Narodno blagostanje — dodatak
danas u Kranju imamo nekoliko tekstilnih tvornica koje ako}
još nisu najveće u Jugoslaviji biće naskoro. Dostz i» da spomenemo Jugočešku koja je danas tako jaka da je ı ogla preuzeti i Beogradsku tekstilnu industriju i najveći deo njenih strojeva preneti u Kranj. Zatim je tu Jugobruner, isto jedna jaka tekstilna industrija.
Do pred rat tekstilna industrija Slovenije bila je koncentrasana sa jedne strane u Tržiću a sa druge u Preboldu-Litiji U Tržiću su Gassner & Glanzmann a u Preboldu-Litiji Mautner. Danas tekstilni centri Slovenije postaju Maribor i Kranj. Naročito Kranj. Nije daleko dan, ako to već nije, da će Kranj postati naš najveći centar industrije pamuka. On već ima 5—6 većih poduzeća koji se neprestano izgrađuju i razvijaju.
Danas kad već ima tako jaku industriju privredna je struktura Kranja skroz druga nego je bila ranije. Uloga činovništva postaje sve manje odlučna po prosperitet mesta a dolazi industrijalac i njegov radnik. Od razvitka industrije naravno да mnogo profitira i sama poljoprivreda jer je seljak danas u stanju da na licu mesta plasira gro svojih produkata.
Usled jakog i naglog podizanja industrije i građevna delatnost дозта је јака. Јег пе зато što je trebalo podići tvornice nego je trebalo zidati i kuće za stanovanje za sve to veći broj stanovnika. : i
Kranj je još uvek manja varoš od nekoliko hiljada. sta | novnika. A ipak ima Gradsku štedionicu sa ulošcima od preko | 40 miliona dinara. Stanje uložaka kod Mestne hranilnice u Kranju
bilo je 30. juna 1930. Din. 41,339.392 31. decem. 1929. „ 39,837.987 31. decem. 1928. „ 32.156.204 31. decem. 1927. „ 27,5909.739 31. decem. 1926. „ 25452131 31. десет. 1925. „ 20.730.769 31. десет. 1924. 13.880.869
Kako vidimo ulošci su za vreme od 5 godina potrostručeni. Pre rata ulošci kod Mestne hranilnice u Karnju iznašali su
oko 5 miliona zlatnih kruna. Predratno stanje nije još dosti-
gnuto. Ako porast uložaka nastavi sa istim tempom, za dve,
najkasnije fri godine Mesfna hranilnica u Kranju imaće svoje . predratne uloške. U tom pogledu položaji je u Kranju mnogo ı;
povolinije nego u drugim mestima koji prosečno nemaju ni polovinu predratnih uložaka dok Krani danas već ima 80% .
Taj povoljniji položaj u pogledu razvitka uložaka ima Kranj pri- '
pisati svojoj industriji. Aglomeracija pučanstva dala je veći broj novih ulagača.
Bilanca za dve poslednje godine (za ranije godine nema–mo đetalinu bilancu) ovako je izgledala:
Aktiva 1929. 1928. Hipoteke 8.074 7.870 Općine 9.465 6.843 Menice 203 278 Тек. računi 7.363 4.664 Efekti 2.043 1.297 Novčani zavodi 10.116 8.989 Nekretnine 1,55% 1.583 Мерјасетш kamati 499 768
Разуа Ulošci 39.873 32.794
GRADSKA ŠTEDIONICA U SUBOTICI
Gradska šteđionica u Subofici je jedan veoma interesan–tan zavod: ona je komunalna, iavno pravna ustanova, za Čije sve angažmane jemči subotička opština, a specijalno za uloške, na osnovu naročitog zakona o opštinskim :štedionicama; ona je banka, upravliač opštinskih, imanja, financier opštine, preduzimač i opštinski koncesionar. .
Osnovana {e u februaru 1923. godine.
205
Ako bacimo pogled na niže izložene podatke o saštavu dužnika, odmah primećujemo, kakvim se sve trgovačkim poslovima bavi Gradska štedionica: među dužnicima nalazimo osin) | стада Subotice i gradsku plinaru i štampariju; ali to nije sve: u godišnjem izveštaju govori se osim toga još i o novoosnova– nom reklamnom odelenju, o gradskom pozorištu i bjoskopu.
Gradska plinara je u 1923. godini preuredila svoj pogon na takozvani dvoplinski generator i to pre svega zbog teškoća oko nabavke inostranog uglia za gaz, zbog čega je pristupila proizvodnji gaza iz domaćeg mekog uglja. Time je proizveden plin od oko 3200 kalorija. Ovakav se plin može upotrebiti samo iz nužde, jer slabi kalorični kapacitet ne odgovara potrebama, što je imalo za posledicu stalne reklamacije od strane potrošača. Zbog nedovoljnog osvetlenja i kritike i nezadovoljstva potrošača rad je u generatorima obustavljen i pristupilo se proizvodnji plina u popravljenim starim retortama, a upotrebom prvoklasnog šleskog uglja, čime je povečan kapacitet plina od 3200 na 4500—5000 kalorija, te je usled povećane jačine plina potrošnja smanjena. Sve je to fininsirala opštinska štedionica. Pošto nije htela pristupiti povišenju cena, to se je smanjio i prihod plina.
U pogledu rada i razvitka Gradske plinare daje — sledeća tablica, koju je publikovala Gradska štedionica u svom оз!едnjem izveštaju — veoma interesantne podatke.
Potrošnja plina u 1000т5
=
о - о. Ка ~
вз 5 538 | 5 8 5 ~ 5 о
ЈЕ “IZBO Su о == = = =
~ 284 “а 99 = 9 5 a BO
o Oe e= = >= SRI | 9 =
O бе 98 _ ера е 5о mo а ~ e 1924. 746 459 325 72 3 10 10,0 11925 633 443 222 100 8 20 20,4 1 1926 631 494 257 114 11 24 17,5 | 1027 637 533 2717 117 30 21 16,4 1928 642 521 32 97 47 17 7,8 1929 1.003 476 316 79 37 12 6,4
Za javno osvetlenje grada služilo je u 1929. godigi svega 900 lampi, i verovatno da je ovo osvetlenje gore i skuplje no električno.
Najinteresantnija je 1927. godina, kad je kod relativno
najmanje količine uglia proizvedeno najviše plina, mnogo više no u poslednioj godini, kad je utrošeno za 362 tone uglja više a proizvedeno 57.000 m3 plina manje. Da se posao tehnički postepeno usavršava, pokazuje poslednja rubrika gornje tablice iz koje izlazi da je procentualni gubitak proizvedenog plina u jakom opadanju. Od 20,4% u 1925. godini, snizio se u 1929. | godini na 6,4%. Međutim daje Gradska štedionica vrlo slabo informacija | O Svojoj štampariji; jedino što iz izveštaja saznajemo je to, da je | štamparija u prošloj godini izvršila najviše radova od kako po| stoji i da je prema tome postigla i najbolji uspeh.
O gradskom pozorištu ništa se ne čuje, a 724 bioskop se kaže, da su nepovoljne ekonomske prilike uticale na njegovu розеји, Која је зраја ха 8,5% te se je prema tome зтап а 1 čista zarada.
Od 1. maja 1929. godine Gradska štedionica uzela je pod zakup isključivo pravo objavljivanja oglasa i reklame na području Subotice, i reklamno odelenje, koje obavlja sve poslove, proširilo je svoj delokrug i na sakupljanje oglasa za sve поуте u državi i u inostranstvu.
Toliko o preduzimačkim poslovima Gradske štedionice u Subotici.
Kretanje ostalih poslova proizlazi iz upoređenja :glavnih | bilansnih pozicija. za poslednje ri godine, koje daje sledeću sliku:
Račun izravnanja.
| Aktiva 1927. 1928. 1929. ! u hiljadama dinara
| Gotovina 1.098 31595. 5.363 ' Menice 5.162 6:651 7.493