Narodno blagostanje — dodatak

184

ас ве 1928. Јег inače sve te pozicije bile bi zadržale svoju visinu. Efekti su nešto porasli, sigurno radi uplate prve i druge rate akcija:Privilegovane agrarne banke.

U pasivi znatno su reducirani poverioci. Od 28.6 miliona na 18.5 miliona'ili-za deset miliona. To je u savezu sa opadanjem nekih pozicija u aktivnoj strani bilance. To će imati bar to povoljno delovanje, da će tereti na kamatama biti u buduće nešto manji: Međutim bi poduzeće vrlo rado platilo koji milion i na-kamatima,-samo kad bi moglo razviti punu delatnost. Jer situacija poduzeća vanredno je povoljna. Investicije iznose jedva 13 miliona. Ako i efekte računamo kao investicije na dulji rok, svega skupa nešto preko 20 miliona. Međutim glavnica iznosi 12 miliona, razne rezerve i fondovi oko 15 miliona ili skupa 27 miliona ili daleko više nego investicije. A takovih je poduzeća kod nas veoma malo.

Prosperitet Union mlina zavisi od razvitka naše mlinske industrije. A s obzirom na današnju situaciju, prosperitet naše mlinske industrije zavisi u prvom redu od mera, koje će nadležni faktori u tom pravcu da poduzmu. Kad bi naša mlinska industrija imala: one pogodnosti koje ima. mađarska, akutna kriza” mlinske industrije rešila bi se jednim potezom pera.

U Upravnom' odboru nalaze se sledeća gospoda: Oskar Weiszmayer:pretsednik, Siegfried Poor, Sam. Kžstenbaum, Dr. Nikdla''Kostrenčić, Julijo Pleiffer, F. K. Schmidt, Julio Sorger, Antonin“Fille, Ferdinand: Vondraček; u Nadzornom odboru su gošpoda:' Robert Piskaček, Gejza Szabo, Dragutin Vodička, Hugo-~Wejsg;" у

„CROATIA” DIONIČKO DRUŠTVO ZA INDUSTRIJU DRVA ZAGREB. -

„Стоана“ dioničko društvo za industriju drva nalazi se u jakom razvitku i punoj ekspanziji. Ukupni iznos bilance bio je krajem 1926. godine Din. 13.7 miliona. Koncem 1927. taj se iznos penje na 23.1 milion. Godine 1928. ukupna bilanca iznosi 38:2 miliona, a koncem prošle godine već je na 40.5 miliona dinara. Po tome, za same četiri godine imamo jedno potrostručenje bilance. A i poslovni uspeh išao je istim tempom. Od 169 hiljada dinara gubitka u godini 1927., godine 1928. i 1929. imamo dobitak od 350 hiljada dinara. Time je omogućeno pristupiti isplati dividende.

„Croatia” osnovana je početkom 1918. godine. Dionička glavnica iznosila je najpre 1 milion 250.000 kruna. Godine 1919. povišena'je ma 3 a godine 1920. na 12 miliona kruna. To je bilo za vreme inflacije kad su neka poduzeća čak i po dva puta u godihi" pristupala povišenju svoje dioničke glavnice. Godine 1922: dionička je glavnica povišena na 24 miliona kruna dotičnd“na 6 miliona dinara. Od tog: doba ona je nepromenjeno па ој ми.

Akcije „Croatie” notiraju i na zagrebačkoj berzi još од “рошпе 1919. Ми како se gotovo sve akcije nalaze u jakim rukama, to do“prometa ne dolazi.

„Croatia” poseduje veliku pilanu u Siraču kod Pakraca u Slavoniji, pored toga i jednu pilanu u Živinici u Bosni.

Povoljna konjunktura 1928. godine trajala je i u prvom semestru 1929.::god. tako daje poduzeće moglo svoje pilane da držiiu punom:'pogonu;' potražnja.je za drvom bila jača nego

što:.se je moglo izraditi. U drugoj polovini prošle godine. po--

tražnja je već..bila slabija.. Međutim даје зе је: тад о punom

paromj jer suse imali efektuirati zaključci, koji su bili ranije

stvoreni. U industriji drva nije ništa neobično da od zaključka posla pa do isporuke robe prođe-i nekoliko meseci. Za gorivo drvo:na primer, zaključci se prave u letu, a roba se dobavlja u oku .čitave zime. Prema tome~i po oslabljenju konjunkture neko. se „vreme. radi :nesmanjenim intenzitetom.

Bilanca. za. 4 poslednje: godine ovako izgleda:

Aldtiva:ž. 1929: 1928. 1927. 1926. Blagajhd 233 214 221 92 Efekti 272 222 222 179

Dužnici | 17.802 18978 9.832: 5466

Investicije su znatno porasle od godine 1927. па 1929. To je u vezi sa poboljšanjem konjunkture, što je izazvalo proširenje uređenja kao i nabavku nove pilane. Uporedo time vidimo i znatan porast ·poverioca. Od 16.5 miliona koncem 1927. na 31.3 miliona koncem 1928. god. Prema tome gotovo podvostručenje. Vlastita sredstva iznašaju 6.6 miliona. investicije preko trostruko. Razmera između vlastitih i tuđih sredstava nije najpovoljnija. Trebalo bi nastojati da vlastita sredstva. iznose gOtovo ioliko koliko i investicije.. Iznosi koji su potrebni u toku fabrikacije, dotično za koje se mora davati kredit, mogu biti pozajmljeni. Nepovoljnije je ako se i investicije vrše sa poverenim sredstvima. Znatnom proširenju poduzeća u 1928. godini imalo je uslediti i povišenje dioničke plavnice. No prilike našeg novčanog tržišta čine danas gotovo svaku emisiju nemogućom makar potreba bila i te kako evidentna i makar se poduzeće lepo razvijalo i pružalo garanciju za siguran prosperitet.

Račun gubitka i dobitka ovako izgleda:

Prinodi 1929. 1928. 1927. 1926. Dobitak na robi 3.026 3.212 1.438 2.311 Gubitak — — 169 160 Prenos dobitka 54 = — 58.

Rashodi Beriva, porez, kamati i

trošak 2.139 1.918 1.608 · 2.590 Dobitak 340 354 — —

Kraće teško može da bude ako se uopšte misli donašati račun gubitka i dobitka. Ako se već prihodi ne mogu detaljnije prikazati, ono se barem mogu rashodi. Jer nije svejedno koliko. se izdaje na platu i administrativne troškove, a koliko za kamate i porez. Pogotovu ako se želi pratiti razvitak poduzeća za dulji niz godina.

U izveštaju o radu u 1929. godini stoji: „nadamo se, da će se prođa u budućoj poslovnoj godini opet poboljšati, te ćemo i u buduće moći da zaposlimo potpuno svoje pilane”. Jasno je. da je uprava preopfimistički gledala na razvitak naše industrije drva. Jer gotovo sve pilane znatno su reducirale svoj rad a s obzirom na rusku konkurenciju kao i smanjenje potražnje radi opšte privredne krize izgleda, da će morati reducirati i u još većoj meri. Neke pilane mekog drva već su sasvim obustavile svoj pogon.

Naša industrija drva ušla je u jedam nov period krize. Međutim većina poduzeća tako je sondirana ı ima takovo zaleđe da će ona tu krizu da prebrode mnogo bolje nego mnoge druge branše.

PROMETNA BANKA D. D., LJUBLJANA.

Bilanca Promefne banke u Ljubljani jedna je' krupna · disonanca u bankarstvu Slovenije. Dok: svi novčani zavodi Slovenije akcionarskog tipa i za prošlu godinu iskazuju primerni · dobitak, Prometna: banka zaključila je poslovnu. 1929. godinu sa gubitkom. I to sa jednim krupnim gubitkom.'On iznaša ništa manje nego 5 miliona 411.241 dinara. ' Kako dionička glavnica iznaša samo 5 miliona, to je ona potpuno' izgubljena, zajedno“ sa rezervnim fondovima. Očekivalo bi se:da će se na dnevnom”

redu glavne: skupštine naći i tačka „likvidacija:zavoda”.