Narodno blagostanje — dodatak

152 штета, а 1929. години само 67%. У последњој години тај се је однос нешто погоршао и „Кроација“ је преузела 77.3% од укупних штета а 22.7% сносио је реосигурач.

Зарада у животном оделењу кретала се као што следи:

Зарада у животном осигурању.

1927. 1928. 1929. 1930. 4- 5.192 | 6.358 | 7.498 -- 8.031 = 3.983 —_ 4.884 —_ 6.197 — 6.815

Зарада у тек. послу Зарада на рез. прем. Зарада на рез. за нереш.

штете - 124 91—- 66 80 Укупно — 1.333 — 1.383 —L 1.235 — 1.295 Приходи од камата 1.103 1.261 1.560 1.752 Приходи од непокретности 356 . 378 466 791 Разни приходи 639 895 894 1.138 Бруто добит 3.431 3.923 4.155 4.911

Расходи: Режиски трошкови 3215 3112 3.878 4.484 Отписи 114 100 211 412 Укупно 3.389 3.872 4.089 4.896 Чиста зарада 42 51 66 81

Бруто добит је у знатном порасту и достиже у 1930. години 4.908 милиона динара. А расходи су сваке године све већи, што уосталом изискује повећани волумен послова, Отписи су у последњој години за 100% већи, тако да у 1930. години износе укупни административни расходи 4.89 милнона динара из чега резултира чиста добит од 81 хиљаде динара.

Ако упоредимо кретање чисте добити у оба одељења онда она изгледа овако:

1927. 1928. 1929. 1930. у хиљадама динара

Елементарно одел. 159 352 440 672 Животно одељење 42 51 66 81 Укупно 201 403 506 753

1 РАЧУН ИЗРАВНАЊА

Рачун изравнања Актива 1927. 1928. 1929. 1930. у хиљадама динара

а) Ликвидни пласман Благајна 568 628 429 484 Потраживања код банака 20.766 25.942 432.485 36.419 Хартије од вредности 1.178) .10:540 ) 11827 11.308 Потраживања у тек. рач. 445 1.871 2110 1.950 Резерве за нереш. штете

реосигурања 1.290 1.627 1713 1.759

30.247. 40.608 48.064 52.420

6) Неликвидни пласман Непокретности (6.967 7.627 9.223. 16.168 Зајмови на власт. полисе 2.196 3.205 4.467 5.726

9.163 10.832. 13.690. 21.894

в) Разна актива

Разна имовина 140 271 172 55 Полог прем. рез. код реосиг. 1.861 2.935, 4.002 4:087 Полог код реосигуратеља 2.200 188 191 313

Прем. причува реосигурача 16.039 18.563 21.540 24.854 Салдо подруж. и гл. заступ.. 3.051 2423 2.348 3.453

Инвентар после отписа 155 278 280 296. 281446 25.263 28.588 38.057

Пасива |

а) Чиста имовина 1927. 1828. 1929. 1930.

Главница 500 1.000 1.000 1.000

Резервни фондови 1.346 1448 |: 1.670 2.922

Укупно 1.846 2.448 2.670) 3922

6) Дуг

Резервна премија 40.594 48.109. 57.100 67.888 Резервисана штета 2.318 3.008 3:70 3.836 Фонд дивид. осигур. 150 201 280 446 Технички рачуни 1.250 2.283 2.043 1.806 Разна пасива 421 526 612 785

Укупно 44.739 54.127 64.336 74.161 в) Преносна пасива Полог реосигурача 58 1.152 2.043 3.062 Полог прем. рез. осиг. 16.006 18.531 21.370 24.844

16.064 19.683 23.413 27.906 Збир акт. или пас. 68.996. 83.827 96.356 114.033 Чиста имовина исказана је 1930. године са 3.92 милиона динара; од тога отпада 1 милион на главницу а скоро 3 милиона на резервне фондове. Они се снажно дотирају и према 1928. години, дакле за две године, њихов је износ дуплиран. Туђа сретства, -_- дуг „Кроације“ износи крајем 1930. године 74.716 милиона, а њихов однос према чистој имовини је као 19:1. Процентуалан однос према сопственим сретствима је: следећи:

1927. 1928. 1929. 1930. у процентима

Сопств. сретства 4.4 4.2 3.9 37

Туђа сретства 956. 958 96,1 . 96.3 Пораст туђих сретстава је последњих година био бржи од сопствених, и ако су и она знатно порасла; због тога је њихов процентуалан однос у постепеном опадању. Премијска резерва је у 1930. години исказана са 67.88 милиона, а према 1929. години већа је за 10.18 милиона; то је веома снажан пораст, а упоређено са ранијим годнама, био је у 1930. рекордан; од 1927. до 1928 премиј-

„ска резерва је порасла за 7.51 милион а од 1928. до 1929.

године за 9.6 милиона. Већа је такође и резервисана штета, која у 1930. години износи 3.84 милиона динара. Преносна пасива исказана је са 27.9 милиона динара. Процентуална подела пласмана изгледа овако: 1927. 1928. 1929. 1930. у процентима

Ликвидни пласман 48.1 52.9 53.3 48.8 Неликвидни пласман 144 14.1 154 20.3 Остала актива 37.5 33.0) 31.6 30.9

Због повећања неликвидног пласмана, нарочито због

подизања нових палата, је ликвидни пласман процентуално

у 1930. години нешто смањен; осматрано према прошлим годинама, видимо, да се стално креће око 50% целокупног пласмана, што издашно задовољава све постулате ликвидитета. Према 1929. години ликвидни је пласман већи за 4.3 милиона динара, пре свега због повећања потраживања код новчаних завода, а исказан је са 36.42 милиона динара. Друга највећа позиција су хартије од вредности, исказане у 1930. години са 11.8 „милиона динара; то су махом државне хартије од вредности, хипотекарне и комуналне заложнице. акције Јадранско-Подунавске банке, Прве хрв. штедионице, Хрватске пољопр. банке, Дубровачке пловидбе и Аграрне банке. Дакле скроз првокласни папири. Пракса „Кроације“ да свој портфељ хартија од вредности објављује сваке године заједно са извештајем, веома је похвалан. Неликвидан пласман исказан је са 21.89 милиона динара и према 1929. години већи је за 7.2 милиона а састоји је од непокретности (16.17 милиона) и зајмова на властите полисе (5.73 милиона). „Кроација' има преко 17 сопствених палата у 8 главних вароши наше државе, а у извештају за: 1930. годину се напомиње, да ће, због потребе пословне експанзије у Бачкој и Банату бити у овој години у Новом Саду отворена нова филијала, чија је четворокатна палата скоро довршена, Тиме се објашњава и пораст позиције непокретности, Не морамо нарочито указати и на чињеницу,