Narodno blagostanje — dodatak
-
комерцијализиране. Банка је трговачко подузеће и треба да буде комерцијално вођена. То је врло добро са гледишта приватно-привредног. Али том и сувише комерцијално водећем елементу у мањим банкама недостаје социјално-економско схватање функције банке, а ово је важно као и питање, како да банка чува своју имовину и покаже што већу добит.
Београд је метропола малих банака. Ми пемо у овој години обратити више пажње њима и анализирати билансе што већег броја. Данас је на реду Генерална Банка
за Трговину и Индустрију, Београд.
Анализу биланса Генералне Банке заменићемо једним кратким погледом развиће, јер је то с једне стране цифарска историја саме банке, а с друге стране има много симптоматије за банкарство Београда уопште. ;
У хиљадама динара
Актива 1922 1024 102 1927 1928 1929 Тек. Рачуни активни 9.271 13.000 16.998 13.700 11.155 12.759 Есконт 5.014 5.390 7.869 8.958 7.083 5.188 Зајмови на хартије 205, 9329. 3530 613 2718. (80 Непокретност 12165 165. 1165. 3.917. 3917 3917 Пасинва
Главница У 5.000 5.000 5.000 5.000 5.000 5.000 Фондови 326. 1013 1214 1.600 1.568 2.210 Улози 1.342 4.583 7.208 7.827 10.852 14.668 Реесконт — 802 неиско- 2.449 неискоришће-
ришћено ћено
Текући пасивни 9.090 11.000 12.055 10.855 8.204 6.211 Чиста добит 517 947 960 733 142 709 ЛДивиденда у рез. фонд 12% 12% 10% 10% 10%
У првој години рада обртни капитал банчин износио је 16 милиона динара и то: главница 5 милиона динара, улошци 1,3 милиона динара и тек. рачуни 9 милиона динара. Банка се дакле у првој години свога рада наслонила на нека јака леђа, јер нормално банци је немогућно наћи кредита од 190% од главнице у првој години. У трећој години банчин обртни капитал износи 22 милиона динара, од чега још увек текући рачуни износе 50% али и улошци се дижу на 4,5 милиона и приближују се износу главнице, која је за све време остала непромењена на висини од 5 милиона динара. Врхунац развића достиже банка у 1925 години са обртним капиталом од 25 милиона динара, од чега су. још увек повериоци 50%, али улози са 15% престижу сопствена средства.
Последње четири године појављује се развитак, који из основа мења структуру активе: пре свега улошци снажно и нагло расту и достижу у 1928 години суму од 14,6 милиона динара, односно 300% од главнице ; повериоци систематски опадају и у 1929. години исносе само 6,2 милиона динара. Обртни капитал износи преко 27 милиона динара, од чега су сопствена средства 26,5%, 54% улошци а свега 19% повериоци. Банка систематски смањује повериоце, те чини употребу од многобројних кредита. који јој стоје на расло: ложењу — сем периодично код Народне Банке. Банка се ослања у главном на своја сопствена средства и на улошке.
Као што. видимо, знатно се побољшавају извори кредита и у исто време показује се све већа засићеност капиталом. Банка то истиче у свом годишњем извештају да је услед осуства пласмана, какав би требало да има, нашла за потребно да се одрекне знатних извора обртног капитала.
Засићеност капитала може врло лепо да се посматра и по развићу активе банчине. У првој години банка има пласирано 9 милиона динара у активне текуће рачуне, а само 5
43
у есковту. У 1925 години текући рачуни износили су 17 милиона динара, а есконт само 7 милиона динара. Затим настаје промена у структури активе, као што је у то доба настала и промена у структури пасиве. Текући рачуни силазе у 1929 години на 12,7 милиона динара, а есконт систематски пада и износи 7 милиона у 1928 години, а свега 5,1 у 1929 години.
Банка је у 1928 години покушала да форсира ломбардви посао, јер је те године капитал пласиран у ломбардни посао износио 2,7 милиона динара према 513 хиљада динара у 1927 години. Али је већ у 1929. години тај посао пао скоро на ниво 1927 године. То се да објаснити вероватно нестанком комитената, који су продавали ратну штету на рате, а и уопште умирањем берзанске шпекулације за рентом ратне штете.
Од како је почела да осећа банка тешкоћу доброг пласирања капитала, она је тражила да одржи зараду на висини других пласмана. Тако је банка у међувремену сазидала себи зграду. Она је кошта 3,9 милиона динара. Зграда је на одличном месту, а да је посао добар, види се и по томе, што на непуних 4 милиона динара доноси годишњу ренту од 524 хиљада динара. Тешко да има још које непокретности у Београду, која доноси толику ренту. Банка има у непокретностима преко 5 милиона динара. Она има још једну зграду, која се означава у билансу као „непокретност за експлоата-
цију“. То је једна специјална транзакција, која је наступила
при ликвидацији једног ангажмана. И то је врло уносан 06јект, као што се види из рачуна добитка.
Исто је тако природно било, да због презасићености капиталом банка обрати већу пажњу хартијама од вредности, на конто ностро. Крајем 1929. години имала је она пласирано у хартијама од вредности 2 милиона динара. То је такође морао бити добар посао, јер ће то исто бити првокласне хартије: државне или акције Народне банке и што је банка вероватно на курсу морала постићи велику добит.
У управи банке налазе се и трговци и то извозници. Међу њима је био такође и пок. Моша Р. Талви, дугогодишњи угледни извозник још из предратне Србије, чије смо заслуге у том послу истакли своједобно у некрологу. Банка је од почетка неговала извозну трговину шљивама. И сад то ради, али је волумен послова знатно опао услед штитасте ваши. Тешко је наћи замену у тако добром послу за банку и то ће бити један узрок њезиној презасићености капиталом.
ФАБРИКА ШЕЋЕРА А. Д. „БАЧКА“ — НОВИ ВРБАС
Последњих година пред рат, Мађарска је свим силама настојала да подигне властиту индустрију шећера. То њено настојање било је и окруњено успехом. За сразмерно кратко време, подигнуто је толико нових творница, да је и извоз био интензиван. Мађарска индустрија шећера спремала се је, да се стави о бок развијеној индустрији шећера судетских крајева.
јаки развитак мађарске индустрије шећера био је у главном у Словачкој и Војводини. Подизању индустрије шећера у Војводини много је допринело, што је ту био велепосед особито раширен, па је било лако осигурати потребну количину репе. Од осам творница шећера, колико их је свршетак рата затекао на нашем државном територију, четири су биле у Војводини. И све те четири творнице ослањале су се на велепосед. Она у Барањи на Беље, великобечкеречка на латифундије грофа Чекоњића, а Нови Врбас и Црвенка на велепосед из Бачке.
Фабрика шећера „Бачка“ основана је године 1911. Међу оснивачима играли су доминантну улогу и Мађарска