Narodno blagostanje — dodatak

Фонд за курсну разлику

хартија од вредности 4.138 5.374 5.649 895 Збир биланса 1.503.686 1.649.004 1.933.907 1.330.649 Рачун губитка и добитка :

Расходи : Камате 3.262 4.389 6.591 11231 Плате и додаци особљу 8.410 9540... 10585. 11215 Управни трошкови 3.296 2.634 3.242 4.048 Отписи : непокретности — 792 1.051 1.148 инвентар — 601 694 801 разни — 284 — укупно 2.145 1.618 1145 1.950

Приходи : Камата 26.102: 32817 31186 30.356 Провизије 13.428 6.606 6.540 6.681 Пристојбе — 8.395 8.567 8.775 Приходи од непокр. 1.117 1.032 1.060 1.125 Приходи од хартија

од вредности 3.039 2.200 5.749 12.817 Разни приходи 2.909 2.952 4.089 4.093 Збир прихода 46.597 | 54004 57.193 63.850

Укупни обртни капитал Поштанске штедионице повећао се. У 1930 год. износио је (31. дец.) око 180 милиона више и то: 103 мил. по улошцима на штедњу, 68 милиона по чековним рачунима и 10 милиона резервни фонд. Међутим укупно повећање активе износи око 280 милиона динара. То је повећање активе омогућено смањењем благајничке готовине од скоро 85 милиона динара и то 4,3 благајне и око 81 милион по жиро рачуну код Народне банке. Према томе рачун изравнања Поштанске штедионице на дан 31. дец. 1930. год. показује већу напетост но ранијих година. Ако активу њезину поделимо у две групе: у кредите и имовину, онда имамо повећање у свакој од њих у истој мери: у кредиту за 135 милиона, а имовини за 138 милиона динара. Код кредита су повећани и текући рачуни и ломбард. Потраживања по текућим рачунима код новчаних завода остало је непромењено (на висини од 250 милиона динара). Повећало се нешто потраживање по текућим рачунима код Министарства грађевина (за укупан износ од 34 и по милиона динара) за кредите дате за набавку непокретности; и 73 милиона динара потражује се од поштанске управе за исплату по чековним уплатама, а 11 мил. дин. од Дирекције држ. свиларства, Нови Сад. Ломбардни зајмови достигли су 31. децембра 164,7 милиона динара и то 111 по заложницама и 53,6 по текућим рачунима. У 1930. је добивена законска могућност за ломбардирање државних 605 нова и других хартија од вредности поред државних (колико је нама познато само су акције Народне банке припуштене ломбарду сем државних хартија и акције Привилегисане аграрне банке). Што се тиче ломбардних зајмова по текућим рачунима у износу 53.6 милиона динара, 12 и по милиона пада на задруге а на подлози акција Привилеговане аграрне банке, 11 и по милиона динара је дато осталим задругама на подлози државних хартија од вредности а 9 милиона динара округло новчаним заводима на подлози државних хартија од вредности; и Општини београдској (којој је одобрен зајам од 31 и по милиона динара), а која је подигла 20 и по милиона динара на подлози државних хартија од вредности. Каматна стопа на залоге износила је 7% (пре тога 8%) а по текућим рачунима 6%.

На крају се истиче да је пред крај године одобрен Генералној дирекцији државних железница кредит од 100 милиона динара са 6% камате, да Поштанска штедионица такође учествује са 25 милиона динара у зајму Општине београдске, који такође још није подигнут, а да је у области комуналног кредита, нарочито у Загребачкој области била активна. Нови ангажмани ће свакако још да појачају напе-

53

тост рачуна изравнања — ако се на страни пасиве не догоде одговарајуће промене.

Што се тиче другог дела активе, имаовине, ту пада тежиште на сопствене хартије од вредности и државне бонове, који се исказују са 344 милиона динара односно 138 више него у прошлој години. |

Ако се баци један кратак поглед на повећање активе Поштанске штедионице онда се добија утисак да је незнатан део сретстава употребљен према приватним лицима и много већи део према јавно-правним телима. По текућем рачуну повећање од 73 милиона динара код Поштанске управе, по ломбарду је повећање по државним боновима, а тако исто повећање сопствених хартија обухвата државне хартије и бонове.

Добит стоји већ три године на истој висини (35 милиона динара), и ако се из године у годину сретства повећавају. То долази отуда што је Поштанска штедионица смањивала камату на свој лукративни пласман.

VRAČARSKA ŠTEDIONICA, BEOGRAD.

Vračarska štedionica spada u starije banke. Ona je ove godine održala dvadeset osmi redovni zbor akcionara, ali kad se uračuna pet godina propuštenih za vreme rata, onda znači da je ona u trideset i trećoj gođini svoga života. Ona je озпоvana 1898. godine. Većina banaka na Vračaru i Savincu osnovane su od malih ljudi ,koji prema svojim sretstvima nisu Dili u stanju uopšte da osnuju banku, a koji su računali kao i veliki deo osnivača banaka u Srbiji osamdesetih i devedesetih godina, da pomoću {uđeg novca stvore jednu kreditnu ustanovu, kojom će moći da gospodare, pošto je banka tada bila ne samo ekonomska već i socijalna pa i politička moć. To nije istorija Vračarske štedionice. Ona je iz bolje kuće, od boljih roditelja, ona je od prvoga dana bila rukovođena od uglednijin Beograđana. Mi smo već mnogo puta napomenuli, da je osnivanje banaka bilo u Srbiji oruđe parfisko-političke borbe u velikom obimu. Odluka o osnivanju Vračarske štedionice pala |e onoga dana kad je Vračarska zadruga došla definitivno u ruke ljudi, koji su pripadali liberalnoj stranci. Nju su osnovale pristalice drugih dveju stranaka ,naime radikalne ; naprednjačke. Partisko politička struktura njezinog upravnog i nadzornog odbora stalno je nosila karakter kompromisa i fuzije. Ona je upravo prethodila naprednjačko-radikalnoj fuziji, jer je već 1898. godine, kad je osnovana, imala taj karakter. Kad se iz radikalne stranke 1902. godine izdvojila samostalna stranka i posle 1903. godine jako se razvila, onda je i taj elemenat uviučen u Vračarsku štedionicu. Može se reći da je ona posle dolaska Kralja Petra na presto stalno bila naslonjena na sve Tri stranke i da je upravo njezina partisko-politička strana bila negacija liberalne stranke. Liberala nije bilo u njoj. Za prvih pet godina bio je dosta jak naprednjački elemenat, ali posle 1903. godine on je oslabio u korist radikalnog elementa. Od naprednjaka su bili: Stevan D. Popović, bivši ministar finansija, pretsednik Upravnog odbora, Vučko D. Stojadinović, bivši ministar narodne privrede i pre{sednik nadzornog odbora, Nikola D. Stefanović, ministar unutrašnjih dela pod fuzijom. Ali zato su pored njih u nadzornom odboru bili Mihajlo P. Jovanović, Ignjat Bajloni, Toma Cincar-Janković. Većina akcija bila je u početku u гиkama onih koji su stanovali oko Slavije i iznad Slavije sve do Kalenićevog Gumna. Danas se već ne bi moglo reći da ie po većini akcionara „vraćarska” štedionica. Uostalom ,to ona nije ni fopografski, jer je docnije podigla kuću preko puta od Londona, a to je kraj Terazija. Vraćarska štedionica je Osnovana sa glavnicom od 350.000 dinara, koja je postepeno upisivana i tek je do kraja marta 1901. god. potpuno bila uplaćena.

Vraćarska štedionica ima dve duše: prva je bankarska, a druga trgovačko-industriska. Ona ima u eksploataciji Ribarsku banju. U doba kad se pojavila Vračatska štedionica već je postojala u neku ruku kriza bankarskog plasmana. Prema oskudici pokretnog kapitala u zemlji kamatna stopa varirala je iz-