Narodno blagostanje — dodatak
Glavne bilansne pozicie za poslednje 4 godine to u punoj meri potvrđuju:
4
Račun izravnanja
Aktiva 1927. 1928. 1929. 1930. | u hiliadama dinara Blagajna 2.290 1.323 1.103 2.252 Vrednost rez. fondova 1.600 1.624 1.905 2.128 Hartije od vrednosti 324 115 115 115 Menice 9.928 12.433 14.810 16.643 Tekući računi 8.675 11.031 8.926 9.950 Nepokretnosti 990 1.400 1.200 1.176 Nameštaj šest dinara Zajmovi na zaloge 751 721 -— Naplate, kaucije, ostave i t. d. 21.813 29.869 34.259 30.668
Pasiva Glavnica 4.000 4.000 4.000 4.000 Fondovi 1.650 1.856 2.099 2.397 Ulozi na štednju 11.422 12.688 13.668 13.575 Poverioci 5.959 8.220 7.085 2.169 Кеезкоп! 650 1.094 1.130 1.358 Dobit za podelu 600 500 400 400 Zbir bilanse 46.375 58.420 62.919 63.132
Račun gubitka i dobitka
Rashodi Kamata 1.341 1.822 1.828 1.932 Porez i takse 380 539 503 452 Administrat. troškovi 1.760 1.703 1721 1.808 Otpisi 67 118 172 35 Dobit 806 667 533 534
Prihodi Prenos dobiti 26 180 188 171 Kamata 3.501 3.849 3.822 3.894 Provizija 666 665 574 521 Prihodi od nepokret. 117 105 152 152 Од ћагџја од угед. 44 42 26 23 Bruto prihodi 4.356 4.843 4.164 4.762 Dividenda 15% 12.5% 10% 10%.
Glavnica je sve do 1926. godine ostala nepromenjena na 4 miliona dinara. 1906. godine iznosila je 75 hiljada, 1910. godine 356 hiljada, 1914. godine 1 milion predratnih perpera, a даnas 4 miliona dinara. | ovde primećujemo pojavu, tipičnu svim provincijskim zavodima, da se gubitci na supstanci pretrpljeni zbog rata i smanjenja dinarske vrednosti, |oš do danas nisu mogli nadoknaditi. Fondovi iznosi 2.40 miliona dinara, (prema 1927. godini veći su za 750 hiljada), tako da dostižu sopstvena sredstva, zajedno sa dobiti krajem 1930. godine nešto manje od 7 miliona dinara.
Interesantno je kretanje uloga na štednju. Dok smo роslednje tri godine primećivali stalan porast od oko 10% godišnje, ulošci su u 1930. godini odjednom povećani za skoro 5 miliona dinara na 198.57 miliona odnosno za skoro 40%. Prema, tome možemo ovde konstatovati pojavu, koja je postala tipična i u drugim krajevima naše države, da su ulozi kod malih novčanih zavoda podižu i plasiraju u veće, koje nude veću sigurnost i ako možda nižu kamatnu stopu. Veliki deo prirasta uložaka pak potiće od uloga naših iseljenika u Americi i Australiji,
'CCrnogorska banka je u 1930. godini pristupila jednoj nadasve važnoj i pohvalnoj akciji. U cilju propagande štednje u narodu organizirala je u toku 1930. godine tako: zvanu omladinsku štednju. Rezultat tog nastojanja nadmašio je sva očekivanja; ako uzmemo u obzir privredne prilike i patrijarhalno shvaćanje i iretiranje privrednih pitanja, što daje Crnoj Gori
|štaju, prikupljeni u toku
21
{e nesumnjivo da je ulog mladog naraiedva polugodišnjeg rada, u visini od 130 hiliada dinara jedan kolosalan uspeh — kako za banku tako i za samu ideju štednje. Poverioci koji su od 1927. na 1928. godinu povećani od 5.06 miliona na 8.22 miliona dinara nalaze se poslednjih godina u postepenom opadanju. U 1930. godini iznose svega još 5.27 miliona, odnosno za 3 miliona dinara manje; uprava Crnogorske banke podvlaći, da je zbog obilnosti sretstava likvidirala sve obaveze prema drugim novčanim zavodima i fime postala neodvisnom. Napominje se da se prijateljske veze sa fim zavodima i dalje održavaju, ali da se је koristila isključivo jeftinijim kreditom Državne hipotekarne i Narodne banke. Tako je reeskont porastao na 1.36 miliona dinara odnosno za 100% prema 1927. godini.
Odnos tuđih ka sopstvenim sretsvima је Као 25 Ка 1, što је dokaz veoma zdrave strukture bančine. Sva sretstva ukupno iznose krajem 1930. godine (zajedno sa dobitkom) 32.63 miliona dinara prema 24.28 miliona u 1927. godini. Za tri godine porasla su dakle za 8.35. miliona odnosno za 35%.
Najviše je plasirano u formi meničnih kredita i to drukčije u opšte ne bi moglo da bude. Menica je jedini kreditni instrumenat koji se može upotrebljavati za kreditiranje sitne radinosti, seljaka i malog zanatlije. | kod Crnogorske banke su novčani krediti, u iznosu od 16.64 miliona pre svega 1 зКого isključivo krediti dati seljaku i zanatliji. Njihov se volumen sva ke godine povećava bez da bi pri tome banka iskazivala dubioze ili menične proteste. | to je jedan veoma povoljan znak po razvoj crnogorskih privrednih prilika; tako vidimo da su Za poslednje iri godine porasli za punih 6.7 miliona dinara, a to. U doba privredne depresije nije baš malo, kad su u drugim našim krajevima banke prinuđene da pristupaju redukciji tih krcdita, zbog nedovoljne sigurnosti.
tipično obeležje, onda
Krediti po tekućim računima variraju između 8 i 11 miliona dinara. Krajem 1930. godine iznose 9.95 miliona dinara. Od toga otpada 7.6 miliona za potraživanje po raznim tekućim računima, 2.14 miliona na potraživanja kod banaka a 200 hiliada na ostale. Tome na suprot banka duguje: po žiro-računima 1.97 miliona, kod banaka 1.5 miliona a kod ostalih 1.8 miliona dinara. Iz ovoga rezultira za banku vanredno povolino stanje, da DO ovome računu za punih 4.7 miliona dinara više potražuje no duguje. Upoređeno sa stanjem 31. decembra 1920. godine bančino se potraživanje povećalo po tekućem računu za 74.6 hiliada dinara a po računu banaka za 980 hiljada; ulozi po žiro-računu povećani su za 327 hiljada dinara, dok ie bančino dugovanje ostalim bankama kreditorima sniženo za 3.86 miliona dinara.
_Vrednost rezervnih fondova iskazana je sa 2.13: miliona dinara a sastoji se iz 2'/.% tente· Ratne štete, 7% Investicionog · zajma i akcija Agrarne banke. Pozicija hartije od vrednosti poslednje je tri godine nepromenjena, sa 115 hiljada dinara; to su akcije raznih domaćih novčanih zavoda. -
Nepokretnosti su posle otpisa iskazane sa 1.17 miliona dinara a sastoje se iz zgrade centrale i jednog imanja u Donjem polju kod Cetinja (vrednost je bilansirana sa 736 hiljada dinara) i zgrade bančinog filijala u Podgorici (440 hiliada dinata). Nameštaj je knjižen sa 6 dinara, sečanja radi (centrala i
· pet filijala).
Iz računa gubitka i dobitka primečujemo, da su brutoprihodi poslednje dve godine ostali nepromenjeni, pa sledstve-
mo i čista dobit. U prihodima padaju u oči mali prihodi od har-
tija od vrednosti, koji su 1930. godine iskazani sa svega 23 hiljade dinara. To dolazi otuda, što se od prihoda državnih hartija od vrednosti, koji je iznosio 133 hiljade dinara (a od privatnih 15 hiljada) prenelo u rezervni fond 125 hiljada dinara.
Od 354 hiljade dinara, koliko iznosi čista dobit, dotirano je 10% odnosno 54 hiljada rezervnom fondu, 15% na ime tanfijeme upravnom i nadzornom odboru i činovnicima (80 hiljada dinara, a ostatak od 400 hiljada dinara podeljen je na ime 10% dividende,