Narodna milicija

Кореја — Рат у Кореји узбудио је све мирољубиве народе света. Иако се у већини земаља, верује да ће он имати локалан карактер, односно да сукоб у Кореји неће бити повод за трећи светски рат, ипак се од хладног рата између великих сила прешло такорећи на врући у једном делу света, Рат у Кореји може да наговести свету до каквих последица може довести подела, света на интересне сфере великих сила, Он уједно показује колико је политика, интересних сфера неспојива с политиком трајног мира, коме теже еви народи у свету, као и са правом малих народа на самоопредељење и самосталност.

Савет безбедности досад није успео да ишта учини у погледу окончања или ублажења спора, између Северне и Јужне Кореје. Предложене резолуције од стране југословенске делегације — прва о позивању И саслушању претставника Северне Кореје поред претставника, Јужне, којег је Савет безбедности саслушао, а друга о наименовању посредника, за преговоре — одбијене су већином гласова, док су усвојене све америчке резолуције о Кореји које уствари нису одраз решавања међусобних спорова, кроз ОУН, него решавања, спорова властитом акцијом САД, па, чак спровођењем неких мера, пре одлуке Савета, безбедности. То значи да су кораци које је предузео Савет безбедности уствари озваничили мере које су САД предузеле у Кореји.

Резолуцију Савета безбедности од 27 јуна, којом се позивају чланице ОУН да пруже помоћ Јужној Кореји, подржале су 58 државе. Седам држава — САД, Велика Британија, Француска, Канада, Холандија, Аустралија и Нови Зеланд — активно помажу Синг Ман Риовим трупама у рату против армије Северне Кореје. Остале земље су се обавезале да ће пружити материјалну помоћ у границама својих могућности и уколике буде потребна, а већи број земаља чланица ОУН само су дале моралну подршку револуцији Савета безбедности. Оружане јединице свих земаља које се сада налазе на корејској територији или у корејским водама, сматрају се, према, резолуцији Савета безбедности од 7 јула, као оружане снаге ОУН. На основу ове резолуције претседник САД Труман наименовао је америчког генерала Дагласа Макартура, команданта савезничких окупационих снага у Јапану, за врховног команданта, свих оружаних онага ОУН у Кореји.

Иницијативу на фронту досад је стално имала севернокорејска, армија.Севернокорејци су 4 до 5 пута надмоћнији у људству од свих оружаних снага против којих се боре. Показало се да северни војници располажу с већом војном обуком и моралом. Већ у првим налетима скоро је разбијена јужнокорејска војска, те су Американци морали понова да врше прегруписавање и наоружавање Синг Ман Риових војника.

Рат у Кореји изменио је међународну ситуацију, нарочито на Далеком Истоку. Неколико дана после отпочињања рата у Кореји, 'Груман је донео наглу одлуку о појачавању америчких снага на Филипинима и убрзавању војне помоћи филипинској влади и француским колонијалним трупама у Индокини. Поред тога, Труман је одлучио да Формозу стави под заштиту америчке морнарице.

Овакве одлуке претседника "Трумана изаввале су оштро реаговање код свих колонијалних народа, а у Кини оне нису могле да буду другачије схваћене, него као отворено мешање у унутрашње ствари Кине, па чак и као

агревија на њен суверенитет и интегритет. Неколико дана доцније претседник Централне народне владе НР Кине Мао Це Тунг и министар иностраних послова Чу Ен Лај позвали су народе Азије да поведу јединствену борбу за истеривање Американаца и других империјалиста из овог дела, света. Тиме би сукоб у Кореји могао да добије шире размере на азиском подручју. Борба народне владе Северне Кореје, изјаве високих кинеских претставника 0 ослобођењу Формозе без обвира на планове САД на овом острву и позиви азиским народима да се дигну на устанак за. истеривање империјалиста дају читавом сукобу карактер ослободилачке борбе народа Азије, наравно под условом да Совјетски Савез не претвори овај снажан покрет у оруђе своје великодржавне спољне политике.

(6 друге стране, сукоб у Кореји имао је одраза и на западноевропске. земље. У Француској је утицао на кризу владе и ојачао десничарске струје, а у Италији довео је до тога да је претседник владе Де Гаспери отворено запретио комунистима, и социјалистима да не руше »национално јединство земље«, док је у исто време најавио амнестију и пружио веће повластице фашистима.

Земље коминформа — Мађарска и румунска, полиција и органи државне безбедности завели су у последње време посебне »мере безбедности« у областима које граниче с Југославијом. У овакве мере спада и расељавање »непријатељских елемената« и »сумњивог и несигурног становништва«. Поступци мађарских и румунских полицаjama и агената, нарочито су уперени против југославенске националне мањине у овим земљама.

Већ две године агенти околних коминформовеких земаља врше тежак притисак над нашим сународњацима, не би ли их упрегли у кола клеветничке хајке против наше земље. Кад нису помогли ни најжешћи прогони, хапшења, малтретирања, па ни убијања наших грађана, мађарска, и румунска полиција, почела, је са расељавањем читавих села Која су насељена, југословенском мањином и одвођења људи у непознатом правцу.

У пограничним крајевима чак је уведен полициски час од 20 часова, навече до јутра. Мађарска, војска, и полиција запоседају куће и имања, исељених становника.

Овакве мере коминформовских присташа у Мађарској и Румунији, а такође и у Бугарској, дале су повода, страној штампи да нашироко пише о покретима бугарских, румунеких и мађарских трупа дуж југословенске границе. Ниједна од влада ових земаља није демантовала, овакве вести. Јасно је да завођење специјалних »мера безбедности« и »чишћење непоузданих«, као и кретање разних војних ешалона дуж наших граница, претставља само део политичке и економске кампање против наше земље. Чињеница да су методе и поступци — како у погледу малтретирања, наше националне мањине у овим земљама, тако и у погледу провокација на нашим границама — потпуно исти показује организован карактер ове кампање као и то да се она диригује из једног центра.

Европска платна унија — Осамнаест држава, чланица, Организације за европеку економску сарадњу (ОЕЕС) споразумели су се о стварању европске платне уније. На основу овог споразума зона, стерлинга и зона франка. отсада бе чинити јединствену »вону плаћања« са европским континентом. Многа ограничења која су досад постојала У погледу размене робе између европеких земаља убудуће ће бити ревидирана ни знатно смањена.