Narodno blagostanje — dodatak
„ali i ugroziti opstanak poduzeća. Jedino su pokazala uspeha ona trgovačka poduzeća akcionarskog tipa u kojima je u osobi generalnog direktora u znatnoj meri koncentrisan i kapital po-
. duzeća.
Da je kod trgovačkih poduzeća akcionarski tip tako malo zastupljen, uzrok leži u tome, što su sva trgovačka poduzeća mnogo više izložena naglim promenama konjunkture i poslovne
· situacije nego što je to kod industrije ,saobraćaja ili novčarstva. Pored toga kod trgovačkih poduzeća nisu potrebne veće investicije i preovladava obrtni kapital. A akcionarska forma preovladava upravo kod onih poduzeća, gde su potrebne velike investicije kako je to kod industrije i saobraćaja ili gde je potre-
ban jak vlastiti kapital da publici uliva poverenje. Poznata je
- stvar da i slabiji novčani zavodi akcionarskog tipa imaju daleko više uložaka nego prvoklasne privatne bankovne kuće.
Kod nas pred kraj rata a pogotovu odmah po svršetku
- Tata i za inflacije bio je osnovan veći broj trgovačkih poduzeća akcionarskog Пра. Međutim pretežni deo tih novo-osnovanih trgovačkih akcionarskih društava bio je primoran da obustavi
- rad. Deflaciona kriza decimirala je takova društva i danas je njihov broi sveden na minimum.
Među trgovačka poduzeća akcionarskog Пра Која пе 5аmo da su se održala nego koja igraju i vidnu ulogu u našoj trgovini, spada u prvom ređu Eksporino i importno d. d. u Zagrebu. ;
Osnovana je 1918. god. malo pre sloma Austro-Ugarske
Osnivači su bili naši vodeći novčani zavodi Zagreba i Ljubljane.
Do rata gotovo čitava trgovina kolonijalnom robom bila je u ru-
kama nama stranog elementa. Trst i Rijeka dotično Beč i Pešta
dominirali su trgovinom kolonijalne robe. Kako je već početkom
1918. bilo jasno kako će da se svrši svetski rat, neki dalekovidni
privrednici došli su na ideju da treba odmah poduzeti sve ko-
rake, kako bi se emancipirale od tutorstva Beča i Pešte. Upravo
u to doba vidimo osnivanje velikih akcionarskih društava za
trgovinu željezom, medikamentima i kolonijalnom robom, dakle
u artiklima, u kojima je do onda dominirao tuđi elemenat.
Tako je osnovano i Eksportno i importno d. d, Ono je imalo za zadaću da organizira izvoz nekih naših specijalnih artikala kao i da uspostavi izravne veze sa jakim trgovačkim cen-
- trima inozemstva, kako potrebnu kolonijalnu robu ne bi povlačili posredovanjem raznih posrednika nego ju izravno nabavljali od velikih svetskih firmi.
I danas kod Eksportnog i importnog društva dominantan je uticaj novčanih zavoda. Od 1918., od kada је озпоуапо оуо poduzeće, nastale su neke promene u pogledu angažmana novčanih zavoda. Danas su tu interesirani Prva hrvatska štedionica i Hrvatska sveopća kreditna banka iz Zagreba te Ljubljanska
- kreditna banka iz Ljubljane.
- Pored izravnog uvoza kolonijalne robe, Eksportno i importno društvo organiziralo je izravan izvoz nekih naših specijaliteta o čijem plasiranju niko ranije nije vodio računa. Exportno i importno društvo ima danas u svojim rukama pretežni dio naše? izvoza buhača, suhih višanja, kudelje te raznog lekovitog bilja.
Iz bilance Eksportnog i importnog društva ne vidi se u
· punoj meri značenje i rad ovog trgovačkog poduzeća. U prvom redu radi toga, jer su poverioci i dužnici bilancirani per saldo „kao poslovni prijatelji”. A upravo kod trgovačkih društava ta pozicija bilance igra najveću ulogu. Kod trgovačkih poduzeća investicije su obično minimalne a u koliko rade kolonijalnom robom niti zalihe nisu tako znatne. Iz inozemstva povučena roba obično se odmah dostavlja trgovcima tako da veća skladišta nisu ni potrebna. Sasvim je drugo skladište robe kod jedne manufakturne, a drugo kod kolonijalne radnje.
Može jedno takovo irgovačko poduzeće imati dužnika i za 50 miliona dinara a sa druge strane poverioce i to u prvom redu za povučenu robu i za 49 miliona, u njenoj bilanci saldo
i poslovnih prijatelja iznosiće samo 1 milion.
189.
Bilanca Eksportnog i importnog društva za 4 poslednje godine pruža sledeću sliku:
Aktiva 1929 1928 1927 1926 Blagajna 302 420 308 399 Efekti 193 168 158 236 Roba 3.174 4.529 5.402 6.541 Nekretnine 2.173 2.195 2.217 2.24
Pasiva Dionička glavnica 3.000 3.000 3.000 3.000 Кезегуе 1.250 1.250 1.250 1.250 Saldo duž.-verovnika 1.354 2.980 3.764 5.097 Dobitak 184 29 18 13 Ukupna bilanca 5.843 7.314 8.087 9.417
Zalihe su robe nešto manje nego Što su bile ranije. Kako poduzeće radi u punom opsegu to smanjenje zalihe robe znači da je postignuta bolja organizacija i da se nabavljena roba odmah i dalje ekspedira interesentima. A kod trgovine glavni je princip što brža cirkulacija.
Poslovni je uspeh prošle godine vanredno povoljan. Dok se je poslednjih godina dobitak kretao oko 20 hiljada dinara godišnje, prošle godine dobitak iznosi 184 hiljade. То је отовиćilo isplatu dividende od 5%. A koliko smo informirani, poslovi se ove godine razvijaju vanredno povoljno tako da će poslovni uspeh biti još veći nego prošle godine.
Na čelu poduzeća stoji generalni direktor Milan Milić, koji igra jednu vodeću ulogu u zagrebačkoj privredi. Potpredsednik je berze, trgovačko-obrtničke komore te Saveza trgoyaca.
Ravnatelistvo je sastavljeno iz g. g,: Prefsednik Dr. Stjepan Srkuli, načelnik slobod. kralj. grada Zagreba; Potpredsednik: Josip Kostial pl. Živanović, glavni ravnatelj Hrvatske sveopće kreditne banke, Zagreb, u m.; Ernest Grinwald, veletrgo-. vac; Franjo Latković, glavni ravnatelj Prve hrvatske štedionice, Zagreb, u m.; Milan Milić, glavni raynatelj, Zagreb; Alois Tykač, glavni ravnatelj Ljubljanske kreditne banke, Ljubljana; a Nadzotni odbor: Viktor Badalić, tajnik Hrvatske sveopće kreditne banke, Zagreb; Dragutin Batušić, upravnik filijale Narodne banke Kraljevine Jugoslavije, Zagreb; Artur Manč, ravnatelj Prve hrvatske štedionice, Zagreb; Rikard Schwinger, ravnatelj Liubljanske kreditne banke, Ljubljana.
PODRINSKA ZEMLJORADNIČKA BANKA — LOZNICA
Podrinska zemljoradnička banka u Loznici osnovana je u 1923. godini sa glavnicom od 3 miliona dinara, podeljena na 30.000 komada akcija 2 100 dinara nominalne vrednosti, koja je prilikom. osnivanja potpuno uplaćena.
Da se radi ovde o jednom manjem provinciskom zavodu, dobro fundiranom i u konsolidovanim prilikama, o zavodu sa stalnom klijentelom i odgovarajućem delokrugu dokazuje Činjenica, da je isplatila banka u toku svog dosadašnjeg rada, naime od 1924. do 1929. godine svojim akcionarima na ime dividende: 12, 15, 15, 15, 10 i za 1929. godinu 15%.
Poslovi bančini razvijali bi se i dalje mirno i povoljno, bez većih perturbacija, da nije privredna depresija poslednjih godina zatražila i u Loznici svoje žrtve.
Posledice ove krize osetila je čitava Loznica, i u svome izveštaju za 1929. godinu uprava bančina podvlači, da su neprilike i neprijatnosti osećale banke, a pre svega trgovci i Zanatlije. Napominje se, da je kriza toliko bila zaoštrena, da su privrednicima iz Loznice, koji su u ono vreme odseli u hotelima u Beogradu, tražili hotelijeri da plate prenočište unapred, i to jedino iz razloga, što su Lozničani.
Prve već znakove krize primećujemo već u 1927. godini, kad se pojavi u računu gubitka i dobitka Podrinske zemljoradničke banke pozicija „nenaplaćena potraživanja”. Ako pogledamo niže izloženu tablicu upoređenja glavnih bančinih pozicija za poslednje tra godine, onda vidimo, da je u 1927. godini otpisano 70 hiljada dinara nenaplaćenog potraživanja. U 1928. godini kriza se pooštrava i ova je pozicija porasla na 391 hiljadu dinara, a u