedonosnim okončanjem Narodnooslobodilačkog rata, stvaranjem nove, narodne. države, mi smo prešli na obnovu i izgradnju naše zajednice, a zatim na ostvarenje Petogodišnjeg plana, kojim smo konačno pošli ka novom društvenom životu — socijalizmu. Sada je i kod nas kao i u Sovjetskom Savezu, I maj postao opštenarodni praznik. Slobodan narod u slobodnoj zemlji počeo je veliko delo ostvarenja novog društva i slaveći I maj, sada slavi nove pobede ovaj put na polju stvaralačkog rada. Promenila se je uloga rada. Rad je u novom društvu dobio nov smisao i sadržinu. Nekada smatran kao nužno zlo i sramota, sada je postao neophodna potreba i ponos, motorna snaga socijalnog napretka i kulturnog razvitka, jer se njegovim plodovima koriste oni koji rade, a ne izrabljivači kao što je bilo ranije. On je spojio radnike, seljake i narodnu inteligenciju u nesalomljivi front. Zato I maj za naše trudbenike ima naročiti značaj. Na taj dan svi naši trudbenici grada i sela sumiraju rezultate svoga rada, svojih radnih pobeda, nove doprinose ostvarenju Petogodišnjeg plana. Taj dan je manifestacija njihovog radnog jedinstva i stvaralačke snage.

Vredne ruke naših trudbenika svakodnevno povećavaju svoje blago, opštenarodnu imovinu. Izgradjuje se naša zemlja, dižu se nove fabrike, postrojenja, mostovi, električne centrale, novi traktori oru našim poljima. Potrebno je budno čuvati ovo dragoceno blago, plod stalnog truda naših radnih ljudi. Zato je prvi i neposredni zadatak organa resora unutrašnjih poslova, da vode stalnu i bespoštednu borbu protiv svih štetočina, protiv privrednih sabotera i kriminalaca, protiv svih onih tipova, koji neće da daju svoj doprinos radnom elanu, nego nastoje svojim razornim delovanjem da nam onemoguće ekonomsko blagostanje.

Naša Narodna milicija, slavi I maj u jeku uspešne borbe za očuvanje tekovina borbe i rada naših naroda, za suzbijanje štetočinskih i društveno opasnih ostataka kriminaliteta, za otkrivanje preostalih špekulantskih i saboterskih legla. To je naš veliki doprinos u opštenarodnom delu rada.

Čvrsto rešeni da ćemo i dalje sa još više budnosti i napora, produžiti borbu za očuvanje plodova truda naših radnih ljudi, mi se pridružujemo proslavi velikog praznika rada, velikoj smotri pobeda i uspeha na putu ka ostvarenju socijalizma. |

Živeo Prvi na{i, ћофепа стока drudbenika Jugoslavije!