Narodno blagostanje — dodatak

Od ulaska ljudi oko Lloida u Jadransku Plovidbu, oče"kuje naše Primorje mnogo. Kod Jadranske Plovidbe opažala se "izvesna letarcija. Monopolni položaji u pretežnom delu obalne ploviđbe bio je poguban. Veruje se da će agilnost ljudi oko Lojda dati novog poleta i Jadranskoj Plovidbi. Prve posledice već se opažaju — obnovi novog parka daje se veća važnost mmego ranije. A slučaj „Karađorđa” je dobar memento. Ljudi oko Llojda već će na to reagirati.

Ma da je situacija na podvoznom tržištu vanredno teška, 'naša celokupna primorska javnost sa najvećim interesovanjem prati rad i nastojanje Jugoslovenskog Lojda. Ne samo radi “toga što je ono naše najveće parobrodarsko društvo, nego 510 je pokazalo energiju na koju mi nismo naučeni. Verujemo da „će Jugoslovenski Llojd i dalie nastaviti dosadašnjim razvitkom.

PRVA INĐIISKA KREDITNA BANKA D. D. INĐIJA.

Krajem 19209. godine navršila je Prva inđijska kreditna banka d. d. u Inđiji 40 godina svoga rada, te se zbog toga može punim pravom pribrojavati među naše vrlo stare novčane zavode uopšte. Sa glavnicom od 4 miliona dinara ona pripada „grupi naših malih banaka, ali se nalazi u Inđiji, u sredini jedne 'najbogatije Žitarske provincije, gde vrši jednu eminenitnu privrednu funkciju.

Prva inđijska kreditna banka osnovana je 1890. godine pod naslovom „Štedno i Veresijsko d. d.” od tadašnjih najnaprednijih ljudi Inđije, Rume i obližnjih sela. Početna glavnica "bila {e 20.000 austrijskih forinata. 1913. godine povišena je na 100.000 kruna, 1917. na 250.000, 1918. na 1 milion, 1920. na 2 miliona, 1921. na 5 miliona, 1923. na 8 miliona i u istoj gOdini na 10 miliona kruna odnosno 2,5 miliona dinara, 1924. po“višuje se na 3,750.000 dinara a 1926. godine na 4 miliona, podeljenih na 30.375 akcija 2 100 dinara i 1250 akcija na 50 dinara “nominalne vrednosti.

1919. godine a na inicijativu Prve hrvatske štedionice u 'Zagrebu, uz koju je banka vezana dugogodišnjim uzajamnim radom, promenjena je firma u današnji oblik. Inđijska kreditna anka upravo je afilijacija Prve hrvatske štedionice; ova je veza utanačena naročitim ugovorom; 1927. godine bio je taj 'ugovor produžen za daljnje tri godine, pod nepromenjenim uslovima, a u upravnom i nadzornom odboru bančinom rezervisano je po jedno mesto, koje zauzimaju iz Praštedione delegirana gospoda. Krajem ove godine, ugovor ističe. Ovakav oslon na naš najjači privatni novčani zavod je jedan veoma mudar potez uprave Inđijske kreditne banke. Ona ima i dve filijale: preuzimanjem „Zadruge za štednju i ispomaganje” u Beški i Putincima došla je do dveju filijala, koje rade sa vrlo dobrim uspehom.

Povodom četrdesetogodišnjice svoga rada je Prva inđijska kreditna banka publikovala jubilarni godišnji izveštaj, kome је priložila jedan interesantan grafikon, koji nam prikazuje razvoj desetoro najvažnijih bilansnih pozicija u toku poslednjih 40 godina i koji toliko jasno pokazuje stalno povećanje “poslova bančinih, da mu je svaki komentar izlišan.

Polet u posleratnim, inflacionim godinama je kolosalan -— dokumentira ga pre svega i stalno povišenje glavnice; ali se “posle 1926. godine primećuje smanjenje volumena poslova, što znači, da je uprava preokret pravilno shvatila i blagovremeno -se preorijentisala.

Komitenti Prve inđijske kreditne banke sastoje se isključivo iz seljaka i poljoprivrednih krugova, što ima za posledicu, da se agrarna kriza kod ove banke mora naročito osećati i primetiti; upoređenje bilansnih pozicija za poslednie tri godine to “u punoj meri potvrđuje.

Račun izravnanja.

.Aktiva 1927. 1928. 1929. u hiljadama dinara

“Blagajna 1.636 395 545

iHartije od vrednosti 1. 4 63

|

147

Menice |. 10.461 10.373 10.419 Dužnici 6.274 7.080 5.116. Zgrade po otpisu 165 150 140 Inventar NI 1 1 1 Razna imaovina 8 6 5 Prenosne pozicije 5 — 51 206 Рачуа Glavnica 4.000 4.000 4.000 Rezerve 1.050 1.170 1.214 Reeskont 2.500 3.600 2.982 Ulošci: na uložne knjižice 7.965 5.739 5.839 na tekućem računu 705 548 320 ukupno 8.670 6.287 6.160 Ромепос!: 399 2.112 1.686 Obaveze po računu |emstva 562 162 160 Razne obaveze — = 19 Prenosne pozicije 602 218 254 Dobitak 759 518 616 Zbir pasive 18.548 18.070 17.096 Račun gubitka i dobitka. Rashodi Kamata 819 826 839 Porezi 689 631 832 Troškovi i plate 369 365 370 Otpis bančinih zgrada 15 15 10 Dobitak 759 518 616 Prihorli Kamati 1.140 1.124 1.254 Provizije i razni prihodi 11512 1.231 1.410: Зтапаппа 1 1 1 Zbir prihoda 2.654 2.356 2.681 Dividenda 12% 10% 12%

Privredna kriza, imala je za posledicu, da se volumen poslova umanjuje: zbit pasivnih pozicija bančinog računa izravnanja je prema 1927. u opadanju: za 500.000 u 1928. i za 1,5 miliona u 1929. godini, u kojoj iznosi svega 17,1 miliona dinara. Najtipičnija pozicija nesumnjivo su ulošci: ош ро 1еkućim računima su neznačajni, jer iznose jedva 10% od uloga na knjižice (ali su u toku poslednje tri godine opali od 700 hiljada na 320 hiljada dinara). Ulošci na knjižice. koji su još 1927. gcd. iznosili skoro 8 miliona dinara, opali su u 1928. godini na 5,74 miliona dinara, ili za preko 28%; u 1929. godini ulozi su prema 1928. opet nešto porasli, (za 100 hiljada dinara) ali su još uvek daleko od cifre u, 1927. godini. Ako pak bacimo pogled na grafikon onda primećujemo, da su ulošci dostigli rekordno stanje u letu 1926. godine sa visinom od oko 10 miliona dinara. Kod jednog zavoda, koji je afiliran uz Praštedionu, ne može biti govora o nesigurnosti ili nepoverenju: razlog opadanja uložaka leži jedino u opšte-privrednim prilikama OVOga kraja. (Hmeljarska kriza).

Sopstvena sretstva od 5,21 miliona i strana od 10,82 miliona podeljena su ovako: 10,42 miliona na menične kredite, a 5,7 miliona na dužnike po tekućim i privremenim računima. U 1927. godini poverioci iznose jedva 400 hiljada dinara; kako su u narednoj godini opali ulošci na štednju, morab su se sledstveno povisiti povetioci na preko 2 miliona dinara; zbog opadanja dužnika banka je u 1929. godini bila u stanju, da potraživan:a poverioca opet smanii.

U računu gubitka i dobitka u poslednjim godinama nema naročitih promena: jedino su prihodi od provizija u 1928. prema 1927. godini opali za 300 hiljada dinara, ali pokazuju već u паrednoj godini opet izvestan porast. Čista dobit, koja iznosi u 1927. godini 760 hiljada dinara, snizila se je u 1928. godini na 520 hiljada. 1929, godina je opet bolja, pa je sledstveno i dobitak veći. 616 hiljada dinara koji su podeljeni na sledeći način: 5% na ime dividende, 5% rezervnom fondu, činovničkom fondu, 15% kao tantijema direkciji, 5% nadzornom odboru, 3% tanti-