Narodna skupština

СТРАНА 1084 НАРОДНА

Према томс, општииа, велн, да ово није „калдрмија" кио што г. иитериелант наводн, ннтн стојн у нстинн, да је онштннска власт ма коле до сада за нанлату ове таксе, одузииала торбу пли какве друге стварн, а још маље да је ко нодвргаван каквој казни, јер у овоме погледу нпкад до сада пнје бнло ни једне жалбе нротиву онштинске властн. А, када бн ово бнла »калдрмнја" као шго г. ннтернелант паводи, онда би се нанлате исте вршила од свакога без разлнке н то редовно свакога дана п у свако доба, а не само пазарнога дапа. Но закону о оншгннама (н старом и садањем) државна надзорна власт има нрава задржати од пзвршен.а сваку одлуку суда, одбора н збора онштннског, у случајима кад би нста бнла нротнвна каквом закону пли прописима државиих власти. На, каа надзорпа власт државна, инје до сада стајала на пут извршен.у ове одлуке општинске, која је н доиешена у нељн да своју ннјацу могла у чистоћн обдржаватн, што у осгалом и друге вароши иа п варош Београд чннп, — онда овакву радњу оипггине врањске свакако треба сматрати прс као умесну п онравдану, него као не:1акониту. Никаквим законом није изречно ни одобрсно а нн зазабрањено, да општине могу доноснти иобудпе одлуке. Алп, н по нређашњем и садањем закону о онштинама, оне су нмале п пмају ирава доноснтн своје одлуке, за које нађу да су нужне и нотребне у пнтересу: реда, здравља и чнстоће, те ио тпме и оваке одлуке могу се сматрагн ие само да су уместпе, него да су н на закону ссноваие. Тодор Рндовановић — Задовољан сам са одговором г. мпннстра, и иемам нншга да кажем. Тома Јовановић — Имао бих да кажем неколпко речи (Чује се: интерпелант је задовољан, не можете да говорите). Ја морам да кажем неколико речн, јер ме се ова ствар тнче; зар вн хоћете, да оставимо те сељаке, да нх дере како ко хоће. Министар је снгурно рђаво извештен но овој ствари, јер општина врањска не нанлаћује само од сељака за чншћење своје опшгине, него је она уобнчајила, на наилаћује и од оиога, ако ко носи 10 ока у бнсагама, она и од њега нанлати 10 и. а на 100 кила наплатн 20 п. днн. Ја мпслнм, да то ннје право и тнме се штетн народ. Општинајето учиннла само за то, да има што већн приход; но ако мн то тако дозволимо, онда ћемо н мн по селима, да направимо вратннце, на ћемо наилаћнвати за прилог, а можемо тако радитн н па ћупрнјама. Ја мислнм, да ово треба забраинтн онштинн. Јанча Јовановић — Ово што говори Тома, тојесамо због тога, да га свст чује како он говори; међутнм то ннје истнна, што говорн.... (Жагор; Смех). Тома Јовановић — Ја бпх само уинтао газда Јанчу, кад је устао да говори, да нијс нстина, што ја кажем, зашто нпје истина? Снгурно ће бити за го, што газда Јапча има интереса, да овако ностуна. Он је још једном раинје казао, да ннје пстнна оио, што сам казао за његовог брага, који је утаио 3600 Д11Н. оиштннског повца. Мора бити, да ово Јанча говори из огорчења. Потпредооднкк — Ношто је ннтерпелант задовољан са одговором, то ннтам Скупштину, да лн нрнстаје, да сс нреко ове интернелацнје иређе на днсвки ред? (Прнстајс). Изволте чутн даље г. мнинстра. Министар унутрашљих дела Ј Ђаја — Г. Стевап Максимовпћ, иароднп посланнк за округ пожареначкн 3 декембра 1890 год. ноднео је 11а| одној Скупштипп ннтерполацнју на мннистра уиутрашњих дела, у којој јо ианео: како је „Диевни Лнст:" у своме 238 броју т. г. донсо нзвсштај главпог одбора иривилеговаие народне бание, у коме је онај тужећн се 6-гој главној банчниој Скуиштипи на неуредиос') наших судова н полицнских власгн навсо: какоје главнн узрок са кога су н ове годинс, н то у већој мерн него до сада навссна потражинан.а банчпна отиисана, лежи само код мноЈих наших судова н код многнх наших нолицискнх власти.

, САЗИВ ЗА 1890 ГОДИНУ

Па н сам интернелант констатујућн, да је ово истина, вели, да изгледа да се судске п полпциске власти утркују, која ће од њих спорија да буде у овоме смотрењу. За доказ овога, г. ингериелаот, не упуштајућн се у поједииости пензвршења, навео је како се код начелника среза ножаревачкот налазе акта судска за нродају нмања ових стечајних маса: 1. Стоке Божнћа нз Петке, 2. г Боке Стевчпћа, 3. Милана Стевчића, 4. Нстра Стевчнћа, 5. Јована Станковнћа, из Пожаревца. Пријављена иотражнвања нз свнју овде поменутих маса, г. интерпелант вели да нзиосе око 230.000 дин. а међу иоверноце ових маса сиадају: Управа фопдова, Креднтни завод, Иародпа баика и шгедионпца ножаревачка. Из разлога: што бн мање штете за новерноце било, ако бн се нмање иоменутпх стечајнпх маса брже расиродало; игго среска власт нпшта по овим масама за бржу нанлату ниЈе предузела, и шго среска власт по предметима ванстечајним наплату у законом року не вршн, г. интерпеланти пнта г. миинстра да му одговорп: 1. Да лн је вољан нрепоручитн среском начелннку, да иареди у гранпцама закона продају имања поменутнх стечајнпх маса; п 2. Да ли је вољан препоручнти истом среском начелнпку, да извршује у опште иаилату осталих дугова, коју су код њега на извршењу, у роковнма, које је у закон проппсано? Усљед ове интернелације затражен је нзвештај од среског начелнпка, разуме се о ономе нгго се у ннтерпелацији нменује, и ои је ноднео нсвешгај следећн: 1. По стечајној масн Стоке Божића из Нетке, да је над његовом пмаовпном отворено стецпште 4 јуна 1888 год. Том нрнликом да је но наредбн суда власт среска пописала дужпиково неиокретно и покретно нмање у вредиостн 4147 дин. У 1889 год. да је ио наредби судској ноиисаиа летнна дужнпкова са нспокретннм имањем у вредностн 138 дин. Ове годнне попнсана је такође дужникова летниа у вредности 307 дин. Осим тога, да је још пре огвореиог стечаја забрањена дужннкова нокретност за обезбеђење дуга Улатн жени Радована Сиаснћа пз Пожаревца у вредностн 1256 дин. — Свега 6848 дннара. Срески начелннк даље наводи да стецишна имања нолицнска власт не може нзлагати иродајн, док суд нродају не пареди но §§ 81 п 82 зак. о стец. иостунку. Међутнм да првостепенн ножаревачкн суд нп до дапас пикакву наредбу ннје издао за нродају целокупног имања ове стецишнс масо, изузимајућн то, нгго је 4 сентембра н 15 окгобра ове год. наредно, да се нрода само напред означена летпна нз нрошле п ове годпне у вредностн 445 дин. коју ће летнпу срека власт нродатн 15 јануара 1891 год. за када је нродаја одређеиа. Раније, велп, није могао ову продају извршити због много хнтинјнх послова. 2. По стецпшној масн Мнлана Стевчнћа нз Пожаревца, да јо стечај отворон 7 јуна 1888 год. а 10 јануара 1889 г. суд је наредио окрулс. начелству да раснрода све нмање (нокрегно н неиокретно). И начелство је нродало само нокретност, а за неиокретио иман.е одређивало је впше пута продају, но свагда јо ову одлагало, пз законскнх узрока, на и псизнршнвшн иродају нредало акта среском начелннку у другој половинн мес. Јула 1890 када су нослови пренесенн на среске власти. 3. По стецишној маси Јоваиа Станковпћа нз Иожаревца срсскн начелнпк нелн, да је стоцнште огнорено 30 окгобра