Narodna skupština

ЕЈ

. МИ ЕРИ И pl ЛК

19 НАРОДНА СКУПШТИНА Е |

Ово је доста растегљиво и свакад се може наћи прилике да се каже: е па, нема то пи то, и ако нешто мало фали, због чега би могло бити, може се учинити да се ова наша жеља пе оствари. O томе треба, господо, водити рачуна. Лозпица има подобпу зграду, (Министар росвете Љуб. Јовановић: Има, ја то потврђујем), и може бити нешто мало Фали у училима, и држава са националног гледишта треба да се иостара и помогне томе крају. Треба водити о томе рачуна, да подрински окрут као највећи округ, који највише даје овој држави, нема у том погледу школе какву треба да има. У Шапцу постоји шесторазредна гимназија, а Лозница нема ништа. Господо, свега шест равреда гимназије имамо у најнасељенијем и најбогатијем месту.

То је, господо, жалосно, ја мислим да ће г. Министар о томе водити рачуна и првом приликом при остварењу овога закона, да округ подрински, а нарочито варош Лозница добије одмах средњу школу.

Потпредседник, Коста Стојановић. Има. реч г. Министар Просвете. Мин. Просвете, Љ. Јовановић. — [. Бојино-

вић могао је из мога говора стећи уверење, како тледам на питање отварања школе у Лозници. Ја сам летос случајно пролазио кроз те крајеве и обишао сам стару лозничку зграду, у којој је била стара школа, п ја мислим да је она и сад подесна за школу ако се лепо оправи Ја чујем да они мисле зидати и нову зграду а и ова стара школа биће у први мах довољна за овај посао. Учила пак нису екупа ствар да се не може округ или држава за њих постарати.

Поттредседник, Коста Стојановић. реч г. Радослав Ататоновић.

Бад. Ататоновић. Косподо, и ја ћу код овога члана и као професор, пи као родитељ п као човек, који је дао иницијативу и који је највише врипомогао и урадио да се у Нишу отвори приватна женска гимназија за школовање женске деце, да кажем тако исто своју напомену, пи да упутим молбу г. Министру, да једну погрешку ранијег закона поправимо у томе смислу, у коме је и сам т. Министар данас са обзиром на васпитање женске деце, те друге половине нашег друштва сам говорио.

Ако је нигде потребна женска гимназија за то образовање друштвено, које треба дати и тој друтој половини, саставном делу нашег заједничког живота у друштву, то је збиља потребно дати такву гимназију ономе крају који у том погледу највише оскудева.

Истина је, да жена дели са својим мужем судбину, али је истина, да је и мајка једино и способна, да ради, да васпитава п упути своје дете правцу извршења и државног и националног задатка. То образовање потребно је више нашем крају и југоистоку Орбије него и једном другом крају Краљевине Србије.

И ја .се, збиља, чудим, да је раније законодавац могао да донесе такву одлуку, кад је признао отварање само једне женске гимназије, да она буде искључиво у Београду; чудим се због тога, што је

— Има

"јеви тога већ мање имају. И, господо, ако би нек

Београд у могућности да има много више други 14] стручних женских школа у којима родитељи можом своју женску децу васпитавати, док остали крајстно! Србије нису у томе добром положају као што Београд. Београд има иначе своју интелиген средину, каја може да утиче на женско васпита и да без школе и стручне спреме да женском. 6 А љадету потребно друштвено образовање. Други крфуја = јен 1 рекао, да је женска гимназија сувишна, она је с [а 5ђ вишна у Београду. Али кад је већ ту, и кад ими примера да је стручно образовање које треба де имају наша женска деца за свој доцнији живој потребно, и кад ће бити случајева и да београд ско женскиње продужује своју стручну спре | на Упиверзитету, онда нека та једна гимназија фи остане. Али, господо, једна је гимназија u CD M вилие мало да задовољи потребе за образоваћ У српске женске деце.

Најбољи доказ за то јесте ово.

Ја случај

немам овде статистику занимања родитеља и одан не су женска деца, која се школују у београде од гимназијама, али знам на пример ово тачно, да „OJ добра једна половина те женске деце која се шифиш

лују у Београду, јесте из унутрашњости, Али Ma пре је г. Министар сам поменуо, како је то тешњитет

кад се и мушко дете одвоји од своје средине | зн: од надзора својих родитеља и своје родбине, Шо „8 оде у већу средину где је надзор лабав и где PI BE каткад нема: а колико је то тек тешко за женстона

децу 2 Познати примери који су се десили се же ском децом овде у Београду за неколико последего њих година, од кад су се нагомилала женска. лешуег. ! иј учитељској школи и у уимназији, најбоље ши 5: казују каквој се невољи и неприлици излажу же он ) ска деца која дођу у Београд ради школоватг BH Ово је тачно: ни један богаташ из Орбије HHJ|HH послао дете у женску гимназију ни у женску учше тељску школу у Београду, него богатији родите; шаљу своју женску децу у васпитне заводе пре или у Београд у специјалне, приватне васпит заводе, женску децу у београдску женску назију шаље средњи чиновнички сталеж и 380 натлијски, дакле сиротиња. Та. сиротиња нема

Е 1 ЈУ а тућности да пласира дете у добре могућне OSAM EO

лије, које би могле да воде надзор као пат: треба, него траже по периферији Београда упери | тоа у које смештају своју децу, дајући их на васшвишое тање често врло проблематичним породицама. И „51 данашња управа Њенске Гимназије, господо, у тај 7 погледу има огромне тешкоће, муке и невоље, ji: . води надзор и да се стара, да та деца не поср у средини у којој могу доћи до искушења сан зато, што су ту бев довољног надзора, заштите ти одбране. Господо, мното је лакше тај надзор ВИШЕ ( дити над женском децом у местима која су ш n ya људству свом мања и по друштвеним комунинкашњи јама далеко способнија за вођење тога налзоџ Некада, у своје време, кад је учитељска ШшЕО била у Нишу, господо, знало се сутра дан од ако је који ђак у вече у кафану свратно. Ми дан у Нишу чујемо, кад је који ђак прешао неким GO каком, ми одмах сутра то знамо, јер је мало меси ем па се знамо и водимо надзор. У Београду је ИМ 5 апсолутно немогуће. S:

БН