Narodno blagostanje — dodatak

водњу безалкохолних пића, али у сваком случају изгледа да нема ни једне индустрије која је упућена на домаће тржиште, која је за ово време претрпела тако велики мањак у потрошњи, као што је случај са пиварском индустријом.

Та се промена јасно огледа у завршним рачунима акционарских пивара.

Актива : 1927. 1928. 1929.

Готовина 3,5 1,6 5,1 Вредност резервног фонда 0,058 0,05 0,3 Земљиште 3:52 352 352 Зграде 9,365 9,350 9,350 Машинерије 5,435 4,92 4,42 Резервоари и филтр. 0,683 0,614 0,553 Покретност 12,1 11,88 10,94 Производи, сировине и по-

трошни материјал 12,23 12,04 9,165 Дужници 3198 | 285 22 Разна актива 7,3 11,4 | 134791 Укупно 51 60 61,4 Насива : Главница 30. 30. 30. Резервни фонд ; 1. | 1. Пасивне менице ИЕ Ле 17 Повериоци 1,38 1,461 5,246 PasHa пасива 5,305 8,58 8,222 Добит : Ливиденда на 20.0000 ком. акц. 6. 6. 4,2 Тантијема Управ. и Надз. Одбору 0,860... 0,860 0,516 Тантијема чиновницима и техн. 0особ. 0,565 0,477 0,302 Пренета добит из прошле године 0,190 0,317 0,047 Расход : Административни и општи трошкови 10,759 – 10,965 8,521 Камате и провизије 1,342 1,932 1,582 Порез 3,939 3,50 2,395 МПорез на пословни промет __ 0,424 0,342 Разни расходи 0,300 0,312 0,210 Отписи 3,744 2.125 1,828 Добит : Дивиденда на 20.000 ком. акција 6. 6.. 4.2 Тантијема Управ. и Надз. Одбору 0,860 0,860 0,516 Тантијема чиновницима и техн. особ. 0,565 0,477 0,302 Пренета добит 0,190 0,317 0,047 Приход : Пренета добит | 0,189 0,321 0,317 Пиво 24,12 22,6 19,281 Разни приходи 3,39 3,65 0,343 Укупно 2 26,9 19,9

Најкарактеристичнија појава у трогодишњем прегледу завршних рачуна Прве српске парне пиваре Ђорђе Вајферт г. д. је стално обнављање производног инвентара, што се најбоље види из чињенице да је у 1926. и 1927. и 1927. и 1928. години од добити употребљено на отписе 5,8 милиона дигара, а да су се одговарајуће ставке смањиле у тој периоди само за.:1,6 милиона динара. Значи да је разлика дошла услед повећања вредности од покретног и непокретног инвентара обнављањем.

95

Укупан инвентар износи: милиона динара

Земљиште 3,53 Машинерије 4,42 Зграде 9,35 Филтр 0,55 Покретност 10,94 Свега 28,29

На супрот томе продуктивном инвентару износи главвица са резервама 31 милион динара; значи да сопствена средства надмашују све инвестиције за преко 3 милиона дивара. Укупни дугови фабрике износе око 17 милиона динара. Њима одговарају : сировине, роба и потрошни материјал, дужници и благајне.

У активи се налази ставка разна актива 13 милиона динара, којој одговара дуговање у пасиви од 8 милиона динара. Свакако да овако велика ставка под именом разна актива према целокупној вредности активе није у сагласности са принципима јасности биланса, то је у толико важније што та ставка показује јак скок од 7,2 милиона динара 1926—–—27. године на 13,8 милиона динара 1928.—29 године.

Најинтересантније је кад се посматрају ови трогодишњи завршни рачуни да исти показују невероватну стабил-

ност. Највећи део ставке је непромењен или са врло малим

променама ; а у колико су се догодиле промене, оне су само један знак побољшања имовинске структуре подузећа. Тако се повећала благајна, а то значи повећање ликвидитета.

У опадању је ставка производње сировина, роба и потрошни материјал. Исто тако је интересантно да дужници кроз четири године показују необично мали износ од преко 3 милиона динара, а то значи да је фабрика увела мање више методе плаћања у готовом, што је свакако данас једна драгоцена добит за саму сигурност подузећа.

Кретање рачуна губитка и добитка за последње три године врло је интересантно. Добит је опала од 26,7 милиона 1026. и 1927. године на 19,6 милиона динара 1928. и 1929. године, то јест, за пуних 8 милиона динара или за 30%. То се опадање као што рекосмо објашњава у главноме опадањем производње услед опадања потрошње.

Управа је успела да истовремено са опадањем бруто прихода смањи трошкове управе и администрације, за +,4 милиона динара или за преко 20%. Смањене су и све остале позиције издатака. Чиста добит износила је 1926. и 1927. године 7,7 милиона динара, а 1928. и 1929. године 5 милиона динара. Главница од 30 милиона подељена је на 20 хиљада акција по 1500 динара. Раније је била дељена дивиденда 20% · или 300 динара по акцији, 1928. и 1929. године смањена је дивиденда на 210 динара по акцији или на 14%.

Акције су у чврстим рукама, оне припадају концерну "Борђе Вајферт—Врачарска Задруга, не котирају се на берзи нити се појављују у трговини.

JADRANSKO OSIGURAVAJUĆE DRUŠTVO U 1929. GOĐ. Uz brojno učestvovanje akcionara održala se je 29. travnja

0. o. redovita Slavna skupština Jadranskog osiguravajućeg dru> > Е s

štva u kojoj su predloženi godišnji zaključci računa za 91. poslovnu godinu 1929.

Izveštaju uprave, koji govori o poslovaniu društva, prethodio je općeniti pregled situaciie na tržištu osiguranja u kojemu je istaknuto kako postoji u pojedinim državama uska veza između gospodarske konjunkture i osiguravajućeg posla. Može se konstatirati, da isto tako, kao i na drugim područjima gospodar– skoca i poslovnog života i u osiguravajućoj struci brzo napreduje poratni proces čišćenja. Slaba društva nestaju. Isto tako netehničko i spekulativno vođena. Fuzije i koncentracije su na dnevnom redu. Pokusi saniranja pojedinih grana osiguranja po-