Narodno blagostanje — dodatak

podeliti u iri grupe. Čista imovina iznosi 59 miliona. To nije obaveza. Ostala pasiva sastoji se u glavnom od tekućih računa

i iznosi 3 miliona dinara. Ako pretpostavimo da je ta pasiva

bez otkaza, da se može svakog časa da pozove na isplatu, ipak sa gledišta likviditeta situačija „Šumadije” je briljantna. jer freća pozicija u pasivi, najveća, to je prenosna pasiva: premiske rezerve-i prenosne premije, koje idu na 8,40 miliona dinara ı koje

, kao što znamo dugoročne obaveze. Prema tome može se пен u najgorem slučaju da je potpuno likvidna pasiva od svega 3 miliona. dinara. Na suprot tome stoji- likvidna aktiva od 13.56 miliona dinara, od čega je 10 miliona dinara blagajna i žiro-potraživanje, a 3,56 miliona hartije od vrednosti. Ako uzmemo sve osfale oblike aktive da su kroz nelikvidni, ipak nam ostaje kroz likvidna aktiva od 13.56 miliona na likvidnu pasivu od 3 miliona dinara. Likvidno je 80% ukupne aktive i samo 18% pasive. | - |

Likviditet „Šumadije” je takoreći idealan. Zna se da su žiro-potraživanja kod Narodne banke i kod banaka, sa kojima ona stoji u bližim rodbinskim vezama, čiji je likviditet toliko pojačan da u svako doba mogu isplatiti ukupno svoje dugovanje „šumadiji”.

Ni sigurnost plasmana ne stoji nepovoljnije; ona je u istom rangu kao.i likviditet. Jer blagajna i žiro-računi su sigurnost prve klase, a hartije od vrednosti pupilarno takođe pretstavljaju sigurnost prve klase. „Šumadija” je razvila svoju deTatnost baš u doba, kad je ulaganje gotovina, koje nisu potrebne za :poslove za duže vreme, u hartije od vrednosti bilo. vrlo oportuno i ona je tu konjukturu iskoristila.

Ako „Šumadija” bude čuvala u budućnosti današnji sOHditet i likviditet plasmana, ona će u tom pogledu stajati vrlo visoko — pošto usled mladosti nije imala vremena da se zabatrga u plasmane druge i treće klase.

Na suprot tome skroz zadovoljavajućem stanju „Šuinadije” sa gledišta likviditeta i solidnosti stoji manje povoljno razviće njezinih poslova za poslednje dve godine. Ona to naročito ističe u svojim izveštajima i iznosi poznate razloge: bezobzirnu konkurenciju. „Sumadija” se bavi gotovo svima роznatim oblicima osiguranja elementarnog i života. Ali kod nje igraju dva oblika najvažniju ulogu: život ı požar. Kod osiguranja života ukupni osigurani kapital je iznosio 1927. god. 47,38 pa je 1928. pao na 44 miliona i tek se 1929. popravio na 45,86 miliona dinara. „Šumadija” objašnjava tai nazadak u vojumenu poslova и. одејепји za život poznatim neufešnim prilikama na tržištu osiguranja. Ona veli, n. pr., da se dešava, da se jedno lice u roku od godine dana sukcesivno osigurava kod tri društva, stornirajući prethodno osiguranje. Dalje se događa da su osiguranici, koji stu pine ша godine uplaćivali premije, ofkupljivali svoje ugovore ili primali zaimove na podlogu polica, da bi se ponovo osigurali kod drugih društava, koja su im nudila naknadu 7а ош bitak. To tvrđenje društvo „Šumadija” potkrepljuje i suviše

rečito statistika, koju je ona iznela u izveštaju, a po kojoj je,

na primer, u 1929. god. izdato polica u ukupnom iznosu od 14 miliona dinara, a stornirano t isfoj godini 6 miliona i otkupljeno za 1.79 mil. dinara. Polovina celokupne redukcije je stornirana. To je odista nečuveno!

Kod osiguranja protiv požara, veli „Šumadija”, da je usled konkurencije odomaćena neobična praksa da se osiguranicima kreditiraju premije. Ona nije h*ela da pođe tim putem, zbog toga je produkciju u tome poslu znatno usporila poslednjih godina.

Godina Premije Štete tu % 1927 4335 710 16.3 1928 4250 742 17.2 1929 4.220 791 18.7

Osiguranje života kretalo se istim tempom kojim i ele"тепфатло. | оуде je posao i opadanju. To nam najbolje ilusturje donja tablica:

235

Godma Premije Stanje osig. kapitala _ Rez. premije

| u hiljadama dinara | | 1927 19220 || · 47.380 4.400 1928 1.800 47.380 5.458 1929. 1.965 45.860 6.666

Gornja tablica nam pokazuje, da je ukupna osigurana suma, koja je iznosila 1927. god. 47.3 miliona pala u 1928. god. na 44.00 miliona: dinara i da je tek u 1029. codini porasla na 45.80 miliona dinara. Vrlo je interesantno objašnjenje te pojave u godišnjim izveštajima „Šumadije”. "Tvrdi se pre svega da je ogroman storno. Ljudi se osiguravali za vreme inilacionog poleta, uzimajući za bazu svoje prihode u to doba i kako su se fi pri-

hodi delimično spuhali usled deflacije, to je jedan deo došao u

nemogućnost da održava ugovorno stanje. Nije redak slučaj da su ljudi pri samom osiguranju već bili svesni toga, da ne mogu

·| održati osiguranje u obimu u kome ga zaključuju. To je neve-

rovatna lakomislenost, koja se često pojavjluje kod našeg sveta. takva vrsta poslova vodi u siguran storno. Najzad jednu izvesnu ulogu pri tome igra pomenuta nelojalna konkurencija, koja potpomaže storniranja. Koliko se pogoršao položaj osiguranika u poslednjim godinama najbolje ilustruje fakat da je u 1928. godini kod „Šumadije” izdato toliko isto zajmova na police, koliko za sve prethodne godine ukupno. Saobrazno tom kretanju ukupno osiguranog kapitala kretale se i premije. One su u 1929. god. ipak dosfigle rekordnu cifru od 1,965.000. Rezervne se premije pak stalno povećavaju od 4,4 u 1927. godini na 6,36 u 1929. godini. To pak znači sve bolje fungiranje osiguravajućeg poduzeća „Šumadija”. Bruto dobit

Godina Premije i dažbine Ostali prihodi Ukupno u hiljadama dinara

1927. 5.250 1.755 7.005

1928 6.157 0.749 6.906

1929 6.295 0.821 7.116

Gornja tablica nam pokazuje da u prkos nepovoljnoji konjukturi za glavne vrste osiguranja za poslednje iri godine ipak

dobit napreduje. Bruto dobit je skočila od 7.05 miliona 1927. na

7.11 miliona u 1928. godini. Ostali prihodi koji ne spadaju striktno u osiguranje, prihodi od imovine i imovinskih objekata društva učinili su da se nazadak u poslu ne oseti na bruto dobitku. Naročito je veliki prihod od uloga na štednju. U 1927. godini društvo nije imalo nikakve dobiti, u 1928. godini ista se popela na 480.000 a u 1929. godini na 500.000 dinara. A prenos premije elementara iznosi 1929. 900.000 god. dinara okruglo, rezervisane štete i otkup police života sa 690.000 dinara, otpisi | sa 366.000 dinara i dotacije premijskoj rezervi života 884.000 dinara. Od zarade iz 1929. godine upotrebljeno je 360.000 za dividendu od 10% na glavnicu od 3 miliona dinara a 200.000 dinara na ime #аппјете 1 faznih dotacija.

VALJEVSKA ŠTEDIONICA, VALJEVO.

Valjevska štedionica je bila osnovana 1871. godine i prema tome slaviće iduće godine šesdesetogodišnjicu. Ona je po redu treći novčani zavod Srbije, i jedini, koji je sačuvao svoju prvobitnu firmu.

Danas iznosi njezina glavnica 5 miliona dinara, podeljena na 25.000 akcija a 200 dinara nominalne vrednosti. Ranije је bila 350.000 dinara u 3.500 akcija š 100 dinara. 1919. godine akcije su prežigosane na 200 dinara i time je гјаутса povišena na 700.000 dinara; ovo povišenje. izvršeno je: polovina putem prenosa sa rezervnog Топда а drugi deo uplatom akcionara. U narednim godinama glavnica se brzo povećava: U 1920. godini na 1 milion, 1921. god. na 2.5 miliona, a 10923. godine na 5 miliona dinara.

Štedionica se pored svih bankarskih poslova bavi i robnom trgovinom; ona podržava vlastito robno odelenje, koje izvozi suve šljive i poljoprivredne proizvode, a uvozi poljopri-