Narodno blagostanje — dodatak

284

После свега тога појавиле су то на домаћем тржишту. један од врло важних производа фабрике канапа био је канап за хмељ. Како је у Војводи-

ни због кризе хмеља ова култура готово напуштена, то је.

последица ове кризе осетила и фабрика канапа у Оџацима. Управа фабрике у своме годишњем извештају за 1929. годину напомиње, да је услед мање прође, због општих привредних неприлика, иностраног дампинга, недовољне царинске заштите и т. д. имала 7 милиона мањи обрт.

Капацитет фабрике већ у 1920. години није био потпуно искоришћен; прођа конопљаних канапа осетно се смањила, залихе непродате робе су се повећале а фабрика је била принуђена, да смањи волумен производње.

Да се не би морали отпустити радници и обуставити погон, управа фабрике је. у другој половини 1929. години основала нову грану производње, сличну досадашњој: уредила је нову предионицу јуте, чији се рентабилитет показао у кратко време као врло повољан. У 1930. години је основана и ткачница јуте, којом је добивена могућност, да се и новооснована предионица потпуно искористи. У октобру 1930. године нова су постројења била у пуном погону. У погледу њиховог успеха управа фабрике веома је оптимистичка : свакако иде врло добро, тако да су се морали набавити нови разбоји и проширити инсталације. Ради се у две смене. Потреба за производима јуте показала се врло великом, а прођа се глатко одвија.

У 1928. г. извршена је валоризација инвестиција. Том приликом је добивен вишак од 10.723.747 дин., који је расподељен на следећи начин: у резервни фонд за покриће штета од промена у вредности новца 2.68 милиона, за по: вишење главнице употребљено је 3.37 милиона, а редовном резервном фонду дотирано је 4.67 милиона динара.

У активи биланса је валоризација спроведена на слеа пи начин :

Машине 6,577.154.10 Непокретности 3,171.213.25 Намештај 41,137.37 Опрема 841.678.83 Индустријски колосек 91.964. —

Укупно 10,723.747.55

Разлика настала због валоризације износи на поједивим рачунима : Пре валоризације После валоризације

у хиљадама динара

Машине 3.707 10.305 Непокретности 1.285 4.456 Намештај 197 238 Опрема 976 1.818 Индустријски колосек 142 234

Укупно 6.329 17.052

У тој је години амортизација одбивена пре валоризапије, дакле од старе вредности.

Ако бацимо поглед на кретање главних билансних позиција за последње три године, добијемо следећу слику :

Рачун изравнања

Актива. .

1928. 1929. 1930. у хиљадама динара Инвестиције :

Стројеви 10.305 11.129 13.539 Непокретности 4.456 4.815 5.091 Намештај 238 238 238 Опрема 1.818 2.001 2.016 Индуст. колосек 234 - 23 234 Укупно 17.052 18417 21.119

се нове тешкоће, и

Залихе : Канапа | 31064 6660 7.207 Ужарија 1.043 1.649 790 Сирсовина 2.624 1.637 856 јута ПИ 292 === Укупно 7.862 10.239 3.863 Готовина 18 86 8 Хартије од вредности 228 270 787 Дужници 347 6.678 6.447 Прелазне позиције 1.203 1.298 1.163

Пасива. Главница 4.500 4.500 4.500 „Резервни фонд 5.702 5.718 5.118 Резервни фонд за смањ. вред. 1.604 1.288 1.045 Пензиони фонд 193 193 193 Валоразитативни фонд 2.681 2.681 2.681 Фонд амортизације 3.447 4.132 4.392 Неподигнута дивиденда 20 30 26 Менице 4712 7.623 8.941 Повериоци 11.535 10.792 10.698 Чиста добит 315 32 194 Збир биланса 34.710 36.989 38.389

Рачун губитка и добитка

Расходи.

1928 1929. 1930. у хиљадама динара

Нентрални трошкови 2.384 4.003 3.993 Амортизација 424 683 258 Порез 154 107 13 Трошкови радње 1.925 2.020 1.967 Трошкови за утрошен материјал 922 1.498 937 Радничке плате 3.065 3.243 4.501 Чиста добит 316 32 194 Израда кудеље — — 109

Приходи. Добит на канапу 9.002 9.094 11.327 Добит на ужарији 166 2.126 677 Добит на изради кудеље 6 164 —=Пренос из ранијих година 5 За Добитак на јути | 202 Збир прихода и расхода 9.189 11.589 12.036

После извршене валоризације се сопствена сретства, главнице и фондови, нису се много променила; за послед“ ње три године виша су за свега 400 хиљада динара код 18.53. милиона динара. Износи туђих сретстава су менице и повериоци по текућим рачунима; менице су према 1928. години знатно порасле — од 4.71 милиона на 8.94 милиона, док су повериоци смањени за преко милион динара на 10.69 милиона динара. Збир туђих сретстава износи дакле 19.64 милиона, а према 1929. години већи је за 3.39 милиона; тај пораст је условљен повећањем инвестицијама, наиме подизањем ткачнице и предионице за јуто. У 1928. години су сопствена сретства за скоро 2 милиона виша од туђих; у 1929. години су једнака а у 1930. години туђа су већа за милион динара.

Ова су сретства пласирана у главноме у три групе позиција : у инвестиције 21.1 милион, у залихе 8.86 милиона и дужнике 645 милиона динара,

Према 1928. години инвестиције су порасле за 4 ми- | лиона; од тога отпада 3.2 милиона на nogehaibe машина,