Narodno blagostanje — dodatak

148

jema činovništvu, 7% kao superdividenda a ostatak od 7.042 dinara u dobrotvorne svrhe.

Na kraju bismo primetili, da su kod sastave grafikona učinjene greške, koje veoma otežavaju čitanje, jer grafikon ne daje potpuno prave slike: forinte i krune iz ranijih decenija se ne mogu pretvoriti jednostavno u današnje dinare, a isto tako

se ne sme samovoljno povećavati ili smanjivati dinarska угедnost u pojedinim kvadratima. To je u statističkoi izradi nedopušteno. „MARJAN” POMORSKO-INDUSTRIJSKO I TEHNIČKO D. D. SPLIT

Razvitak brodogradilišne industrije ide redovito uporedo sa razvitkom trgovačke mornarice. Države sa jakom trgovačkom mornaricom imaju obično i znatnu brodogradilišnu industriju. Ali ima i iznimaka. Švedska i Norveška imaju na pr. jaču trgovačku mornaricu nego što bi odgovaralo stanju njihove brodogradilišne industrije. Slična je situacija u Danskoj i donekle u Holandiji. Graditi brodove u inozemstvu dolazi za te države mnogo jeftinije nego na domaćim brodogradilištima. Jer preduvjeti za metalurgijsku industriju nisu istovetni sa preduvjetima za razvitak brodarstva.

Jasan primer za to imaju naši susedi Grci. Tonaža njihove trgovačke mornarice već je prešla jedan milion tona. A i iačoi industriji brodogradnje nema, ni ne može

biti govora.

Mi smo posle rata pokazali jači razvitak trgovačke mornarice. Ali nam još nije uspelo da na jednom našem brodogradilištu podignemo jedan i manji parobrod. Austro-Ugarska, par godina pred svoi raspad bila je podigla u Trstu, пјесомој окоlini i na Rijeci nekoliko jakih brodogradilišta, koji su za najmanje za 25% radili skuplie nego engleska brodogradilišta. Ali su oni mogli u prvom redu računati na znatne naručbe ratne mornarice, a drugo uživali su i subvenciju za svaku tonu sagrađenog broda. Pored toga, subvencija koju |e uživala trgovačka mornarica bila je vezana za uslov, da se parobrodi sagrade na domaćim Бгодостаа Шта. Кад! [ова konveniralo je brodovlasnicima plaćati i nešto skuplie parobrode sagrađene u zemlji.

Italija je nastavila sa subvencioniranjem brodogradilišta koje je nasledila od Austrije. Ali ni to nije pomoglo, ta su brodogradilišta prošle godine zaključila bilanse sa gubitcima, koji idu na desetine miliona lira. Da se stvar bar donekle spase, proveдепа je prisilna fuzija svih tih brodogradilišta na Jadranu.

lako nema možda preduvjeta za podizanje jednog velikog brodogradilišta na našim obalama, ipak se ne može ostati pri ovom stanju kakvo je danas. Jer mi ne samo što ne možemo graditi nove brodove nego ne možemo vršiti ni poštene opravke. To je najbolje pokazao slučaj sa „Karađorđem”. Ni jedno od naša tri brodogradilišta nije bilo u stanju da izvrši njegov opravak. I da ne bude velike bruke, da ga moramo dati na opravak u jedno talijansko brodogradilište, morala ie priskoćiti ratna mornarica. Poprapak „Karađorđa” vrši se na doku ratne mornarice u Tivtu.

Mi imamo tri brodogradilišta. Jedno u Kraljevici, kod koga je angažirana Jadransko-podunavska banka (u društvu sa engleskim brodogradilištem Jarrow) i dva u Splitu. Jedno je „Jug” a drugo „Marjan”.

„Marjan nije udešen za gradnju novih objekata nego u prvom redu za opravku brodova. Ali samo do izvesne tonaže. On ima u Splitu jedan plivajući dok.

Ma da je naša brodogrališna industrija tek u početku ipak „Marjan” nije imao posla. Jadranska plovidba kao i ostala obalna plovidba svoje je brodove sve do pred kratko vreme popravljala ua Trstu. A ratna mornarica, koja je za industriju brodogradnje jedan važan faktor, direktno je bojkotovala „Marjan”. i to za to što je ono u talijanskim rukama. Većina je akcija u rukama

naših državliana i to gospođe Dore Matijević. Ali kako je ona sestra trščanskih brodovlasnika i brodograditelja Cosulich, verovalo se da je ona samo poverenica, da je „Marjan” zapravo talijansko preduzeće. Ništa nije pomoglo što je u upravi bilo i nekoliko naših ljudi sa zvučnim imenima. Oglašeno kao talijansko ono je tako i dalje ostalo.

Obzirom na slabo uposlenje sa strane naših brodovlasnika. i bojkot ratne mornarice, preduzeće je moralo hrđavo proči. A то se vidi i iz bilanse.

Bilansa za tri poslednje godine ovako glasi (u 1000 Din.):

Aktiva 1929. 1928. 1927. Blagajna 56 62 43 Dužnici 737 2.059 734. Radnje u toku 109 158 152: Materijal 573 746 744 Industrijski inventar 1.545 1.448 Dock i Docket 2.311 2.360 10.843: Nekretnine 4.328 4.413

Gubitak: prenos 5.411 2.455 tekuće godine 502 294 2.455 | обрта inventara — 2.121 | Pasiva Dionička ојаутса 12.000 12.000 12.000: Verovnici 3.695 4.687 2.975

Kako se vidi koncem prošle godine skoro polovina dioničke glavnice bila je izgubljena. Radi toga je na ovogodišnjem glavnoni zboru zaključeno da se ona prepolovi. Prošle godine, na jednom vanrednom zboru, bilo je zaključeno povišenje glavnice od 12 na 14 miliona kako bi se dobila nova sredstva. Nu uvidelo se da nema smisla povisiti glavnicu pre nego što |e oipisan gubitak. Sada je situacija čista i danas se može pristupiti ромбепји glavnice da se namaknu nova sredstva. I to u prvom redu obrtni kapital, jer investicije mnogo ne prelaze 6 miliona dinara. |

Međutim za Marjan kao i za ostala naša brodogradilišta centralni je problem naći uposlenja. Brodogradilište Kraljevica, ma da je preuzeto од Епсета, još ne pokazuje Veсео гада.

Мета хбија шкакоуа зпизја да Splitu postoje dva mala brodopradilišta, koja tek životare. Bilo bi daleko bolie kad bi se fuzijom dobilo jedno, ali koje bi onda nešto i značilo. Poteškoća je u tome Što iza Marjana navodno stoji talijanski kapita. Međutim je talijanski kapital u pretežnoj većini u mnogim našim poduzećima. Po tome ne bi bilo ništa strašnoga ako bi u našoi brodogradnji sudelovao i talijanski kapital. Naravno samo kapital. Fuzijom sa Jugom, nacionalni bi kapital ojačao. A moglo bi se delovati i na naša parobrodarska društva, da se i ona zainteresuju kod [05 brodogradilišta. U prvom redu Jadranska Plovidba budući da je ona najviše zainteresovana na podizanju jednog domaćeg brodogradilišta. Ako ne za drugo, a ono radi opravke njenog plovnog parka.

Po ugovoru o subvenciji obalne plovidbe ima se u roku od 10 godina sagraditi 24 nova obalna parobroda manje tonaže. Za izgradnju tih brodova dalo bi se već urediti jedno brodopradilište. Za to bi Split bio najzgodniji. A Marjan—]ug imali bi biti kvacas tog brodogradilišta. Sa izgradnjom tih obalnih brodova, sa popravkom naše obalne plovidbe i sa benevolencijom ratne mornarice, jedno manje dobro uređeno brodogradilište moglo bi već da uspeva. Samo moralo bi biti u manjim dimenzijama. A kad bi mu se osigurala izvesna subvencija prema izgrađenoj tonaži kao što je to predviđeno, moglo

bi dobro prosperirati.

Govorilo se je da Škoda-Schneider misle u Splitu podignuti jedno veliko brodogradilište. To bi prelazilo naše snage.

Ali jedno brodogradilište na proširenoj bazi Martian-Jug dalo.

bi se lepo ostvariti.