Narodno blagostanje — dodatak

Otpisi su u razmeri visine investicija dosta znatni. Znači, da se ne škrtari makar i na štetu čistog dobitka.

Povišenje dioničke glavnice koje bi se imalo skoro provesti, omogućiće poduzeću da u najskorije vreme pristupi isplati odgovarajuće dividende.

SRPSKA KREDITNA BANKA U VUKOVARU.

Naš nacionalni pokret u Sremu morao je biti poduprt i ekonomskim zaledjem, i kao takvo zaledje osnovana je u Vukovaru pre 31 godinu, u 1899. i Srpska kreditna banka. Osnovana je sa potpuno skromnim sredstvima, naime sa glavnicom od 80.000 kruna; sa ojačanjem našeg ftamošnjeg življa pojačava i povećava se i sama banka: glavnica poraste na 300.000 kruna, zatim na milion kruna, u 1920. godini na 2 miliona, 1922. godine na 1 milion dinara, a 1923. godine na njezinu današnju visinu, ponajviše upotrebom rezerva bančinih. Danas iznosi glavnica 2 miliona dinara, podelieno na 20.000 akcija a 100 dinara nominalne vrednosti. Prema tome ovo je jedan manji provincijski novčani zavod, ali moramo odmah podvući: on je tako sjajno upravljan, da po svojoj imovini, rezervama i klijenteli pretstavlia jedan neverovatno jako fundiran novčani zavod.

U svojim godišnjim izveštajima uprava bančina уеоma je skromna; uprkos te skromnosfii mi vrlo rado citiramo jedan pasus iz izveštaja bančinog o radu u 1928. godini, u kome se veli, da uprava sa zadovoljstvom konstatuje, da spada Srpska kreditna banka danas međ najjače zavode ne samo u Vukovaru, nego i u Sremskoj oblasti u opšte, što je svakako vrlo lepo zadovoljstvo.

Kod prelistavanja bančinih godišnjih izveštaja za poslednje godine naišli smo na Jak pesimizam u pogledu analiziranja privrednih prilika, i zato smo bili malo začuđeni, kad smo uzeli u ruke izveštaj za prošlu godinu, koji je prepun širokog optimizma i ako tamo čitamo, „da je seljak našega kraja obradio celokupno zemljište, tako da kod nas nema uopšte neobrađenog zemljišta. Žetva je u prošloj godini bila bolja nego u pretprošloj, ali se seljak ipak neprestano zadužuje usled niskih cena žitarica i drugih njegovih proizvoda, jer je štednja kod našeg seljaka uopšte slabo razvijena....” ,no pored svega toga, stečajeva u prošloj godini ipak nije bilo u našoj okolini.” Ova je činjenica od najveće važnosti po razvoj bančin, jer ona i opravdava optimizam kojim gleda Srpska kreditna banka na razvoj privrednih prilika u 1929. godini.

Za pravilnu ocenu bančinog stanja i rada potrebno je upoređenje glavnih bilansnih pozicija za nekoliko poslednjih godina. Mi smo to učinili za 1927., 1928. i 1929. godinu, a slika upoređenja izgleda ovako:

Račun izravnahja.

Aktiva 1927. 1928. 1927. u hiljadama dinara Gotovina 492 539 314 Hartije od vrednosti 121 133 148 Vrednost penz. fonda 90 90 105 Menice: u portfelju i reesk. 11.022 12.884 12.127 Dužnici 7.625 5.962 5.710 Nepokretnosti po otpisu 300 270 260 Ostave 9.226 10.247 8.833 Pasiva Glavnica 2.000 2.000 2.000 Rezervni fond 1.337 1.430 1.480 Penzioni fond 177 203 226 Ulozi: na ul. knjižice 11.311 10.318 9.237 na tek. račune 1.325 1.344 1.726 Ukupno 12.636 11.663 10.964 Poverioci 1.709 1.492 1.238 Reeskont 938 2.431 2.045 Ostavljači ostava 9,226

10.247

175

Nepodignuta dividenda 20 15 18 Prenosna kamata 245 198 148 Čist dobitak 586 446 546 Zbir pasive 28.878 _ 30.128 27.500 Račun gubitka i dobitka. Rashodi Kamate 681 740 741 "Troškovi 294 272 314 Porez 414 741 462 Otpisi 50 30 10 Dobitak 586 446 546 Prihodi Prenos dobitka iz ran. god. 5 1 1 Катаје 1.856 2.063 1.962 Razni prihodi 165 171 111 Zbir prihoda 2.026 2.236 2.074

Glavnica iznosi 2 miliona dinara, a rezerve 1.48 miliona odnosno 75% glavnice. Prema tome raspolaže banka sa 3.7 miliona vlastitih sredstava (ako u to ubrojimo i pensioni fond), dok strana sredstva iznose 14.24 miliona dinara; prema tome zavod raspolaže sa 17.9 miliona ukupnih sredstava.

Ulozi na štednju iznose 10.96 miliona dinara (od toga 9.23 miliona na knjižice a 1.72 po tekućim računima). Pada u oči, da se ti ulošci postepeno smanjuju. To je jedna tipična pojava u Sremu, Vojvodini i Bačkoj. Uprava bančina tumači to opadanje uložaka time, što su seljaci i u prošloj godini podizali velike iznose svojih uloga za otkup zemljišta od vlastelinstava u okolini, zatim za plaćanje poreze i drugih svojih troškova. Osim toga podignuti su kod banke i veći ulozi za upis akcija Agrarne banke, kojih je bilo upisano kod Srpske kreditne banke za 1.5 milion: dinara. Isto tako se nalaze u opadanju i poverioci, dok je reeskont u porastu.

Sredstva, kojim banka raspolaže, plasirana su na sledeći način: 5.71 miliona dato je po konto-koreninom računu a 12.12 miliona na menice. Prema 1927. godini bančina su potraživanja po menicama porasla za 10%, ali su prema 1928. godini u padu za 700 hiljada dinara. Dužnici su u opadanju. Od 7.62 miliona pali su u 1928. godini na 5.96 miliona a u 1929. godini na 5.71 miliona dinara. To je tako i moralo biti, jer su u istoj razmeri opali i ulozi na štednju kao i bančini kreditori.

Čisti dobitak iznosi 546 hiljada dinara odnosno preko 1 bančine glavnice, i on je znatno veći no u 1928. godini, i ako је zbir bilansnih pozicija u 1929. godini manji za skoro 3 miliona (iznosi 27.5 miliona dinara).

Iz računa gubitka i dobitka vidimo, da su prihodi od kamata prema 1928. godini malo opali (radi manjih kredita i sniženja kamatne stope), ali pošto su troškovi, naročito poreski, u 1929. godini znatno manji no u.1928. godini, to je čisti dobitak mogao biti veći.

Uprava bančina predložila je glavnoi skupštini sledeću podelu čiste dobiti:

10% rezervnom fondu 54.609 na ime 20% dividende 400.000 pensionom fondu činovhika 20.000 10% na ime tantijeme Upravnom odboru 54.600 3% tantijeme Nadzornom odboru 16.382 na novi se račun prenosi 486

ukupno dinara 546.086

Ovako visok dobitak, i pre svega niska glavnica, omogu– ćavaju isplatu 20% dividende, odnosno 20 dinara na akciju, što je kod naših novčanih zavoda jedna veoma retka pojava. Srpska kreditna banka u Vukovaru uspela je, da u doba, kad svi novčani zavodi smanjuju svoje dividende, daje svojim akcionarima čak i veću diviđendu no ranije godine. (U 1928. godini

8.833 plaćeno je na ime dividende samo 16%).