Narodna skupština

СТРАНА 602

НАРОДНА СКУПШТИНА, САЗИВ ЗА 1890 ГОДИНУ

Мишљење Државног Савета. Госаодине Министре, Иисмима вашпм од 2 0 и 2 1 новембра прошле год. ГШр. 72 5 1 н 73 2 4 изволели сте иослати Државиом Савету иа проучење пројект закона за повластицу господииу Еразму Марију из АсколиПачена у Италнји, за Фабричку прераду свиле. Проучивши поменутн иројекаг, Државпи је Савет мишљеНја, да бн га Јребало усвојити, са извесним измечама, које ми је част саопштнтн вам. Чланове I, II, III, IV, V, VI и VII, требало би усвојигн онако, како у пројекту гласе, но код чл. VII по миш.вешу Државног Савета требадо би јасиије одреднти по коме ће се закону такав кријумчар казнити, да ли можда по царинском. Чланове VIII, IX, X п XI по мншљењу Државног Савета треба усвојити по пројекту. У чл. XII по мишљењу Државног Савета, имаде бп се ове измене да учине: у девет >ј и десетој врсти изоставити ове речп (( се у споразуму са повластич.фом," на место тога ставнти: оМннистар Народне Прнвреде по саслушању Привредног Савета® и онда следујућу речеичцу само иснравити место: «и папред поменутом комнсијом за то одреде" да гласи а и напред поменуте комиспје за то одредн." На ове нзмеие у чл. 12 ви нисте иристали, господине миннстре, а на остале изјавпли сге свој прнстанак. Чл. XIII и XIV по пројекту. У чл. XV у другој врсти место речи ((Локално" гребало бп етавиги «по месту" и у истој вроти место речи «кваититативно" ставити <,по колнчини.» Чланови XVI, XVII, XVIII и XIX по пројекту. Члан XX по мишљењу Државног Савета требало би изменити к у пеколико допунигн, те да гласи овако: ((Новласгичар може једино на своје законе иаследнике пренети ову повластицу, а на друге само по одобрењу законодавне влартн. 8 • Члап XXI по пројекту. У члану XXII имале би се ове измене да учине : у тач. под 1 речи «у члану I" пребацптп на крај реченнце и ставитн иод заградом, тако да та прва тачка гласи: «1 кад јој рок нстиче (члан I)." У тач. под 2 у другој врсти речи: «у смислу а ваљало би заменити речима: «према одредбп;" а у четвртој врсти изоставитп реч „такођер 8 . На крају ове друге тачке требало би додатн још и ову нову реченицу : «о томе решиће министар Нар. Нривреде. 1 ' Члан XXIII но пројекту. Саопштавајући вам пзложепе примедбе Државпог Савета, мепн је част, господине министре, уверитн вас и овом прнлпком о мом истипигом поштовању. предссднпк држ. савета Др. Л.. Докић. Министарство нар. привреде ПБр. 53 3 28 јануара 1891 год. у Београду. Народној Скупштини 1 Јри свем том, што Србија има врло пово.вне услопе за развитак свиларства, ппак је опо врло назадно, на жалост на нижем ступњу, пего што је нскада бпло. Налазећн, да би ову привредну грану знатно погиомогло и унапредило предузеће, које намерава у Србеји подићи Еразмо Марије из Нталије, ако му се даду за то олакшице изложене у под •/. приложеном иројекгу новластице, — часг ми је иодпети овај нројскт На1>одној Скунпиппи на решење, ааједпо са мпшњењем Државпог Савета. Министар пародпе привреде К. С. Таушановић.

Потпредседник — Овај иредлог уиућује се секциЈама. Сад прелазимо на днсвни ред. На дневном је реду иретрес буџета у начелу. Има реч г. Тодор Туцаковић (нпје дошао); онда нма реч: Трнвун Мплојевнћ. Тривун Милојевић — Кад је реч о буџету у начелу, оида немам шта да говорим, пошго су многп говорилн нротив, а мало нх је говорило за. Буџег у начелу треба да се нрими и немам шта против тога, јер кад тога нема онда стојч цео точак државни укочен н не може се кретати. Истииа је леио говорити овде нред Народним Предсгавииштвом у ово.м светом дому о штедњи. Штедња је леиа ствар, само када се може п пма од чега штедиги. Та штедња зујн на све страие, п многи гледају да се њоме нопуларпшу. У јсдној кућп која је пупа, лако је п штеднтп н даватп, н СЕе и свја, али свакп онај, иоји хоће да штеди и хоће такве уштеде, као што су иеип говорпли, треба да знају да шгедњс не може бнтп код нас, кад пмамо да илаћамо 22 милпјуна само ннтереса на дуг којн постојп. Кад знамо да је буџет пре 10 годпна бно толпко п голпко милпјуна, п када знамо да је пеко задобпо ираво на илате, и(?нзпје н на остало тако што, онда иема ии говора о штедњп, нема нп говора да сс може ово н оно пзбрпсатп. Камо среће да можемо ово пзбрпсати и казатн не дамо нншта, иего све нз почетка. Што се тпче саме штедње, ја не бпх имао шта да кажем. Мој прнјатељ и друг школски Драгиша Станојевић, са овим ,пто је он нзнео да је буџег у 43 мнлиона днн. довољан да се држава српска може кретатп и набављати своје иотребе, ја бп замолпо све иосланпке п саму владу да му уступпмо, да он саставп кабинет и да нздржи тај државни апараг са гом цифром. Но на жалост он то не може бигн. Што се тпче г. Авакумови]иг п Алнмппја Васиљевића и осталих лпберала, њима ие би могао иовероватн, јер онп бп повећалп буџет још много впше, као шго је било 1877 г., када је -бпо буџет 10,000.000 дпнара, а одма 1878 год. 20,000.000 днн. Тако би исто било и у овој ирилици код њпх, јер су то старн ујдурмаши, на кад би но несрећи дошли на управу, одмах би буџет био од 57,000.000 на 114,000.000. После говора иои Марка Петровића, ја не би нмао шта да кажем, јер ои је лепо казао: све оно што је нужно п погребно, мора се одобригн. а када се дође на сиецпјалну дебату, тек ћу онда нсколико речп код некпх познција, где се може уштедптп, н говоритп. Што се тиче дебате уначелу, ја немам шта да ирнметим, него пмам да кажем још то: камо среће да је иастуиило тако време и стање п код нас као у једиој државн, која је далеко од нас, п која је скппула непосреднп порез, јер нма довољно новаца у касн, алп нас је Бог од тога сачувао. Но као што рекох мало ире, када до1)емо на поједине позиције н када буде специјалаи нретрес, тада ћу нматн да но где где кажем штогод, о штедњи нарочито, да се треба добро чуватн од иензпопнрања вдравих п снособинх људи, који бп јога мог.ш да иослуже. Не бп требало пензионнсатн, него кад је ко крнв, нек се тужн суду и осу1;ује цлн ослобођава н да се не пр^мешта ио нотребп службе; а у псто време да се умоли влада н да Ск\пштниа санкцпопише да се стане на ту основнцу, која је пужна када иолнција отпада да вршп пзвесне иослове које ће вршитп истражне судије. а доћнће н фниансп и оида да се то да старпм чииовннцима а не новпм, те да се тиме не умиожавају иензпоиари, којпх као што се видп, нма у овоме кагалогу на 800 п на које се троши 2,000.000 днн. Но о том ћу нроговорнтн детаљније у сиецнјалној дебатп. Ранко Тајсић — Моје је свагдашње уверење бнло, да држава треба да ностојн, да се снажп и велпча и да све своје снле употребп на то, да евоје народпе елементе саставп у .једну по.штичку целину. Када бих устао да говорнм у основн иротив државнпх устаиова, у којпма се њено бнће огледа, кад бнх тражио да се оие укндају нли да се на њима до крајностн нпеди, томе пе бн бнло оиравдање нп у мојим прошлим нн у мојпм садањнм теорнскнм н практнчкнм назорнма. Ја у ово прнлично мојих година пнсам жпвео онде, где се ништа не даје, него