Narodno blagostanje — dodatak

236

vredne mašine, i t. d. Uvozni posao još nekako ide i njegovi su rezultati povolini; izvoz, naročito suvih šljiva pak ie potpuno podbacio i banka u svome izveštaju napominje, da je u 1929. godini sa valjevske pijace izvezeno svega 70—80 vagona prema 1500—2000 vagona u nofmalnim prilikama.

. Osim toga Valjevska štedionica uzima i živog učešća u našoj industriji i finansira Јадиз ако-Ттооуаско а. 4. „Зиуоbor” u Obrenovcu. To je preduzeće osnovala štedionica 1922. godine sa glavnicom od 5 miliona dinara, u kojoj je učestvovala sa 5 od sto. Kra{em 1927. god. preduzeće je primilo na račun reparacija iz Nemačke, modernu parnu mašinu od 280 konjskih shaga i jedan moderan kompletan mlin, sa kapacitetom od 2 vagona brašna dnevno. Društvo se bavi dakle mlinskom industrijom i preradom drveta, u koju svrhu ima i veću pilanu. U 1927. godini kupila je Beogradska založna banka od ranijih ortaka Valejvske tšedionice a njezinim posredovanjem polovinu akci{a po cenu od 50 od sto nominalne vrednosti. Ali je u prošloi godini Valjevska štedionica kupila i tu drugu polovinu akcija „Suvobora”, koja se kupovina u bančinom izveštaju između ostalog objašnjava na sledeći način:

„Kupovinu akcija izvršili smo za to što se u upravi „Suvobofta” nismo тог! зрогагитен oko vođenja preduzeća sa našim ortacima, te smo bili postavljeni pred dilemu: prodati naše ili kupiti njihove akcije. Cenu koju smo tražili za naše akcije, nismo mogli postići, jer su nam naši ortaci nudili svoj deo uz mnogo povoljniju cenu, a plaćajući nama više, nego 510 su tražili od nas za svoj deo. Razmatrajući rentabilitet tog preduzeća, sada posle toliko godina rada i investiranja, odlučili smo se za kupovinu akcija, pošto je investiranje završeno i svake se godine sve više razvijaju poslovi”....

U svom izveštaju napominje, da je razvoj „Suvobora” u 1929. godini bio potpuno zadovoljavajući, jer je pokazao čist prihod od 438 hiliada dinara. Milin ie u prošlo| godini preradio 503 vagona pšenice (prema tome „Suvobor” nije osećao mlinske krize), a strugara 14.600 kubnih metara oble građe. U izveštaju se dalje napominje, da je strugara dovolino snabdevena sa sitovinom za 1930. i pola iduće godine, a da je podnešena molba na nadležno mesto, (Ministarstvu Šuma i Rudnika) radi osiguranja sirovine za dugi niz godina. „Suvobor” u ranijim godinama nije mogao postići one rezultate, koje bi mogao dati jer je, kao što to uprava Valjevske štedionice podvlači, preduzeće u ono doba naišlo na neočekivanu nepredusretljivost nadležnih zbog čega je imalo da izdrži tešku konkurenciju sa izvesnim povlašćenim konkurentima. U pogledn budućeg razvoja „Suvobora” Valjevska štedionica veoma je optimistički raspoložena.

Donja tablica nam ilustrira razvoi Valjevske štedionice: da bi lep i svestran napredak što bolie predočili, izabrali smo četiri periode: godinu 10919., 1925., 1928. i 1929. i glavne bilansne pozicije pokazuju sledeću sliku:

1928.

Aktiva 1919. 1925. 1929.. u hiljadama dinara Menice 1.160 5.901 12.142 12.657 Zaimovi na zaloge 166 1.801 2.661 2.637 Potraživanja po tek. гас. 405 4.477 6.163 8.128 Hartije od vrednosti — 3.000 2.578 2.993 Nepokretnosti 101 270 460 460 Pasiva Glavnica 350 5.000 5.000 5.000 Rezerva 448 1.343 1.521 1.629 Ulozi na štednju 1.116 4.890 12.368 14.997 Dugovanja po tek. гас. 602 875 1.524 1.885 Čista dobit 33 1.127 1.225 1.243 Dividenda — 16% 18% 18% Obrt | Blagajne 10278 124.757 „236072 212.005 Celokupan 51.916. 490.292 „837.543 786.330

Račun gubitka i dobitka

Rashodi 1926. 1927. 1928. 1929. "Troškovi 742 152 871 905 Kamata 840 1.078 1.382 1.524 Otpisi 14 58 89 166 Gubitak na efektima 133 . 136 150 96 Čista dobit 953. | 0 1.225 1.243

Prihodi Kamata 2.007 2.615 3.102 3.257. Provizije 435 359 368 437 Prihodi od nepokretnosti 241 86 89 106 Prihodi od hart. od vred. — 156 158 123 Prihodi od otp. potraž. — — — 12 Zbir prihoda i rashoda 2.684 3.218 3.718 3.936

U toku poslednjih deset godina sopstvena su sredstva porasla od 798.000 na 6.75 miliona dinara odnosno za 8.5 puta; od toga povišena je glavnica na 5 miliona a rezerve su porasle oko 450 od sto. Još efikasniju sliku napretka bančinog pokazuje kretanje uloška na štednju: od 1.12 miliona u 1929. godini oni.su u periodu od deset godina porasli na 15 miliona dinara. Pošto su ulozi u 1925. godini iznosili 4.80 miliona dinara, vidi se, da pada najjači porast u poslednje godine i to uprkos deilacije i privredne depresije. Bolje se svedodžbe za poverenje, koje banka uživa uopšte ne može dobiti. Pri tome treba imati u vidu, da je banka u prošloj godini snizila kamatnu stopu na uloške za 1 od sto a da je uprkos tome baš u toj godini povećanje uloga iznosilo skoro 3 miliona dinara. Kreditora po tekućem računu Valjevska štedionica zapravo ni nema; to znači, da ona зет | uloga na štednju uopšte nema tuđih sredstava; njezini poverioci po tek. računima iznose svega 1.88 miliona, što zapravo ne broji. Ovakvo stanje dozvoljava jedno veoma interesantno upoređenje: Ulozi na štednju porasli su, kao što smo videli, skoro 15 puta, dok su dugovanja bančina po tekućim računima jedva za tri puta veća no pre deset godina. Reeskont iznosi 3.86 miliona dinara i na toj se visini kreće već nekoliko godina.

Ukupna sredstva Valjevske štedionice od 27.6 miliona dinara plasirana su u 1920. godini na sledeći način: 12.66 miliona na menične kredite; taj je plasman prema 1928. godini ostao skoro nepromenjen; povećanie iznosi jedva 3 od sto; veći porast pokazuju pofraživanja po fek. računima, koji su prema 1928. godini porasli za 2 miliona na 8.13 miliona dinara. isto tako su | ртета 1928. godini ostali nepromenjeni zajmovi na zaloge u visini od 2.64 miliona dinara; u 1920. godini čak su nešto manji.

Visoka je pozicija hartija od vrednosti. U 1925. godini iznosi 3 miliona dinara, u 10928. god. 2.57 miliona, a u 1929. god. 2.99 miliona dinara. Ranije smo napomenuli, da ima Valjevska štedionica do 1929. godine polovinu, a u toj godini apsolutan majoritet akcija „Suvobora”. Ako pak pogledamo na račun gubitka i dobitka onda primećujemo, da se poslednjih godina hartije od vrednosti snažno otpisuju i pri tome treba dodati, da je banka u 1927. godini, radi sigurnosti svojih ulagača štednje jedan deo svoje aktive, naime 2.1 milion dinara uložila u državne hartije od vrednosti; i ova je pozicija uračunata u efekte. Nepokretnosti su proknjižene sa 460 hiljada dinara, nepromenjeno za ove poslednje godine.

Čista dobit iskazuje se sa 1.24 miliona dinara i to je iznos koji najlepše pokazuje uspešan rad Valjevske štedionice. Njezini akcionari mogu biti ponositi: 18 od sto dividendu danas retko koja banka isplaćuje.

U Upravnom odboru nalaze se g. 8.: | Predsednik: Milan M. Matić, trgovac; potpredsednik: Spasoje V. Spasojević, trgovac; Rad. M. Milutinović, trgovac, Ljub. J. Vilotijević, industrijalac, Mihailo R. Jevtić, advokat, Miloje H. Lazić, trgovac, Jovan Ž. Ilić, trgovac, Milan R. Gođevac, trgovac, a Nadzorni odbor sačinjavaju g. g.: Predsednik: Miljko J. Pajević, trgovac; Božidar Despotović, trgovac, Petar M. Tadić, apotekar, Mihailo N. Jovanović, izvoznik. Direktor je g. ŽiV.”

HR. Lazić.