Narodno blagostanje — dodatak

amortiizacionih fondova; u 1930. god. ti su fondovi povečani na 12.03 miliona dinara; od toga je 2.4 miliona rezervni fond, 0.67 miliona fond amortizacije inventara, 50.6 hiljada fond za amortizaciju nepokretnosti i 54 hiljade dinara pensioni fond. Naročito snažan je u 1930. godini porast stranih sretstava. O ulozima na štednju je već bilo govora. Još veći porast pokazuju u 1930. godini poverioci. Dok je ova pozicija u 1929. prema 1928. godini porasla samo za 2.4 miliona na 23.3 miliona dinara, iznosi povećanje u 1930. godini čitavih 21 milion dinara. Reeskont poslednje dve godine nije više iskazan, a u izveštaju čitamo da je: zbog dovoljno velikog priliva drugih sretstava smatrala fe kredite kao gvozdenu rezervu. Tuđa sretstva sarajevske štedionice iznose dakle krajem 1930. godine 72.9 miliona, a sopstvena 53.88 miliona, ili ukupno 126.83 miliona dinara, čiji plasman je bio sledeći: najveći je onaj u industrijska preduzeća; naime material, inventar i tehnička postrojenja, nepokretnosti i investicije bilansirane su krajem 1930. godine sa 65.87 miliona dinara. Ako od tog iznosa odbijemo fondove amortizacije od 10.18 miliona dinara, onda izlazi, da je u ova preduzeća investirano 55.00 miliona. Prema 1927. godini njihova je vrednost povećana za preko 10 miliona dinara. Ртиса najveća pozicija bilansne aktive su dužnici sa 37.40 miliona dinara; ova je pozicija prema 1929. godini veća za 20 miliona a prema 1927. godini čak i za 30 miliona dinara. U pogledu ove pozicije, pa i drugih, bilo bi oportuno, kad bi uprava štedionice davala malo detalinija saopštenja o njihovom sastavu; bilo bi interesantno znati, dali su ti dužnici opština, štedionična komunalna preduzeća, privatnici i t .d. Jedino u pogledu kreditiranja opštine čitamo u izveštaju: „Svesni svojih dužnosti prema svojoj opštini, mi smo joj omogućili u prošloj godini davanjem privremene pozajmice do visine od 17 miliona dinara, da može ostvariti svoje planove na unapređenju grada, a da ne mora posezati za vezanim zajmovima pod još teškim i skupim uslovima, dok se prilike na tržištu kapitala kod nas i na strani ne budu izmenile na bolje. Ovo nam je bilo moguće učiniti u toliko lakše, što je stalan priliv poverenih nam novčanih sreftstava to potpuno omogućavao”.

Drugi oblici kreditiranja kao što su menice i zajmovi na zaloge, ne igraju naročite uloge. Menični krediti pokazuju u poslednjoj godini porast od 1.3 miliona na 4.25 miliona dinara; fo su krediti kojim se služe manji privrednici, zanatlije i trgovci i to uvek u manjim iznosima; 31. decembra u portjelju se nalazi 700 takovih menica sa prosečnim iznosom od 5314 dinara. Zajmovi.na zaloge nešto su manji no u 1929. godini, i to uprkos tome da je štedionica dva puta snizila kamatu na ovu vrstu poslova i proširila rad i na dragocenosti i državne papire. ;

Povećanje pozicije material i inventar potiče otuda, što je u ovu poziciju ušla nova grana poslovanja — astaltna industrija — i pošto je proširena električna, vodovodna i ftramvajska mreža.

Stavka „nepokretnosti” povećana je zbog kupovine zemljišta za novu palatu štedionice i zgrade za aslaltnu industriju. | у Zbog znatnog povećanja tuđih sretstava morale su se povećati i likvidni plasmani, što je u izdašnoj meri učinjeno: blagajna, potraživanja kod Narodne banke, Poštanske štedionice i privatnih novčanih zavoda iznose krajem 1930. godine 16.19 miliona dinara odnosno za 11.27 miliona više od 1929. godine.

Pozicija hartija od vrednosti povećana je za 855 hiljada dinara, zbog uplate poslednjih rata za akcije Agrarne banke.

Iz. računa gubitka i dobitka vidimo, da su bruto prihodi porasli za 2—3 miliona na 35.12 miliona dinara; imali smo već priliku da napomenemo, da 31.74 miliona otpada na prihode preduzeća a 3.37 miliona na prihode bankarskog poslovanja. Od toga je utrošeno na rashode 25.89 miliona na troškove i to 20.06 miliona za plate, nadnice, poreze, troškove proizvodnje, za troškove javnog osveflenja i česama 3.33 miliona, kao ošteta

209

sarajevskoj opštini za iskorišćavanje puteva ı trgova 2 miliona, za upotrebu cesta tramvajem 500 hiljada dinara; rashodi po kamatama iznose 2.83 miliona. Otpisi inventara dostižu 5.01 miliona. a oni nepokretnosti 195 hiljada dinara.

Dobit iznosi 1.17 miliona dinara, a podeljena je na sledeći način: 5% odnosno 58.8 hiljada dinara kao nagrada članovima upravnog odbora, 20% ili 235541 kao udeo dobiti gradske opštine a ostatak od 883 hiljade dinara dodat je redovnom rezervnom fondu, koji sa tom dofacijom iznosi 3.28 miliona dinara.

iUpravni odbor sastavljen je iz sledeće gospode: Pretsjednik i načelnik grada Sarajeva: Asimbeg Mutevelić; potpresjednik: Dr. Ivan Pavičić; Dr. Dušan Jeftanović, Hilmibeg Kapetanović, Pavao Kubović, Mag. Ph. Ivo Vranić, Silvio Alkalaj, Muhamed el. Semiz, Radoslav Forović, Dr. Asim Musakadić, Svetozar Cvijetić, Niko Stojkanović, Ješua M. Israel, Bartol Franičević, Ahmetaga Kamušin. Poslovno veće: Pretsjednik i načelnik grada Sarajeva: Asimbeg Mutevelić; Dr. Ivan Pavičić, Silvio Alkalaj, Dr. Dušan Jeftanović, Hilmibeg Kapetanović, Ahmetava Kumašin. Nadzorni odbor: Pretsjednik: Vlado Đurić; Dr. Safvet Zečević, Marko Brđanović, Ibrahimaga De-

mirdjić.

ТВОРНИЦА ЗА ДУШИК Д. JL, — PyIHE.*)

Положај индустрије нитрата у првом реду уметног гнојива нису повољне. Ни на страни ни код нас. Опажа се једна јака хиперпродукција. Искоришћење водених сила изгледа да је ишло брже него што је растао консум. Велике централе, нарочито у крајевима са слабо развијеном индустријом биле су приморане да подижу творнице нитрата или да код такових суделују, како би могле пласирати вишкове електричне енергије. У Немачкој опет настале су велике творнице нитрата на бази великих електрана које су подигнуте на рудницима слабије врсте угља.

Са друге стране консум уметног гнојива у најновије време не показује онај пораст који је показивао још пре неколико година. Аграрна криза, дотично ниске цене аграрних продуката има за последицу да се пољопривреднику у меого случајева више не рентира водити интензивно газдинство. А само код интензивног газдинства могућа је употреба већих количина уметног гнојива. Нарочито последње две године консум уметног гнојива рапидно пада. На страни а нарочито код нас, где аграрна криза притиска у много већој мери него што је у већини држава иноземства где се | је помоћу царинске политике пољопривреднику осигурала одговарајућа цена за његове продукте.

Покушава се помоћу интернационалних картела регулисати продукцију. Регулација у овом случају значи редукцију. На тој регулацији интересирана је и наша држава. Што се тиче продукције нитрата ми играмо доста знатну улогу. Ми имамо 4 велике творнице. Две у Далмацији а по једну у Јајцу и Рушама. С обзиром на слаби домаћи кон-

сум, ми смо у првом реду упућени на извоз. А ту се опет

морамо прилагодити светским приликама. Царинска з3аштитна политика немогућа је код нитрата кад највећи део продукције иде у иноземство.

Руше је успело да и 1930. године извезе исто толико својих продуката као 1929. године. Међутим прошле године нису се могле получити цене из 1929. године. Услед тога је пословни успех био нешто слабији. Да није био још слабији има се прписати чињеници, да је у творници проведена рационализација која је имала за последицу снижење продукционих трошкова.

#) За 1929. годину биланс је анализиран у додатку „Народног Благостања“ од 9. августа 1930. године број 32., страна 141; а за 1928. годину у броју 38. од 26. октобра 1929. године, страна 623.