Narodna skupština

НИ и А 10. ЈАНУАРА 1911, ГОДИНЕ | 7

__ Председник, Андра Николић. — Извештај је већ раздат гл, посланицима.. _

Изволите чути даље извештај о уређењу главно државног рачуноводства.

Секретар, Блатоје М. Илић чита:

(Извештај, штампан као засебла књига, раздаје св гл. посланицима).

Председник, Андра Николић. — И овај је извештај раздат г.г. посланицима.

Изволите чути извештај Финансиског Одбора о закону о таксама.

Секретар, Милот Трифуновић прочита из-

вештај, који гласи:

>

Народној Скупштини,

Финансиски Одбор проучио је предлог закона о таксама, који је Указом Краљевим од 2. октобра текуће године поднесеп Народној Скупштини на, решење, и има част поднети Наролној Скупштини следећи извештај.

У писму Господина Министра Финансија, којим је спроведен пројект закона Државном Савету на мишљење, изнесени су разлози, који су налагали, ла се овај пројект поднесе. Но нема сумње, да је један од најважпијих разлога Фискалан интерес државе, којој су потребни обилнији Финансиски извори за подмирење њених Пн потреба, које стално расту.

Но поред тога постојећи закон о таксама, и ако су поједине његове одредбе повремено мењане, није обухватио, ни таксом оптеретно све оне 06јекте, који су се јавили услед целокупног државног и народног напретка у трговини, привреди и индустрији; нити је већ обухваћене објекте праведно и равномерно оптеретно. Исто тако државна контрола у наплати такса бпла је недовољна, јер нису биле прописане све потребне мере, којима би, св осигурало редовно и правилно плаћање таксе државној каси. Нарочито је наплата такса по осудама споро вршена, а тако исто је изигравана од стране појединих, представљањем смањене вредности дотичних објеката, ради плаћања мање таксе.

Одбор сматра, да се овим законским пројектом успело, да државној каси осигура веће Финансиске приходе, а да таксе које се плаћају буду равномерније и праведније распоређене на разне правне послове пи радње. Услед тога, смањио је таксу на менице која је до сад и сувише велика била, те да на тај начин олакша трговачки промет, у коме менице имају веома важну улогу. ба истог разлога, оптерећена су незнатном таксом сва писмена и радње, које се у последње време јављају у трговачком саобраћају. Такса за наслеђа такође је сма= њена, јер је била и сувише велика и неправилно распоређена по степенима. сродства. Но, да не би · државна каса имала велики губитак на овом објекту, установљава се прогресивна такса на наслеђа, која је у свима културним државама заведена или св далас заводи: а сем тога установљава со јоши такса на наслеђа у првом степену сродства, чија вредност износи више од 100.000 динара.

Заведене нове таксе, представљене у новим тарифевим бројевима, установљене су на објекте, за које до сада није постојала такса, или су се ти објекти јавили тек услед целокупног напретка тр-

Као. нови објекти која.

говине, привреде и индустрије. они су оптерећени сразмерно малом таксом, неће штетно утицати на њихов развитак.

(ве веће потребе престонице и осталих вароши неминовно су палагале да се таксе ва те општине законом установе п регулишу. Зато је број таразних такса, предлогом предвиђених, одбор знатно проширио, те па тај начин општинама створио нове финансиске изворе. Одбор је те таксе правилно распоредно; но највећи број такса, који ће дати знатан приход општинској каси, резервисао је ва. престоницу, а за друге вароши оставио право општипском одбору да их може установљавати, зато што ће оне и њима давати знатан приход. Прописано је, да општински одбор престонице и вароши сам одређује величину тих такса, јер он најбоље познаје месне прилико и материјално стање својих грађана.

Одбор је нарочиту пажњу обратио и на то, да предвиђене таксе тарифом правилно и брзо утичу у лржавну касу. Зато је унео у пројекат одредбе, које ујемчавају правилну и брзу наплату такса; а тако исто установио потребну контролу - државну, која ће спречити злоупотребу у наплати такса. Ово нарочито важи за таксе по судским пресудама и решењима, које су се врло неуредно н после дугог низа година наплаћивале. Шрема свему томе одбор сматра да је поднесеним пројектом обезбедео држави сигуре приходе, што ће се сва такса у напред и редовно наплаћивати, што до сада у свима случајевима није било.

Као једна од најјачих мера, унесевна у овај пројекат, да огарантује брзу наплату такса, јесте одредба, по којој су све државне власти и сви државни органи дужни брзо радити при наплати таксе; а тако исто и све власти, одређене за расматрање жалби, дужне су по тим жалбама радити као по хитним предметима.

Поднесени пројект закона о таксама претрпео је у одбору знатне измене и преправке, како у општем делу тако п у тариФном делу, зато је одбор нашао, да ће. боље и прегледније бити, ла се цео пројект оштампа онако како гаје одбор редиговао.

Олбор је овај пројект прерадио споразумно са Министром Финапсија, који се сложио са изменама.

Одређени известиоди, у току решавања, саопштаваће Народној Окупштини сваки тариФни број, који по досадањом закону о таксама није постојао.

Чланови Флнансиског Одбора, који се сл појединим одредбама нису у свему слагали, изнеће своје мишљење у току дебате пред Народну Окупштину.

да известиоце одбор је одредно: г. Косту Борисављевића и Уроша Ломовића.

20. децембра 1910. године,

у Београду. Председник Финансиског Одбора, Д-р JI. Пачу с. DD. Секретар, Урош Ломовић с.р. Чланови: Ј. Ц. Јовановић с. р., Коста Борисављевић с. р., Урош Ломовић е.р., Драг. Васић с.р. Е. Стојановић с. р.. M. Драшковић с. р. М. Исаковић с. р.,. Јован Васић с.р. Дер В. Маринковић е. р., (однаја се), Мастас Н. Петровић с. р.