Narodno blagostanje — dodatak

mhogo veće pokriće i mnogo veću Opreznost. Ali kako se tim povodom pojavili agrarni slobodni kapitali kod nje, to je ona izvršila preorijentaciju ka industriji; naime kupila je u Nišu potpuno moderno uređenu tekstilnu fabriku: preatonicu i tkačnicn amerikana. Tekstino tkivo amerikan je jedan artikal u masi. Il)ovolino zaštićen visokim carinskim stavom u dalekoj okolini bez konkurenta Smederevska kreditna banka je smatrala da će to biti plasman jednog velikog dela slooodnog kapitala. Jedan mali deo je morao otići u investicije, a mnogo veći deo imao je da se upotrebi kao obrtni kapital za nabavku sirovina, uglja, za kreditiranje dužnika i t .d. Iz izveštaja Smede'revske kreditne banke se ne vidi ni veličina angažmana ni razviće tog posla, ali iz privatnog izveštaja znamo da se posao odlično razvija, da predionica radi s punom parom! i da nije u stanju da odvoji konca za prodaju, jer se celokupno predivo upotrebliava kao tkivo za izradu amerikana. Banka iskorišćava svoje dragoceno poznavanje cele zemlje radi prodaje grosistima proizvode niške tkačnice.

Zbog fe orijentacije pokazuje ona velike promene u strukturi svojih bilansa za poslednje tri godine. Ulozi na štednju su postepeno rasli od 11 na 14,8 miliona dinara; ali su i poverioci skočili od 5,4 u 1928. g. na 18 okruglo u 1929. godini, kad ie izvršena preorijentacija. U 1930. godini oni su opali za 7 miliona dinara i iznose 10,8 miliona dinara. Menični portfelj je bio u 1929. godini 10 miliona, u 1930. godini spao je na 6,2 mi liona, dužnici pak skočui su od 17,5 na skoro 31 milion, u 1929. godini, kad se ušlo u industriski posao. Ali se stvari konsoliduju; u 1030. godini su dužnici pali na 26,6 miliona dinara. Koliko oprezno Smederevska kreditna banka vodi svoj posao, najbolje se ogleda na činjenici da reeskont koji je još u 1929. godini iznosio 5,6 miliona dinara, u 1930. godini potpuno obustavljen. Banka deli dividendu od 12 od sto (odnosno 60 dinara po akciji od 500 dinara na ukupnu glavnicu od 6 miliona din.). Gro akcija nalazi se u rukama dveju trgovačkih firmi.

АРЕО ЕМАИЛ Д. Д. — 3ATPEB.

Владимир Арко опет гради. Гради заправо већ неких 15 година. једна грађевна периода тек је при завршетку а већ започиње друга. Кад би сви градили као Владимир Арко, градитељство и грађевна индустрија постали би код нас најувосније занимање.

Владимир Арко у главном подиже индустријске зграде. једну за другом. А ако случајно не гради или не проширује своје творнице, онда интензивније диже станбене зграде. Ни једно индустријско подузеће Загреба а држимо ни у читавој држави, нема тако укусне зграде за своје чиновништво као што то има Арко. То је један низ вила.

Првобитна индустријска делатност Владимира Арка била је фабрикација шпиритуса. Мало по мало своју загребачку теорницу шпиритуса изградио је у нашу највећу творницу шпиритуса. А и вани ретко има сличних творница.

Поред продукције шпиритуса, Арко у својим творницама израђује и друге артикле на бази шпиритуса. Ту је У првом реду творница ликера која је сигурно највећа у држави и која је име Арко популаризирала по свим деловима наше државе. А и међу нашом емиграцијом јер се један дио продукције ликера пласира међу наше јужно-америчке емигранте, Поред тога ту је и творница квасца која опет спада међу највеће у држави. На концу ту је и даљна прерада шпиритуса у етер и сличне ствари,

Поред фабрикације шпиритуса и ликера Владимир |

Арко има и једно велико узорно подрумарство. Водећи рачуна о антиалкохолном покрету и све већем консуму безалкохолних пића, он је прешао и на производњу таквих пића. Пре неколико година спремао се је Владимир Арко да подигне и творницу пива тако да би учествовао у читавој индустрији алкохола. Ну тај је план одложен. :

Не могавши утрошити сву своју огромну радну енергију у својој досадашњој индустријској делатности, Вла-

димир Арко баца се на нове, сасвим супротне гране индустријског рада.

још пре неколико година Владимир Арко био је почео да израђује гвоздену бурад. Још 1920 године био је основао Загребачку творницу бачава која је израђивала дрвену бурад. Међутим је фабрикација напуштена и један дио некретнина продан загребачкој творници кабела. Фабрикацију железне буради вршио је Владимир Арко неко време под својим личним именом. Касније је прешао и на израду посуђа из цинка. А кад се је одлучио да пређе и на фабрикацију емаилираног посуђа, основао је посебно акционарско друштво.

Арко Емаил протоколирано је почетком 1929. године. Главница износила је 2 милиона динара. Међутим исте године повишена је на 5 милиона. Прошле године закључено је повишење на 10 милиона. За сада је проведена само половина тако да уплаћена дионичка главница износи 15 милиона динара.

Аркова творница емаилираног посуђа, жељезне буради и посуђа од цинка развила се нагло и у великом обиму, Она већ данас запослује око 600 радника. Аркова творница емаилираног посуђа, развила се је у једно од водећих индустријских подузећа Загреба.

У погледу фабрикације емаилираног посуђа Арко има данас код нас конкурента једино у А. Вестену, из Цеља. Вестен има ту предност што му творница постоји већ дуги низ година и што је он главни фактор код Крањске индустријске дружбе која је главни домаћи лиферант лима потребног за фабрикацију посуђа. Међутим Аркова енергија елиминираће и ту предност на један или на други начин. У погледу фабрикације жељезних бачава, конкуренција је већ већа јер такових творница добили смо у последње време знатан број, захваљујући новој царинској заштити. У области фабрикације посуђа од цинка долази још у обзир творница „Титан> у Крању.

Прешавши на металну индустрију наравно да се Арко неће задовољити досадашњом фабрикацијом. Он ће сигурно постепено прећи и на фабрикацију других сродних артикала и тако поред нашег највећег индустријалца шпиритуса и ликера постати и наш водећи индустријалац металургије. Арко Емаил д. д. ма да је посебно акционарско друштво оно је потпуно у рукама Владимира Арка и других интересената ту нема. То се најбоље види и по томе што У равнатељству седе само он и његов главни директор.

Биланца за две године од како постоји посебно акционарско друштво овако изгледа:

Актива 1930 1929 Зграде 2.986 1.383 Машине 7.676 5.293 Ефекти 200 200 Инд. пруга 72 13 Сировине и фабрикати 1.139 3.013 Дужници 2.703 1.339 Пасива

Главница 7.500 5.000 Веровници 12.865 6.183 Амортизација 414 60 Укупна биланца 20.119 11.243

Инвестиције концем 1929. године износиле су 6,7 милиона динара. Концем 1930. године 10.7 милиона или за 4 милиона динара више.

Повећањем продукције порасле су сировине, полу-фабрикати и готова роба и то на више него на двоструки износ. То је донекле допринела и привредна депресија која има за последицу да се много више израђене робе магацинира ,