Narodno blagostanje — dodatak

28

odnosno u procentima Sopstvena sredstva 12.70 9.86 8.59 Tuđa sredstva 87.30 90.14 91.41

ali pri tome treba voditi računa, da su u tim iznosima, pod {uđim sredstvima ubrojene i rezervne premije i rezerve za пеrešene Štete, kao i premijska rezerva reosigurafelja, koje se zapravo neprestavljaju kao tuđa sredstva.

Politika plasmana je kod osiguravajućih društava veoma interesantna, naročito u pogledu održavanja likviditeta plasiranih poverenih iznosa kao i u pogledu sigurnosti fih plasmana.

Kod „Dunava” dobijamo sledeću sliku:

1927. 1928. 1920. u hiljadama dinara Likvidni plasman 6.223 10.619 14.647 Nelikvidni plasman 5.027 6.30i 7.150 Ostala aktiva 10.571 11.403 11.299 . Ukupno 21.821 28.413 33096 odnosno u procentima | Likvidni plasman 2852 || | 3707 44.25 Nelikvidni plasman 23.04 22.18 21.61 Ostala aktiva . 48.44 40.45 . 34.14

_ Pada u oči, da je procentualni odnos njihovog plasmana sve veći i veći: u foku poslednje tri godine porastao je za čitavih 160, na 44.25% odnosno od 6.2 miliona u 1927. godini na 14.6 miliona u 1929. godini ili za preko 12%. Procentualni udeo nelikvidnog plasmana je skoro nepromenjen na 22%, zbog čega je smanjen proceniualni udeo razne aktive 14%. U apsoluinim ciframa, osfala je aktiva u porastu, prema 1927. godini za 700 hiljada. Ona iznosi u 1929. godini 11.3 miliona dinara, pre svega radi visokog iznosa pozicije „filijale”.

| Godišnji obračun za 1929. godinu zaključen je sa do- Ђикот: -

265.900.80 · 19.996.41

ukupno dakle sa čistom хагадот од 285.897.21

Od ovog iznosa isplatilo se 8% dividende, 10% kao tantijema ravnatelistvu, 10% se је dotiralo redovnom rezervnom fondu, a ostatak od 34.473 dinara prenet је na nov račun.

у Dividendna politika pokazuje stabilnost: u 1927. godini isplaćeno je akcionarima 7%., 1928. godine 8% a 1929. godine opet 8%.

Ravnateljstvo sačinjavaju g. g.: Dr. Adolf Mihalić, pretsednik; Hans Camillo Raabe, potpredsednik; Josip Nudi n Dr: Kosta Jovanović, Roko Maričić, Wilhelm Kuh, Bruno Raabe, Ismetbeg Gavran Kapetanović, Dr. Ivan Bonkoviki

U Nadzornom odboru se nalaze g. 5.: Josip Penička, Svetozar Milinov, Lavoslav Heimbach, Dr. Miroslav Rubelli a u Upravi su g. g.: Ađalbert Mark, DoslOyai ravnatelj; Josip Bučar, zamjenik ravnatelja. Prokuriste: Pavao Ratković, Egidije Gelletich, Ladislav Plaček.

„JIMM“ JB. NB. TBOPHMIA ЖЕЉЕЗНИХ БАЧАВА, МЕТАЛНИХ ПРОИЗВОДА И КИСИКА — ЗАГРЕБ.

Још до пред пар месеци подузеће се је звало „Југославенска творница оксигена и гвоздене буради д. д.“ Измена је извршена из разлога, да се добије један згоднији назив од досадашњег у коме се изражава проширење продукције и на остале металне производе а не само на железну бурад.

„У последњим годинама индустрија железне буради, лимене робе и сличних металних производа знатно се шири. Имамо већ у неколико подузећа већих димензија. За ширење те индустријске делатности имамо захвалити у првом реду растућој потреби железне буради и лимене робе; алими даринској политици. До пре неколико година наша велика

u сјетелтаглот одејепји од u životnom odelenju od

подузећа за трговину петролеумом и петролеумским“ 1 водима код увоза нафте и бензина увозили су. без царине и нову железну бурад коју они требају у великим количинама. Међутим данас нова железна бурад, кад прелазе наше границе, била пуна петролеума или бензина, морају плаћати царину, као да су празна. А како је царина доста висока, увоз железне буради сасвим је престао. Како“ је потражња за овакву бурад доста“ јака, омогућен је домаћој“ металној индустрији интензивнији рад.

„јим“ творница железне буради спада. у консере агилне браће Марић. Уска веза са петролејском индустријом дала је браћи Марић повода да подигну творницу буради, А како у. оно време није било. код кас ни подузећа за фабрикацију кисеоника која (би могла да подмири читаву потребу, основали су и творницу кисеоника. 0

Дионичка главница износи 2 милиона динара и потпуно је уплаћена. За прво време творница је радила у једној другој творници Марићевог консерна.. Међутим како се продукција ширила и како је услед измене у царинској тарифи за очекивати да ће она још и даље расти, у лето прошле године подигнута је нова творничка зграда. Та је наравно и технички скроз дотерана што ће допринети снижењу продукционих трошкова, а истовремено моћи ће се приступити и изграђивању артикала који се „Раније нису производили.

Повишење царине имало је за последицу да су се и друга подузећа ове бранше знатно проширила. један велики француски консерн подигао је у Загребу .на земљишту које му је дала градска општина, једну већу творницу кисеоника, А и индустрија железних бачава, лимене и сличне робе знатно се знири. У самом Загребу постоји још једно слично подузеће које се непрестано шири и које данас већ има 600 радника. Међутим како је консум све већи, сва та подузећа налазе пласман и за повећану продукцију. Код „Лим-а“ је ствар у толико још повољнија, што оно има једног сигурног и јаког хонсумента. И то не само за железну бурад, него и за осталу лимену робу, а нарочито канте.

Биланца за последње две године овако изгледа :

Ажтива : 1.929 1.928 у хиљадама динара

Благајна 203. 57 Дужници 307 3.448 Роба |. 1.603 398 Машине : a. 2185 1.297 Оснивачки трошкови · "50 65 Пасива :

Главница 2.000 2.000 Вјеровници 2.176 53501 Добитак 144 41

Инвестиције су до конца прошле године износиле толико, колико и главница. У биланси за 1930. год. дотично 1931. инвестиције биће исказане са много већим износом, јер је прошле године творница знатно проширена и пошто су подигнуте нове зграде. Дужници су прошле године пали на десетину износа из 1928. године. С. обзиром на поду“ зећа за које „Лим“ ради, може то бити и случајна ствар, наиме да је једног пута исплата поручене робе извршена раније но уобичајено. Опадање дужника наравно да је имало за последицу и опадање повериоца.

Чисти добитак износио је крајем 1928 године 41 хиљаду динара. У 1929. години чисти је добитак износио 100 хиљада или са преносом 140.000. То већ омогућује и исплату дивиденде. Међутим је још већи развитак сигуран и по томе још већи просперитет. Поготову што располаже подузеће са знатним средствима. Многа наша индустриска подузећа пате од тога што им не достају капитали. Код „Лим-а“, управо с обзиром што припада консерну браће Марић то.