Narodno blagostanje — dodatak

најмање у 1930. години, пошто су бруто штете јаче смањене од нето штета. Упркос томе, износи зарада „Кроације“ на подели ризика у 1930. години, као најповољнијој, још увек пуних 12%. У тој години она је од бруто премија задржала 55.6%, а код исплате штета њезин је удео био 43.8%. То је врло леп посао. Кретање зараде у елементарном оделењу: 1927. 1928. 1929.

у хиљадама динара

—- 9.178 —- 10.930 — 11.600 -|- 11.318

1939.

Из тек. осиг. посла

Из рез. премија 4 6. 30.. __ 250 _ 1226

Нереш. штетама -|- 3:3—– 268 — 541 [68

Укупно -- 8.934 -- 10.366 -- 10.178 - 10.424

Салдо камата _—— 303 — 4366 — 533 „| 668

Приходи од непокр. 190 84 260 263

Разни Приходи 2.311 2.817 2.955 3.387

Бруто добит 11,738 13.633 14.466 14.142 Расходи:

Режијски трошкови 11.337 13.177 13.685 13.562

Отписи 242 104 341 508

Укупно 11.579 13.281 14.026 14.070

Чиста зарада 159 352 440 672

Из текућег осигуравајућег посла, које претставља

салдо премија и дажбина по одбитку штета, видимо врло леп напредак. Губитци, који се исказују у резервним премијама и нерешеним штетама, нису стварни тубитци, већ резултат нарочитог начина књижења. Бруто приходи су у 1930. години рекордни, а режиски трошкови нешто мањи од 1929. године. Укупни расходи ипак су већи од раније године, пошто су повећани отписи. Упркос томе је чиста зарада много већа.

В. Осигурање живота. Рачун губитка и добитка. Расходи: 1927. 1928. 1929. 1930. у хиљадама динара

Исплате досп. глав. 1.202 1.032 1.233 1.867 Исплате откуп. полиса 1.096 1.066 1.149 1.215 Исплате дивид. члан. 3.6 4 4.8 8.6 Управни трошкови 3.278 3412 3.878 4.483 Отписи 114 100 211 411 Рез. за нерешене штете 162 253 319 239 Стање рез. премија

кр. год. 20.009 24.915 31.139 37.988 Пословни вишак 42 51 66 81 Приходи: Пренос рез. премија из

пошле године 16.026 20.031 24.942 31.173 Рез. за нерешене штете

из прошле године 286 162 233 319 Премије 7.494 8.460 9.885 11.121 Камата 1.104 1.267 1.560 1753 Принос непокретности 356 378 466 792 Разни прих. и прист. 639 895 894 1.138 Збир прих. или pacx. 25.905 31.195 38.001 46.295

У животном оделењу је крајем 1930. године износила укупна осигурана сума 32.65 милиона динара (15.467 полиса) према 284.25 милиона динара (14.812 полиса) у 1929. год.; нова продукција износи дакле 655 полиса са 3740 мил. динара. Пораст би био још и много већи, да није у току 1930. године отпао ради истека смрти, откупа и сторна један известан износ.

Из рачуна губитка и добитка видимо, да је збир прихода у веома снажном порасту: од 1927. године, кад је износио 25.9 милиона динара, попео се је до краја 1930. године на 46.3 милиона динара односно за 78.8 %. Највише је порастао пренос резервних и преносних премија, од 16.02

151

у 1927. години на 31.2 милиона, од чега отпада на пораст. у последњој години 6.2 милиона динара.

Врло повољан и сталан пораст показују премије, које у 1930. години достижу 11.12 милиона динара. У порасту су и сви остали приходи: од камата достижу 1.75 милиона, од непокретности 792 хиљаде.

Штете, односно исплате доспелих главница износе 1.87 милиона дниара; према ранијим годинама пораст је релативно велики. Али нас ова чињеница код „Кроације" не сме да изненади, јер треба имати у виду, да код ње у све већој мери морају да доспевају осигуравајући уговори. У извештају управе читамо, да је друштво имало 116 случајева смрти са осигураном главницом од 2.23 милиона, док је рачунато на основу таблице смртности и рачуна вероватноће да ће умрети 207 особа са 3.84 милиона осигуравајуће главнице.

Полиса је било откупљених за 1.21 милион динара; пораст према ранијим годинама је незнатан. Управни трошкови достижу у 1930. години 448 милиона динара; према 1929. години већи су за 600 хиљада динара. Отписи су према 19290. години повишени за 200 хиљада на 41 хиљада. динара. Стање резервних премија исказано је крајем године са 38 милиона динара; за последње три године ова је позиција порасла за 18 милиона динара. Чиста добит је заправо врло малена, кад узмемо у обзир волумен осигуравајучег посла; то долази отуда, што „Кроација“ употребљава све своје приходе на олакшање задругарима који вероватно имају најповољније услове осигурања.

Однос између премија и штета је у оделењу живота био следећи:

(по одбитку реосигурача)

Година Премије Штете Штете у % у хиљадама динара

1927 7.494 1.202 16.04

1928 8.460 1.032 12.19

1929 9.885 1.233 12.47

1930 11121 1.867 16.78

Упркос томе, што се премије константно повечавају, удео штете је у 1930. години повећан. Према 1929. години штете су веће за 4.3% и износе 16.78% и мало су веће од процентуалног учешћа у 1927. години. Објективно посматрано морамо подвући, да је такав однос веома повољан а његово колебање показује, да се живот и смрт не могу предвидети.

Врло информативно је такођер упоређење података у погледу реосигурања; добијамо следећу слику:

Година Бруто премије Нето премије у% у хиљадама динара

1927 10.444 7.494 7115 1928: 11.880 8.460 1121 1929 13.630 9.885 1252 1930 15.457 11.121 71.94 Година Бруто штета Нето штета у % 1927 1.472 1.202 81.66 1928 1.433 1.032 72.01 1929 1.837 1:299 67.12 1930 2.416 1.867 121

Код међусобног односа нето и бруто премија пада у очи непромењеност процентуралног удела — што је у

осталом у свима гранама „Кроације“ био случај. То доказује да су осигураници „Кроације,, солидни и солвентни клијенти, од друштва ригорозно триирани, пре но што се је с њим ступило у уговорни однос. Из горњег упоређења видимо, да си „Кроација, придржава 71 до 72% свих премија, а да одобрава реосигурачу само 28 до 30%. Због те поделе ризика доспелих главница исплата никада не може бити. много друкчија. Учешће у осталом знатно варира. У 1927. години имало је друштво да подмири скоро 82% свих