Narodno blagostanje — dodatak
_ Већ 1920. године укупна сума билансе била је за 15 · милиона динара мања него 1928. године кад је сума билансе била готово досегла импозантну цифру од 200 милиона динара. И прошле године је укупна сума билансе била за скоро 13 милиона динара мања. Укупна сума билансе крајем 1030. године је за 27 милиона динара мања од укупне би“ лансе концем 1928. године.
Инвестиције остале су у главном на истој висини. Код сировина, и фабриката, материјала и врећа билансне суме "концем 1930. године мање су од оних крајем 1929. године; Укупно за неких 6 милиона динара. То је у вези са смањењем продукције у индустрији цемента услед слабијих изгледа на извоз. И дужници су опали за 7—8 милиона динара Опадање дужника било је јако и 1929. године кад је проз
дукција била рекордна. То би значило да је подузеће успевало да своју продукцију пласира претежно уз готов новац или уз документе и да кредитирање долази мање у обзир: _Извозећи у далеке крајеве, могућност кредитирања долази мање у обзир, већ из разлога непознавања прилика. Нарочито су у прошлој години опали дужници за робу. Од 28 | на 19 милиона динара. |
Зграде и стројеви исказани су крајем 1930. године са скоро истим износом као 1929. године. Како су амортизације извршене за 4,5 милиона динара то значи, да је нових
инвестиција и у току прошле године извршено за око 4 милиона динара. Тиме што у пасиви не постоји посебна позиција „фонд амортизације“ код знатних отписа а у слу„чају, да су инвестиције билансиране са истим износом; "значи да су нове инвестиције извршене у оном обиму за који: је извршена амортизација. i
Властита сретства прелазе 100 милиона динара. Ин“ вестиције 77 мил. а материјал 11 мил. То опет. значи, да, властита сретства покривају и знатан део обртног капитала.
Повериоци су опали од 69,8 на 56.9 милиона или. за. 13 милиона динара. То је у вези са смањењем дужника за: 1 милиона те сировина, полупрерађевина, фабриката и врећа за исто толики износ. Смањењем продукције подузеће је тре-' бало мање капитала, пак се то одразује на позицији „по„вериоци“. Тиме ће у будуће и издаци на каматама бити Одо мањи. Дужници и ефекти покривају се са „повериоцима“. Ту и највише долази до изражаја здрава финансијска ст руктура подузећа.
Рачун губитка и добитка пружа следећу слику:
га а
|
Приходи: 1927. 1928. 1929. 1930.
-у хиљадама динара 5 Укупни приход 19.325 23.656 21.969 23.141! Расходи: | Општи трошкови 3.601 5.280 3.848 3.638: Порези 2.278 4.851 3.592 4.350: Камате 2.434 3.983 | 3.101 3.412: Амортизација 1.623 3.491 3.717 4.582: Чиста добит 6.227 6.157 7.147 7.184!
Бруто добит је порасла за преко 1 милион динара. Општи трошкови и камати ангажовали су прошле године.
мање износе него 1929. године. Порези су за скоро милион | динара већи него 1929 а амортизација је за 800 хиљада ди- |
нара већа. Да није форсиране амортизације, чисти добитак би био већи. Међутим подузеће показује похвалну тежњу да што више амортизира, Нарочито у повољним годинама.
У управи „Сплит“ анонимно друштво за цемент Портланд налазе се следећа г. г.: Емил Шток, Трст; Др. Едуард Гргић, Сплит; С. Д. Александер, Загреб; инг. Умберто Коен, Трст; Др. Урош Десница, Др. Станко Шверљуга, Загреб; Др. Првислав Гризогоно, Сплит; Др. Миша Колин, Загреб; Јакоб. Русо, Београд; Др. Јосип Смодлака, Сплит; BONO BaHall,- „Лондон; ·Армино Брунер, Трст; Алфред Коен. Трст; Алберто д Агостино, Милано; Фрањо Петриновић, Лондон; Др. Марио Шток, Сплит,
167
С. Х. ГУТМАН Д. Д. — БЕЛИШЋЕ»)
Главница. С. Х. Гутман — Белишће, једног од наших највећих подузећа за експлоатацију и прераду дрвета износи 55 милиона динара. Номинала поједине деонице гласи на 200 динара. По томе билансна вредност поједине деонице (СА Гутман имала би износити 475 динара.
"По општем уверењу инвестиције код С, Х. Гутмана претстављају далеко већу вредност него што je то исказано у биланси. Пилана је на 11 гатера. Уређај за суву дестилацију дрвета један је од највећих у Европи. Поред тога постоји посебна творница бачава која годишње продуцира 30.000 комада. [росебна творница паркета у стању је да годишње изради 200.000 ма паркета. Рибњак има површину од 630 јутара. Сем тога ту је и 150 километара дуга JO железница.
(С. Х. Гутман је једно од ретких наших шумских подузећа које има наводно властитих шума од око 42.000 јутара. Подравска железница која спаја Подравину са Осијеком и која је дуга 184 километара у главном је у његовим рукама. Моторна енергија свих Гутманових творница износи 2.000 НР а број упослених радника прелази 4.000.
Кад би се целокупна имовина овога подузећа валоризирала односно исказала по њезиној данашњој вредности, онда би вредност једне акције могла бити на 1000 динара. Међутим она бележи на нашим и иностраним берзама већ дуже времена испод 150 динара. Дакле чак испод номинале. А за једну шестину од њезине супстанчне вредности, курс је багателан. | |
Узрок томе ниском курсу налази се у рестриктивној
| пслитици дивиденде, коју води управа овог подузећа. [10-
следње две године дивиденда износи свега 12 динара т. |: 6% од номиналне вредности акција. Ранијих година плаћало се само 10 динара, односно 5% или само 2% од исказане билансне вредности. Ми нарочито истичемо да је дивиденда од 5% номинале била онда кад је коњунктура за дрво и споредне продукте била сјајна.
У осталом и данас под погоршаном коњунктуром за дрвну индустрију положај С. Х. Гутман, Белишће није тако лош, Као што рекосмо оно производи разне споредне про+ дукте. Измеђ осталог и сирћетну киселину. Тај артикал ужива егзорбитентну царину од 2200 динара по хекто-
| литру. То је 22 дин. по литру. При таквој заштити зарада 1 износи 15 дин. по литру. Према информацијама С. Х. Гутман
производи сирћетне киселине, 30 вагона, што даје ЗЕТУ
| добит од дин. 4,500.000 годишње,
Данас је пречишћено питање у теорији и пракси да
| управа, па ма се она ослањала на већину акционара једног
деоничког друштва, није потпуно слободна у одмеравању висине дивиденде. Право акционара не састоји се само у томе да прими дивиденду коју збор акционара одлучи, већ да висину дивиденде одмери према висини добити и да измеђ суме која се дели акционарима и оне која се резервише јавно или тајно мора да постоји извесна разумна размера. Другим речима управа нема право да без специјалних ризика и дубиоза. резервише целокупну добит и остави акционаре без добити.
Већину акција С. Х. Гутман имају чланови породице барона Гутмана. Али се тако исто знатан број акција налази у приватним рукама у Југославији. Гутмани седе у управном одбору и које због тога и које због њиховог имовног стања њима није потребно да акције доносе дивиденду. Али је то у толико потребније осталим дионичарима. То у толико више што су они те акције купили по много
#). За 1929, годину биланс је анализиран у додатку „Народног Благостања“ од 19. јула 1930. године, број: 29. страна 130; а за 1928. годину у броју 24. од 20. јула 1929; године, страна 393.