Narodno blagostanje — dodatak

istaći da Socičte Gćnčrale ima sopstvenih hartija od vrednosti od prilike dve milijarde dinara, dok Dojče bank i Diskontogezelšaft imaju svega 1i/, milijardu. Obe su banke zasnovane na t. zv. mešovitom bankarskom sistemu; io znači da obe vrše finansiranja i da osnivaju nova poduzeća industrijska, trgovačka i saobraćajna i finansiraju ih. U stvari је Societe Generale mati mešovitog sistema. Istina ne programatski već samom evolucijom. U stvari je Socičte Generale jedna banka i jedno vrlo Veliko holding društvo, jer Ono ima u SVOm ротте ји аксја 222 poduzeća rasturenih po celome svetu, od čega je: železnica i tramvaja 13 poduzeća, rudnici uglja 7, metalurgija 30, električna poduzeća 24, staklena industrija 7, hemijska industrija 12, tekstilna 3, brodarstvo 11, razna industrija 20, i banke i novčane ustanove 26 i najzad razna kolonijalna poduzeća 69, svega 222 poduzeća. To su najraznovrsnija poduzeća koja su osnivana u toku stogodišnjeg rada Socičtćt Generale, čije je akcije većim ili manjim delom sačuvala, koje ona kontroliše i koje ona kreditira i od čijeg ishođa stvari zavisi i rezultat njezinog rada. Zbog toga je godišnji izveštaj Socičćte Gćnćrale debela knjiga, format oktava, sa 120 i nekoliko strana, od čega najveći deo sadrži kratak izveštaj o radu tih poduzeća u 1930. godini. Od 26 banaka i novčanih ustanova, Čije akcije ima ona u SVOm portfelju i koje kontrolira, nalaze se Banque Belge pour PEtranger i Wiener Bankverein, dve banke koje su glavni akcionari Opšteg jugoslov. bankarskog društva. Interesanino je da ima vrlo veliki paket akcija Banke za međunarodne obračune u Bazelu i što je najinteresantinije veliki paket akcija Banque de PUnion Parisienne, banke sa kojom je naša vlada zaključila stabilizacioni zajam.

Societe Gćnćrale je prošla kroz vrlo teške situacije za vreme dok je Belgija prolazila kroz valutnu krizu.

1924. godine ukupna tuđa sretstva iznosila su sveza 1260 miliona franaka, dok su se 1930. godine popela na 4.300 miliona iranaka. 1926. godine počinje nov polet društva, posle svršene stabilizacije; sve pozicije ravnomerno rastu. Uprava društva je sačuvala istu poslovnu strukturu kao i pre rata. U istoj meri porasla su njena tri glavna posla, a to su tekući računi, menični portfelj i akcije raznih društava. Prva i druga porasle su za 300% u 1925. godini, a treća za 250%. Na suprot tome opao je znatnio porifelj javno-pravnih hartija od vrednosti, koji je iznosio 1921. godine 232 miliona, pa je za vreme krize 1923. i 1924. godine dostigao vrhunac od 427 miliona, zatim je opadao tako da je 1929. godine iznosio svega 6 miliona dinara, a 1930. godine se popeo na 45 miliona dinara.

Mi smo u početku napomenuli da društvo ima raznih hartija u portfelju u iznosu od 2 milijarde dinara. To je međutim kao što smo u analizi prošle godine kazali, jedna potpuno fantastična cifra, koja sa stvarnošću nema nikakve veze:

Društvo ima praksu da svake godine svodi na nominalnu vrednost sve papire, koje je u toj godini kupilo. Tako na primer {e u prošloj godini otpisano 18,3 miliona franaka .od ukupne dobiti sa napomenom da je to učinjeno zato da bi se sve hartije kupljene u toku godine svele na nominalnu vrednost, zatim da se amortiziraju premije, koje su bile date prilikom preuzimanja novih kola akcija pojedinih akcionarskih društava.

Čista dobit iznosi 257 miliona odnosno 250,7%, од сева se 200 miliona odnosno 20% daje na ime dividende, a ostatak se deli na razne fondove. Ukupna tantijema iznosi samo 4,8 miliona franaka.

WIENER BANK-VEREIN — WIEN.

Кад смо прошле године анализирали биланс Винербанкферајна ми смо истакли да је од великог броја предратних бечких великих банака, које су уживале велики кредит у земљи и на страни, остало на крају 1929. године само три и то: Винербанкферајн, Кредитаншталт и Нидерестерајхише есконтгезелшафт Данас би се могло рећи, да је остав

189

зи у стадијуму санирања а његова је санација ван сваке сумње, пошто је Нидер естрајхише дисконт гезелшафт постала један електричан холдинг т. ј. тежиште своје делатности преноси све више од банкарства на електричну индустрију.

Пре рата је Банкферајн сматран за једну од најагилнијих бечких банака. Његова експанзија пословна и у погледу територијалном била је беспримерна. Његови чланонови Управног одбора били су истовремено чланови многсбројних управних одбора банкарских и индустријских подузећа у целој средњој Европи. Њихова се сфера интереса простирала од Русије до Белгије. Тако територијално разгранат посао, по себи се разуме, да је морао доћи у потешкоће услед распада аустроугарске монархије и природне тежње за национализирањем појединих подузећа у државама наследницама као и у осталим државама. Али је Винербанкферајн успео, у пркос свему томе, да сачува своје интересе И ангажмане у великом броју сада страних подузећа, која су некада била на територији аустро-угарске монархије. У место филијала изникле су самосталне банке у којима је Банкферајн јако заинтересован као што су Бемише Унчонбанк; Опште пољско банкарско друштво и Опште југосло-

'венско банкарско друштво. Код нас је поред тога заинтере-

сован Банк-ферајн у акционарској пивари у Сарајеву, 3=лаљској банци за Босну и Херцеговину, у дрварском полузећу „Славекс“, у акционарском друштву за кабеле и електротехничку опрему и т. д.

Скоро 70 подузећа са најразноврснијим циљевима, почевши од обичних банкарских па до тешке металургијске инлустрије, као што рекосмо, у разним земљама спадају У сферу Винербанкферајна и под његовом су контролом потпуно или конзорционално, То су већи или мањи пакети акција али њихову укупну вредност исказује Винербанкферајн у свом билансу за 1930. годину само са 9,52 милиона шилинга. То је толико мала сума да вероватно 2—3 подузећа од ових 70 исцрпљују цео тај износ. Значи да Винербанкферајн још данас успева да свој портфељ хартија од вредности држи на једној висини, која је несразмерно нижа од тржишне вредности. У томе се крије велика резерва и то представља огроман финансиски потенцијал Банкферајна и његову велику снагу. Кад се скоро 70 радних подузећа исказују по књигама са искључиво нешто преко 9 милиона шилинга, а кад има појединих подузећа код којих је ангажован Банкферајн путем акција са може бити 40—50 милиона динара, онда је сасвим појамно да и криза појединих · подузећа, која може да наступи и евентуални губитци, увек се у неколико пута смањују у билансу Банкферајна. То значи, да једно подузеће, чије акције има Банкферајн за 40 милиона динара, а које он књижи за 4—5 милиона динера, ако би дотично претрпело губитке од 50 милиона динара, Банкферајн не би изгубио према свом билансу = књигама више од 3—4 милиона динара.

И Винербанкферајн је морао проћи кроз тешке дане. Прва криза кроз коју су прошле све бечке банке и којој је подлегло више од половину банака била је криза изфлације. Банкферајн је умео велики део капитала да спасе путем тезаурирања девиза. Друга криза дошла је после дефлације, која је донела стагнацију и рестрикцију посла и тешкоћу у појединим, нарочито у индустријским подузећима која су била упућена на извоз. Банкферајн је био у том погледу прилично срећан, јер колико нам је познато, у његовим се хартијама не налази ни једно подузеће које би било у веома теком положају. Али је дефлациона криза нарочито тешко одјекнула на тржишту капитала, на каматној стопи, Настала је једна нечувена оскудица на тржишту капитала 1923. 10 дине после извршене дефлације.

Каматна стопа отишла је била у вртоглаву висину чак је и новчанична банка попела своју каматну стопу на

у главном Винербанкферајн, пошто се Кредитаншталт налај 15% а као природна последица био поремећај а на тржи-