Narodno blagostanje — dodatak

повољног стања самога предузећа а друго због његове блиске везе са југословенском банком.

Сопствена сретства, дакле главница заједно са фондовима, износе крајем 1930. године 10.32 милиона динара; према крају 1927. године ускоро су дуплирана ; од тога отпада 1.69 милиона на повишење због валоризације, а 1.25 на ефективну уплату приликом повишења главнице; значи да су за последње три године сопствена сретства порасла за скоро 2 милиона на основу дотације резервног фонда из текуће чисте добити и фонда амортизације.

Што се страних средстава тиче, видимо да је у 1927 години у пасиви исказан само реесконт код Народне банке са 15 милиона динара. Повериоци су билансирани са дужницима, и пошто су дужници били већи, то је исказан у ак-

тиви билансе само њихов салдо. Због прегледности биланса

сва је пракса већ у 1928. години напуштена, и повериоци су исказани са 6.02 милиона динара, код непромењеног реескота. Због прилива нових сопствених сретстава је у 1929. години редуциран реесконт на 741 хиљада динара а у 1930. години у опште више није искоришћен. Повериоци су у 1929. гедини нешто смањени, а 1930. године повећани за 1.66 милиона на 7.65 милиона динара.

Зграде, земљишта и уређај фабрике, дакле инвестиције исказане су крајем 1930. године са 5.61 милион према 2.83 милиона крајем 1928. године. Ако тој разлици додамо јеш и одговарајуће износе, дотиране у току три године фов ду амортизације, онда видимо, да је вредност извезених ино вестиција износила преко 2.1 милион динара, што је сва утрошено у циљу модеризирања и усавршења производње. Хартије од вредности су исказане са 3 милиона динара; према 1927 години порасле су за 1.88 милиона динара. Овако знатан портфељ ефеката има се приписати чињеници, да је осијечка фабрика власница разних индустријских пре= дузећа, и да има и друга предузећа, које контролише. У њезино власништво треба пре свега убројати индустријско предузеће „Титан“ у Камнику у Словеначкој, које запослује око 350 радника а израђује разну железну браварску и металну робу. Главница тог предузећа износи 5 милиона. Друго је фабрика пећи а. д. у Београду, са главницом од 500 хиљада динара, које запосли око 50 радника. О тим предузеБима се у извештају осјечке фабрике за 1930. годину вели, да су завршили пословну годину уз повећани промет али са слабијим резултатом од 1929. године. (Међутим, „Титан“ је крајем 1920. године исказивао пренос добитка од 4.37 милиона динара). Залихе сировине, полуфабрикати и готова роба исказани су са 1.82 милиона динара. Према 1929. години су већи за 500 хиљада динара; у 1928. години њихова је вредност била још већа но у 1930. години.

Код позиције дужници треба из упоређења елиминирати износ за 1927. годину, пошто претставља само разлику —- салдо, за колико су дужници били већи од повериоца. Крајем 1929. године су повериоци са 826 милиона достигли рекордну висину; према 1928. години већи су за 1.74 милиона, док су крајем 1930. године смањени за 260 хиљада на 5 милиона динара.

Из досада изложеног излази, да је финансијско стање предузећа првокласно. Све инвестиције, учешћа, хартије о; вредности, све сировине, полуфабрикати и готова роба на лагеру покривени су сопственим сретствима, а то је врло важна чињеница код сваког индустријског предузећа. Чак је и један део дужника финансиран из сопствених сретстава. На тај начин предузеће није оптерећено плаћањем скупи» камата за повериоце, који одговарају износу дужника.

Бруто добит производње достиже 5.48 милиона динара; али како су истовремено порасли и пословни трошкови, због интензификације и проширења пословања, то је чиста добит према 1929. години само незнатно већа — за 4 хиљаде динара, а износи 492 хиљаде. Ипак је и то велик

283

)

напредак, ако имамо у виду, да је 1926. године било исказано као добит свега 11 хиљада динара. | ;

Од тога је додељено резервном фонду 5%, 25 хиљада динара, 10% дато је члановима равнатељства а 3% надзорном одбиру, свега 64 хиљада а на име 8% дивиденде исплаБено је 400 хиљада динара; остатак од 3.7 хиљада динара пренет је на нови рачун. Дивиденда је последњих година, саобразно повећаној добити, све то већа: 1927. године плаћено је 5 динара, 1928. године 7.50 динара а 1929. и 1930. године 12 динара. Номинала акције је 150 динара; нотира на загребачкој берзи, код курса од 200 до 220 динара.

У управи се налазе: |

Антон пл. Михаловић, председник; Фрањо Драгутин Шмит, потпредседник; Д-р Никола Костренчић; Инж. Вјекослав Пилпел, главни равнатељ; Јулијо Соргер; Антонин Тиле; Јосип Кабелач; Инж. Едгар Монтина.

Надзорни одбор: Јулијо Пфајфер; Чедомил М. Плавшић; Геза Сабо; Драгутин Водичка; Рикард Пискачек. |

ФАБРИКА КАНАПА И УЖАРИЈА Д. Д. ОЏАЦИ.

Војводина је природни центар наше културе конопља. (на се додуше производи као индустријско биљем у Словеначкој, и Србији, у околини Лесковца, али преко половине. од укупне домаће производње отпада на Војводину, односно Бачку. Конопља се гаји код нас у много већој количини него лан и памук; од површине земље, засађене индустријским биљем, отпада просечно 30% на конопљу.

Потапање и прерада конопља је у Бачкој па и Војводини доста усавршена; тим се послом баве махом Словаци и Немци, који су у томе погледу стекли велику вештину. То је њихова традиционална кућевна индустрија. Квалитет наше кудеље је бољи од руског и само по боји заостаје за талијакском робом, која се сматра за најбољу. Из ове гране кућевне индустрије постепено се развила фабрична производња. Данас имамо у нашој држави око 30 фабрика, које се баве прерадом кудеље, са годишњим капацитетом од око 1300 до 1500 вагона. Највећим делом се производе само полуфабрикати, који се извозе, а свега 9 фабрика израђује готову робу. фабрике, које прерађују кудељу до финалних производа, налазе се у два центра : у Лесковцу и Војводини. Гро је концентрисан у Војводини, а највећа међ њима је фабрика канапа и ужарија д. д. у Оџацима. |

Основана је 1906. године, са главницом од 1.75 милиона круна, подељено у обичне и приоритетне акције. 1917.“ године акције су изједначене; 1919. године главница се повишује на 2.75 милиона круна, 1921. године на 4.5 милиона; ова је главница 1922. године претворена у 1.125 динара а 1928. године, кад је спроведена валоризација инвестиција, акције су прежигосане од 125 на 500 динара, на који је на чин добивена главница од 4.5 милиона динара.

Фабрика запослује око 500 радника и располаже моторном снагом од 800 КС. Већ и по томе видимо, да се овде ради о једној великој индустријској креацији, која просперира. Она је у току година стекла велико искуство; при томе има и то преимућство, да располаже радном снагом, којој је прерада кудеље традиција. Прилике у тој грани текстилне индустрије последњих су година знатно погоршане. Царинска заштита је недовољна, за поједине артикле чак и не постоји, а са друге стране је пад цена сировине, пре свега у иностранству довео до тога, да иностранство у ужаријама асетно конкурише. Томе треба додати још и руски дампинг у конопљи, кудељи и лану, који је последње две-три године направио илузорном чак и царинску заштиту. А о каквом извозу, који је раније био врло велики, нарочито полупрерађевина, под оваквим приликама у опште не може бити говора.