Narodno blagostanje — dodatak
190
шту капитала. Ни једна земља није доживела толики слом на ефектној берзи као што је то било са Аустријом. После једног колосалног полета курсева у 1922. години под притиском инфлације настало је систематско падање курсева прво услед дефлације а доцније услед погоршања прмзредне коњунктуре. Банкферајн је ову ситуацију пребродио веома лако због тога што је имао присебности, да се одлучи на то, да их основа промени свој однос према иностранству: док је пре он био тај, који је финансирао инострана попузећа, патронизирао и контролисао, сад се одлучио да сам прими помоћ па и контролу страних банака. Тиме је било омогућено Банкферајну пре свега да прими са тржишта сте своје акције, које су услед пертурбације тржишта капитала биле бачене на тржиште и тиме почеле да притискају кург, и друго, да нађе конзорцијум, који ће примити емисију 10вих акција, које су биле потребне да се колико толико појанају сопствена сретства према страним, Накратко Банкферајн је прво пришао једној американској групи, која му је у даном моменту лепо помогла, затим се дефинигивно наслонио на Сосиете женерал де белжик у Брислу, која је већ и пре рата била заинтересована у њему, сад пак у много вебој мери. Пре 2 године добио је много већу подршку у Дојче банк унд дисконтогезелшафт. У управном одбору Винербанкферајна седе данас два члана управног одбора Сосиете женерал де белжик, два представника Дојчебанк унд дисконтогезелшафт, Берлин и два претставника Банк комерсијал де бал. Тако је и у структури управног одбора Винербанкферајна дошло до изражаја његов међународни карактер. Као што рекосмо, само је на тај начин могла једна бечка банка да преброди све кризе, кроз које је прошла аустријска народна привреда и да сачува свој међународни положај,
Рачун изравнања
Актива 1927. 1928. 1929. 1930. у милионима аустр. шилинга
Благајна 16.02 16.94 18.27 18.17 Менице 98.39 9956 94.69 83.93 Дужници 354 86 341.72 353.37 346.61 Учешћ, код банака — 18.35 20.45 20.46 Харт. од вредности 189 8.04 9.04 9.52 Конзорцијал, рачуни 33.69 34.38 40.83 46.12 Непакретности 9.53 7.94 7.82 7.68 Пасива
Главница 55.00 55.00 55.00 55.00 Резерве 26.43 27.03 27.53 27,58 Улози 59,29 72.98 7141 80.03 Повериоци 372.38 365.84 376.84 366.24 Фонд осигурања 0.50 0.50 0.50 0.50 Дивид. неисплаћ. 0.26 0.33 0.19 0.20 Збир билансе 520.04 526.92 534.48 532.48
Рачун губитка и добитка
Приходи
Камата 12,99 12.64 12.80 13.16 Харт. од вредн. 2.89 1.96 0.83 0.19 Девизе 2.85 2.73 2.40 2:25 Провизије 10.33 9.29 8.32 7.96 Конзорционални посл. 2.92 2.81 1,32 1.28 Расходи
Плате 15.78 15.16 14.20 13.08 Трошкови 3.59 9195 3.35 3.31 Пенз, благај. 1.84 1.88 1.88 2.40 Отписи од непокр. OJ 0.12 0.12 0.12 ЛПорези 412 3.97 3.28 3.16 Збир расх. или прих, 26.04 24,49 22.92 25.03 Добит без прен. 5.93 4.94 2.15 2.94 Дивид. у процент, 9% 7.5% 5.% 5.%
Билансна сума Винербанкферајна. пала је на крају 1930. године према 1929. за пуна 2 милиона шилинга. Сума вије велика, она је више симптоматична, она само показује да прилике у земљи нису нормалне, јер је нормално, да се банкарски посао код једне старе банке са извесним годишљим коефицијентом повећава. Опала су два најрегуларнија банкарск посла: менични портфељ од 84,69 на 83,93 мил. шил. и дужници од 353,37 на 346,61 милона шил. Скок имамо | код конзорцијалних рачуна од 40,83 на 46,26 милиона шилинга. То није случајно већ последица развића аустријске привреде у току 1930. године. Услед пословне депресије један део пословног капитала, који је дотле био запослен у производњи, постао је слободан и тиме се осетила већа обилпост на тржишту капитала. С друге стране осећао се прилив капитала са стране тако, да је у току 1930. год. тржиште капитала у Аустрији релативно јако оживело. Каматна стопа код банака је знатно опала. То је дало маха, да се понова оживи емисиони посао који се тако рећи 8 година био потпуно заледио. |
У пасиви повериоци су опали за скоро 10 милиона шилинга али су се за то повећали улози на штедњу за 9 милиона шилинга.
Бруто добит је изнела 25 милиона шилинга од чега трошкови износе 22. милиона а чиста добит 2,94 милноча нилинга. Узгред буди речено: порез износи 3,17 мил. тизинга, дакле много више него чиста добит. Учешће трошкоса у целокупној добити износило је у години 1930. 88.5% сок је у 1929. било 78,72. Постигнуто је релативно смањеље трошкова. И 1930. год. подељена дивиденда износила 5% као и у 1929. док је у 1928. била 7/,% а у 1927. 9%. Банкферајн је без. устезања саображавао чисту добит фактичким резултатима пословања.
Банкферајн има 1441 чиновника, од чега је 1110 у Бету, 145 у аустријским филијалама и 186 у филијалама у ино>транству. Он има 51 депозитну касу од чега 35 у Бечу, 10 филијала у Аустрији, 3 филијале и 3 депозитне касе у ино-' странству. .
ОПШТЕ ЈУГОСЛОВЕНСКО БАВКАРСКО ДРУШТВО А. Д. БЕОГРАД—ЗАГРЕБ.
Рачун изравнања.
Актива 1928. 1929. 1930. у хиљадама динара
Готовина 29.866. 35.710 16.231 Есконтоване менице 23.103 27.929 45.560 Дужници 344.874 389.600 362.999 Држав. харт. од вредн. 5.307 15.173. 17.537 Приват, харт. од вредн. 6.022 14.150 4.447 Непокретности 12.505 12.505 12.500 Дужн. за издана гарант.
писма и тд. 76.132 106.926 81.658 Пасива Главница 100.000 100.000 100.000 Фондови 25.000 25.206 24.512 улози по књижицама 80.994 105.441 120.635 Улози по тек. рачунима 210.612 27.634 42.458 Повериоци = 226.232 165.142 Гарантна писма и T. д. 16.132 106,858 81.688 Транзиторни рачуни 953 516 437 Пренос добитка из ран. год. 3.914 2.067 Чиста добит у тек. години _ 4.120 6.124 1.122 Збир активе или пасиве 497.812 901.927 540.973
анализиран у додатку 1930. године, број 20.
у) За 1920. годину, биланс је „Народног Благостања“ од 17. маја страна 92.
i