Narodna skupština

54 САСТАНАК

сам жнвео у држави п пмао сам нрплике, да иретресам буџет ј више од 10 год. н кад бп дошао сад па ту мосао да треба пзбрнсатп сво што се дајо, бнло би од мене неумесно. Тако псто бпло бп пеумесно, да држнм велике фразасте беседе нротнву цифара, које су изложене на артијн, п које саме за се врло јасно говоре. 11о томе мнслп онпх говорнпка, којп су беседнлн протнву буџета, ннсу ннше нужне и падају пред чнстпм цифрама. Одвојепо моје мпшљење о буџегу за ову годнну нисам засновао нп на чем другом, пего па најбитнијој неонходностн штедње. Када се сравин овогодншњн буџет са прошлнм буџетом, нлп кад се сравпп са буџетнма за ово осам иоследгвпх годнна, видеће се колико је у којој години иредвиђсно буџетом да се мора нанлатптн, и опда ће се вндегп да је око 60,000.000 дпнара од 1882 закључио до 1890 године бнло дефнцита: н сав је овај дефнцит поиуњен новнм нзворпма н ирпрезима. Дефпцпг је тај пшао, као што рекох, скоро једнако сваке годнне нз годпну у годину, а нарочнто 1886 — 7 год. и од бугарског рата. 11а кад се све то узме, да је се тај дефпцит ноиуњавао новпм зајмовнма, ирирезима п наметнма, иа опет н то ннје стигло, него нам је п иредпоеледња ова година 1889,о којој већ нма иодатака, донела дефпцпт. Гледајућп на давања, које народ чнни н на тешке напоре с којпма нх чини, увпђајући како овај прнход опада нз !однве у годину а народ све то подноси — на кад то сумирам н уморедим с оннм шта он — народ — добнја од државе за те своје толнке дажбине, онда но мом скромном мншљењу даље се у том погледу не може ићн. У моме пак пзвештају, ја сам узео ред ио ред, познцију по позицију, цифру по цифру, где сам мислпо да се може оаравдано да уштедн, ја сам и ушгедпо, _а то се видп од туда: што сам учпнио највећу уштеду на буџету војном. Разлог ми је бпо тај: н сам уставотворац, који је у уставном одбору израдио Устав са четнри човека н још неколпко мннистара, п он је сам, после његовог раскошног живота, увидео, да неће моћп да се раснпа као дотле. Дакле, и он, као највећн заштнтнпк модерног мнлитаризма, увидео је погпбаони утицај његов на наше финанснје; а мн смо то увндели куд камо нре и заали смо да је земљама, које су нроиале финансијскн, узрок била велика војска, која је држана без обзпра на државва н народна средства и пзворе. И тај галантнн владар ннје налазио за иотребно, да у Уставу, којп је, као што рекох, с 4 човека издкктовао, не помене друге струке државне, да на њима баш Уставом може уштедити, но узео је само војни буџет, јер зна да се њиме могу највеће уштеде учиипти; јер је знао да је због њега највише замља уиропашћена, наје у Уставу казао, заборавно сам баш у коме члану а ш внднћу, члану 197 ово: „Колпко ће се војске стално иод заставом држатн одређпваће се сваке годнне законом о буџету ." Дакле, овпм речима речено је нп мање нн више него ово: да је досадањи буџет војнп бпо највећн п да ннје требало натоварнтн на врат народннм фннанснјама толнку војску, те с тога мислим да је време да учиннмо олакшицу у томе буџету, п да образујемо добру народну војску, како су то и нашн старн радили, па су могли постићи првог рата оно, што су регко ма које државе н државнпцп са неравном војском нрема непријатељу као мп постнглп, а задржпмо један део од стајаће војске. Тим ће се начнном моћн уштеднти више. И-* тако држећп се овнх мисли н овакве основице, ја сам без детаљнсања неколнко цнфара опсиговао из разлога у главном уставиим, нз разлога, што је до данас војени буџет бпо најраскошннјн. Ту има таквих позиција, за које и сам минпстар војнн не би ми могао казати одмах, кад бн га упнтао, зашто су ту те позиције стављене. Кад будемо спеЦијално прелазнлп нреко тог буџета, ја ћу онда о њему детаљније да говорим. Кад завпрп човек и у друге буџете, н. нр. у министарство унутрашњих дела, ту је толико увучено класа за једну годину, баш да су н најиовољније прилике у држави, иа чак да имамо п готових пара у каси, и опст једап мпннстар не бн смео у толпком броју младих чиновника буџетом од-

3 ФЕБРУАРА СТРАНА 603

редпти за авансовање, па пошго је одредпо толпко класа за унапређење, он је опет тражио општи кредпт за аванзовање. То ће се впдетп, кад се сравнн шематизам и б^џет његов. Кажем дакле, да су најповољније прилпке и стање у земљи, пе бп смелн толнко младих људи а са мало елужбени година узетп н створптп пм могућпост на авансовање са свнм безнравно. Да је тако и цо другпм минпстарствима впдеће се, кад загледамо у буџет мпппстар. прнвреде. Ја знамда у овој земљп пма једна грана народне прпвреде, а то су руде п рудннци, која очекује наш рад, нашу вредноћу, па да нам бацп богат ирпнос, али знам и то, да од један иут не може нпкаква држава па ни Србија на све руднике нружпти руку и иа свим местима зачеиркати; а да даје оиет награде неким „иутницнма" чпновннцима за иросто чеиркање овде п онде, не бп било оиравдано. У овојје грани најиотребнијп рацпјопалан рад, њу треба тако разрађпватн н отваратн у корпст земље, као што у оишге образованп технпчари раде, а не као што се чнни то са сењским мајданом. Између нових средстава за иотпуннјн успех рударства, без сумње је сувремени јевтин, железнпчки саобраћај, а не као што је случај код сењскога руднпка, из кога се превози угаљ на иреиотопскнм колнма до Ђуцрнје а одатле даље жељезницом плп се, у недостатку на,шег угља због нпкаквог подвоза, троши за железницу маџарски угаљ и друга страна прашина за горпво. Све то кад се разгледа, вндеће се да буџет иије склоиљен на основу шгедње н само нужних иравих потреба, но више је скланан на памет. Шта су партпје обећавале народу и да лп је радикална партија извршила оно, што је народу обећавала, да ли је извршила штедњу као п то, да лн је то учпнила либерална нли напредна етранка — о томе ие ћу да говорим, го ћу оставитн на страну, па ћу казати да лн је овакав основ газдннства добар за државу, илп не, — иа ако је добар, добар је п за лнберале и за раднкале п за папродњаке, а ако ли рђав, — онда је рђав за све на н за државу. Кад се узме овај буџет, онда ће се впдетп, да буџет нпје склапан на основн тнтедљпвијој п рацпопалнпјој, него по оној сгарој ираксп фпнанспјској, покојој су досад пшли и сви остали буџетп. Међутим то гледајући, менн је било тешко кроз цео мој живот посланички, гледатп да влада за владом само зна да тражи нов зајам и нрирез за покриће буџета, а до данас да Србнја ннје умела своје ирпходе н своју при-1 вреду тако да увећа за оволпко година, као што су то другеЈј државе чпниле. Напротив — као што је поп Марко лепо јуче 3 казао, баш онп људп, наши Србп, који су дошли из Беча, Па-а рнза као школовани интомци п т. д., донелн су неке моде нј неке луксузе, . ошлн су Боже мп опрости луђи, него што су| отпшли. Оно што смо мп бпли стеклп они су гледалп да утрошеј на којекакве залуднице. Не треба да се заборави ни на буџет о иензнонпраним| чнновнпцпма, којн је гако јако порастао. Нризнаћу да међу пензнонерима пма великн пли н већн део неспособнпх људп, бнло физпчкн бпло умио, или људи, којн су својом дуговременом службом, стеклп права на иензнју, алн кад су већ у пенЈији, треба лп су ту и да остану, те ја ие бп имао нншта нротиву тога, алп кад је већина тпх људи, којп су моглн свуда да се провуку п да не раде ништа а да се за то добро наплаћују, па над ст то умелн као чиновници онн то умеју сада н као нензијонари, алп онп су ностављенп за некакве дијурнпсте, одређенн у неке комиснје п радилн тамо по неки тричетири месеца , а некн н три годпне , онда то је за осуду, јер они пли су способни, а н тада треба да служе само о платп, или су несиособвн, п гада не могу бптн ни дијурнисте нп чланови никакпх комиспја. ?! Такав рад, господо, није газдинство, него је то раснпкућство и очпгледно раснадање паше. необзпрућн се нншта на последпце, које ће неминовно за оваким д^жавнпм распнкућством наступнти. У одбрану свога мишљења, мннистар фннансије наговестио је да је требало штедњу ире одпочетп по новом Уставу, а не тек сад. Требало је вели штедњу одночети уређењем закона, на основу новог Устава. На овај његов пасус пмам да кажем: да у Уставу па стр, 62 у прелапнпм ваређењнма