Narodno blagostanje — dodatak

210 Биланса за 4 последње године овако изгледа: Актива 1027 г. 1928... 1929. г. 1930. г. У хиљадама динара ] Уређај творнице 14.043: 12158. 193.706. 11.658 Земљиште и творнице 11.750; 17.308 15 12.680) Пруга 698 621 543 465

6.521 6.096 6.278 6.617 7.430. 10.658. 15.565 18223

Залиха материјала Готови фабрикати

Дужници 29.418: 10.873, 15.058 16.622 Пасива

Главница 20.000 20.000 „20.000 20.000

Резерва 7.953. 7.439 7.682 8.133

Повериоци 34059 22.812 35.651 — 37.669

Добитак 2.493 2.388 2.390 2.199

Укупна биланса 63.835 53.067 66.045 67.185

Збир билансе за 1930. годину не разликује се од збира концем 1929. године. А ни у појединим позицијама биланса вема већих промена. Инвестиције су нешто веће код „земљишта и творница“. Од 11.8 на 12.7 милиона порасла је та позиција. Код уређаја, твсрнице налазимо билансиране са 117 милиона противу 13.7 милиона концем 1929. године. Међутим како отписи износе 3,3 милиона динара ту су ипак и прошле године изведене извесне инвестиције. О томе је говора и у извештају кад се спомиње проведена рационализација. А та је непроведива без извесних инвестиција.

Готови фабрикати билансирани су са нешто преко 2.5 милиона динара више него године 1929. То је у вези са насталим потешкоћама око пласирања продукције, нарочито под конац године. А повећање ставке „дужници“ у вези је са општим погоршањем привредне ситуације.

Повериоци су порасли за 2 милиона што је у вези са порастом код „готових фабриката“ и „дужници“. Руше располаже са толико властитих средстава да комотно покрива све инвестиције. Прометни капитал, дотично готову фабрикацију и кредите које оно има да даје својим комитентима мора Руше да покрива банковним хредитом. Руша спада у она ретка наш индустријска подузећа које све своје инвестиције покривају властитом главницом и резервама. Према томе она и има све предуслове за здрави развитак.

Рачун губитка и добитка овако изгледа: 1927. па 1928. п.. 1929 (о. 1980. Bi

Добитак Бруто добитак 10.705 | 12.144 18.189. 12513 Губитак i Администрација 5.189 4.481 5.431 5.952 Порези 1.431 2.256 1.526 1.599 Отписи 1.196 3.017 3.835 3.298

Чисти је добитак исказан са 2.13 милиона динара. Међутим пренос из 1929. године износи 409 хиљада динара. По томе нето зарада износи само 1 милион 723 хиљаде динара.

Дивиденда износи 7% према 10% двеју последњих година. Подузеће би било у стању да плати и већу дивиденду. На нови рачун преноси се нанме 412 хиљада динара. ПовгБање дивиденде за 2% тражи износ од 400 хиљада динара, По томе из изказаног добитка могла се је платити диви: денда од 9%; :

Руше међутим воли бити опрезно. Поготову с обзиром на времена. У самом извештају подвлачи се да ако цене нитрата и даље буду неповољне да се мора рачунати са даљим снижењем профита. Надајмо се с обзиром на картел да то неће наступити, Али опрез је ипак на месту и управа Руше добро је урадила што је снизила дивиденду.

Управни и Надзорни одбор сачињавају Г. Г.:

Државни комесар; Сенековић Мирослав. Управни од-

# бор: претседник Др. Виндишер фран, генерални тајник Зборнице за трговину, обрт и индустрију у Љубљани, КрасниКрасиен Максим, Тости Август, директор Кредитнога 3авода за трговину и индустрију у Љубљани, Хофгартнер Лудвиг, директор товарне за карбид Дајч-Матрај А. Беч Инж. Платцер Карл, централни директор товарне за карбид Дајч-Матрај А. Г., Беч, Јовановић Светислав, банчин директор, Рајх Виктор, директор Кредитнога завода за трговину и индустрију, Љубљана, Др. Керсник Јанко, директор Кметске посојилнице љубљан. околине р. 3. 3. 0. 3. Љубљана, Др. Слокар Иван, директор Задружне господарске банке, Љубљана, Филип Ервин, генерални директор д. M. Динамит-Нобел, Беч, Др. Спитцер Шандор, адвокат, Беч, Странски Феликс, директор Нидерестер. Ескомпте-Гезелшафт, Беч. Нарзорни одбор: Југ Рикард, дир. нам. Кредитнога завода за трговину и индустрију, Љубљана, Лајтерсдорф Мориц, директор Нидерестер. Ескомпте-Гезелшафт, Беч, Бибер Јошко, чинов, Кредитнога завода за трговину и индустрију, Љубљана, Макел Виктор, дир. нам. Нидерестер. Ескомпте

Гезелшафт, Беч.

CRNOGORSKA BANKA, CETINJE*)

Na teritoriji bivše Crne Gore imamo dva domaća novVčana zavoda koja su vodeća: Crnogorska banka, Cetinje i Podgorička banka, Podgorica. Obe su banke od prilike jednako stare, obe jednako ugledne i solidne. Volumen njihovih poslova, · njihova sretstva, tuđa kao i sopstvena, a i njihovi plasmani skoro su jednaki. Obe su banke podelile Crnu goru na dva područja, na kome rade. Razlika među jednom i drugom Dpostoji možda jedino u sistemu rada: Podgorička banka je vođena centralistički, bez filiala, a Crnogorska banka, Cetinje, podržava pet filiala i tri zastupstva.

U svome izveštaju za 1930. godinu uprava Crnogorske banke podvlači, da će 20 jula ove зофпе 614 паугбепа 25 80dišnjica postojanja i sa ne malom gordošću dodaje, da je za to doba banka imala „važnu ulogu u privredi Crne gore, да је finansijski pomagala vladu u prošlim ratovima za oslobođenje i ujedinjenje i t. d.”

Mi smo već jednom imali prilike da konstatujemo, da su izveštaji uprave Crnogorske banke veoma interesantni, naročito u pogledu prikazivanja opšte-privrednih prilika Crne Gore, na kojima i inače oskudevamo. Tako na primer čitamo da ie u prošloj godini trpelo crnogorsko Primorje radi nerodice maslina, a ta je grana poljoprivrede tamo najvažnija. Oni pak krajevi, koji se poglavito ili isključivo bave stočarstvom. dobro su prošli, jer su se cene stoke u znatnoj meri održale. Bogatstvo šumskih krajeva, sem malih izuzetaka, ostalo je neiskorišćeno, zbog nemanja puteva ni izlaza. na, more. Zato uprava Crnogorske banke energično pledira da se, kao neophodna potreba, što pre izgradi železnica normalnoz koloseka, odnosno da se produži Jadranska železnica od Kosovske Mitvovice preko Crne Gore na Primorje. Tako se isto traži izgradnja puteva i izražava želja, da se pitanje isušenja Skadarsko jezera stavi na dnevni red. |

U pogledu na opiše privredne prilike naše države dato je mesta jednom tvrđenju -- u godišnjem izveštaju dosta retkom i neobičnom, ali potpuno tačnom, naime, da u našoj dižavi kriza nije bila teška, kao što je to slučaj sa drugim državama.

Dalje se veoma pravilno pledira za povećanje privatne privredne inicijative, pored državne, a sa fime u vezi tretirano ie pitanje Tuzije privatnih novčanih zavoda Crne Gore i Boke odnosno korporacije sa ciljem obaranja kamatne stope.

U pogledu na rad bančin u 1930. godini uprava podvlači, da je obrt bančin nešto malo manji (kao posledica nepovoljnih prilika) ali da se je stanje pojedinih računa kao i opšta struktura banke znatno pojačala.

*) Za 1029. godinu bilans je analizaran u dodatku „Narodnog Blagostanja” od 5. jula 1930. godine, broj 27, str. 122,