Narodno blagostanje — dodatak

54

među 10 i 12 i odgovarala je prilikama. Ali s druge strane već {e Natodna banka davala kredite sa 6 od sto, a dve strane banke, koje su u to doba radile u Beogradu, davale su kredite sa .

kod Narodne banke, Izvozne banke i Beogradske zadruge. Što se tiče aktive na prvo mesto dolazi eskont, zatim zajmovi na _ zaloge, a tekući računi igrali su slabu ulogu. U Ribarsku banju

81i9 od sto. Bilo ie očigledno da za bankarski posao nije posto- ; | počela је Štedionica naglo da investira tek posle dobivene za-

jala nikakva briljantna budućnost. Priliv uloga na štednju nije i mogao ući tako brzo da bi njegovim znafnim povećanjem mogao da se naknadi gubitak usled smanjenja kamatne stope. Međutim bilo je manjih banaka koje su na ulog na štednju plaćale vrlo veliku kamatu ,tako da se marža kretala između 1—3%, a to je za manje banke bilo nedovolino. Zbog toga se tada več tražili poslovi kod kojih postoji mogućnost neograničene zarade, Dar mnogo veće nego što je to kod bankarskog posla. U toj tražnji Vračarska štedionica je došla na originalnu ideju da

uzme u eksploataciju Ribarsku banju, koja je bila državna SsvoO-.

jna i koju je dotle eksploatisala država. To pitanje pokrenula je Štedionica odmah posie svog postanka, ali se ono odugovlačilo do konačnog rešenja punih pet godina. Godine 1900. podnesen ie bio predlog Ministarstvu unutrašnjih dela o koncesiji, koju bi trebalo dati Štedionici za taj cilj, a 1901. godine 9. juna zaključen je ugovor između države i Štedionice i tog dana ona је primila banju u eksploataciju, a tek u početku 1904. godine usvojen je od Narodne skupštine zakon, koji je sankcionisao fu koncesiju. Stvar je išla sporo ne zbog sporosti administracije, onda je naša administracija bila uređena i ekspeditivna, već i zbog sporosti rada Natodne skupštine, a naročito zbog toga, što su koncesije u Srbiji od uvek bile odiozne i svaki javni otgan je izbegavao da veže svoje ime za davanje ma kakve koncesije, — premda nije izgledalo da će Vračarska štedionica hapraviti fime tako sjajan posao. Koncesiju |e Štedionica dobila od države na 45 godina „гасипајце! od dana kad je ona faktički stupila na snagu. Po isteku koncesije prelaze u državnu svojinu bez ikakve naknade sve zgrade, kupatila i ostala uređenja, koje Vračarska štedionica bude podigla i zavela, osim pokretnosti. Dve trećine trajanja koncesije već su protekle.

„Narodno Blagostanje” sa mnogo парога изрејо је да sastavi izvod bilansa za prvih 10 godina tada Vračarske štedionice, ft. |. od 1898. do 1908. godine.

Mretanje poslova.

Aktivni poslovi 1898. 1901. 1903. 1905. 1908. u hiljadama predratnih dinara

Blagajna 9 22 5 25 101 Eskont 125 476 602- 810 781 Zajmovi na zaloge 104 105 152 101 207 "Tekući računi = = 23 12 145 Ribarska banja = 11 30 331 573

Pasivni poslovi Glavnica uplaćena 124 350 350 350 490 Fondovi 3 37 53 162 255 Ulozi na štednju 101 226 207 451 684 Текца гасит = 20 215 336 634 Menice kod advokata — 11 10 8 22 Otpisi sumnjivih potraž. — — 1 8 4

Dobit Bruto prihodi štedion. 8 62 93 106 119 Bruto prihodi Ribar. banje — = = 54 66 Isplaćen kupon — | 9 10 12

То је jedan deo njezine istorije iz prvih dana hjezihog Života, iz doba iz koga je ostalo malo podataka. Kao što se vidi glavnica je bila potpuno uplaćena tek u četvrtoj godini života, a u 1907. godini počela je uplata drugog kola, tako da je 1908. godine uplaćena glavnica od 490.000 din. Fondovi su u međuvremenu naglo rasli, tako da su dostigli visinu od 256.000 din., a to je više od polovine uplaćene glavnice. Ulozi na štednju iznosili su 1904. godine 255.000 din., 1905. god. 451.000, a 1906. god. 557.000 din. tako da je 1908. godine bilo 684.000 din. Vidi se, da je naglo poraslo poverenje u Štedionicu: odmah posle dobivene zakonske koncesije 1904. godine. Isto tako se Štedionica obilno koristila kreditima po fekućim računima, specijalno

| konske koncesije, tako je i 1903. godine bio uloženo svega 30.000 din., 1904. već 180.000, a 1908. godine 573.000 dinara. Kao što se di Štedionica je bila uložila skoro trećinu celokupnog svog obrinog kapitala u Ribarsku banju. Interesanino je

· videti kakav je bio finansiski efekt tog angažovanja Štedionice

u eksploataciju Ribarske banje. Na gornjoj tablici imamo zabeležen bruto prihod i to odvojeno Ribarsku banju. Iz toga se vidi da je Štedionica zaradila n. pr. 1908. godine 120.000 a Ribarska banja 66.000. din. Ali sasvim drugačije stoji stvar kad se zagleda čista dobit; tako na pr. baš u 1908. godini čista do'bit od bankarskog posla Vračarske štedionice iznosi svega 19.000 dinara, a od Ribarske banje 29,7 hiljada dinara. Znači da je za prvih deset godina posao RHibarske banje bio bolji od bankarskog posla, upravo sa manjim angažmanom kapitala donosio |e veću dobit.

Da vidimo sada kako stoji odnos između jednog * drugog posla posle rata.

Касип шгаупапја.

Aktiva 1927. 1928 1929. 1930. Blagajna 2.649 2.812 3.414 2351 Menice 27.570 430.107 „27.431 24.928 Lombatd 706 1.381 1.057 887 Drž. likvidac. banka 140 140 15 15 Tekući računi 3.655 4.182 7.11] 8.049 Ribarska banja 3.363 4.095 4.047 4.040 Hartije od vrednosfi 325 315 518 6.533 Zgrade 2.179 2.179 2.179 3.203

Pasiva Сјаутшса 8.000 10.000 10.000 10.000 Rezervni fondovi 6.201 5.780: 10178 11.036 Ulozi na štednji: 23.702 24.675 24720 25.459 Кеезкол! 847 3.096 3.387 1.048 Tekući računi 413 384 68 Zbir aktive ili pasive 58.900 69.120 84.909 98.394

| Račun gubitka i dobitka

Rashodi Troškovi 1.449 1.410 1.330 1.196 Kamata 1.513 1810. | 1 1.883 Otpisi 378 731 452 483 Dobit ukupno 2.493 2.148 1.848 1.530

Prihodi | Kamata i provizije 4.666 4.864 4.396 . 4.139 Prinos nepokretnosti 759 743 657 723 Dobit Ribarske banje 333 380 280 229 Zbir prihoda 5.835 6.101 5.335 5.093

Glavne bilansne pozicije Ribarske banje u 1930. godini.

Aktiva Nepokretnosti 3,217.995 Električna cehtrala 656.844 Pokretnosti 181.133 Blagajna 20.398 Pasiva Država za isporuč. nepokretnosti 9.000 Vračarska štedionica 4,040.288 'Rashodi | Troškovi 196.314 Otpisi 27.113 Čista dobit 456.252 Od toga dotacija 315.583 Prihodi | od kupanja 182.932 od stanova 401.58 od zakupa lokala 87.800

/