Narodno blagostanje — dodatak

Менице - | 629 -- 129 - 346 165: Ефекти. | _ 461 . 480 483 500 Дужвици 6.401 6.533 8.751 7.441 Оснивачки трошкови. 53 35 17 Пасива : Главница 10.000 10.000 10.000 10.000 Повериоци 8.868 6.484 7.866 Акцепти 3.903 3.981 5.049 8.533 Фонд амортизације 989. 1.549 2.1 2:675 Добитак 63 112 197 56 Укупна биланца 24.237 22586 | 25515 21.635

Сировине и роба пале су за преко 2 милиона динара. За преко милион динара мањи су и дужници. То значи да је подузеће прошле године радило у мањем обиму него раније: Предноница је морала бити стављена ван погона. Инострана кудеља долазила је у нашу земљу јефтиније, од домаће цене, макар смо ми земља која има знатну продукцију лана. Ткачница је радила. Ну ипак је према ранијим годивама пословање било слабије.

У пасиви видимо извесне промене. Док смо ранијих година имали као обавезе „повериоце“ и „акцепте" у биланци за прошлу годину наилазимо само на „акцепте“. Они износе 8.5 милиона динара. Повериоци и акцепти укупно износили су 1929 године 12.8 милиона динара. Смањење износи преко 4 милиона. То је у вези са смањењем позиције „робе" и „дужника“. У доба тешке привредне депресије још је веома повољно, кад се обавезе могу редуцирати за читаву Ррећину. То умањује износ камата.

Инвестиције износе 7.9 милиона. Ако одбијемо амортизацију, оне претстављају вредност од нешто преко 5 милиона. И ако се главница преполови па чак и без новог повишења, сопствена би сретства покривала инвестиције. А то је једна веома повољна чињеница.

2 Добитак износи 57 хиљада динара. Са преносима из ранијих година имамо износ од четврт милиона динара.

У најновије време иде се за тим да се подигне текстилна индустрија, која има да базира на домаћим сировинама. То

би била вуна, кудеља а затим лан и конопља. За време зач'

гребачког збора одржала се је о том предмету и анкета. Ако буду анкети следила и дела, наша индустрија лана могла би доћи до лепе будућности. У томе случају и ситуација Индустрије лана у Осијеку била би повољна и она би се могла развити у подузеће већих димензија.

НИШКА ЗАДРУГА — НИШ.

И у Нишу се налази један од наших најстаријих новчаних завода — Нишка задруга, која је основана 1888. године, дакле пре 42.године. Упркос томе, да су оснивачи имали пред очима задругу, ипак је банка врло брзо претворена у акционарско друштво, док је фирма остала непромењена. То је исти случај као и код Београдске Задруге. Раније, главница је износила 250 хиљада динара; тек у послератним годинама она је повишена: у јулу 1923. године на 1.25 милиона а у децембру 1926. године на 3 милиона, колико и данас износи.

По развој послова Нишке задруге карактеристична је њезина дивидендна политика; она је плаћала: до 1913. године по 10%; од 1914. до 1920, године, за време светскога рата ништа; у 1921. години плаћала је 10% а у 1922. години 12%. Наредне две године опет по 10%. Онда долазе тешке прилике — од 1925. године до укључиво 1929. године нема дивиденде, пошто се постигнутим добитком покривају губитци, који су настали као последица извесних ангажмана, о којима ће доцније бити речи. У 1930. години је Нишка задруга ликвидирала све ове ангажмане због чега је. поновно дошла у могућност да пи олабује дивиденду, и ако овога пута само 6%.

| Одмах после para Нишка рта VJ отпочела. је да се бави и индустријском производњом; постала је сопственик

325

фабрике обуће и фабрике цигаља, црепа и плочица. Међу-

тим врло брзо се показало, да то. нису послови за једну новчану институцију. У место користи појавили се-губитци; због тога је рад у фабрикама обустављен а акционари су жртвовали петогодишњу дивиденду, да се ти губитци отпишу, и да се вредност ових предузећа редуцира на нормално стање. Мирно се може рећи, да је управа задруге скоро пет година радила искључиво на лечењу ових рана. Она би у ту сврху могла употребити и резервни фонд или део главнице —- што би процес лечења много убрзало али је и пут, којим је ишла, потпуно био правилан. Према завршним рачунима из 1924. године смањена је вредност фабрике обуће од 5 милиона на 3.09 милиона, а вредност фабрике цигаља и црепа од 356 хиљада на свега 38 хиљада

"динара — у шта је урачуната и вредност земљишта од преко

70 хиљада квадратних метара. Уосталом, претпрошле године издата је под закуп и фабрика обуће, за годишње 48 хиљада динара.

После ових искустава веома је разумљиво, да Нишка: задруга у своме годишњем извештају истиче, да се бави искључиво банкарским операцијама а нарочито есконтом меница и ломбардом хартија од вредности. То је свакако сигурнији и уноснији посао, -

У наредној таблици упоредили смо главне билансне.

позиције за последње три године. Добијамо следећу слику: Рачун изравнања. | Актива 1928. r. 1020. r., 1930. Ба у хиљадама динара Благајна. 267 530 643. Менице 4.046 4.111 4.880 Дужници 1.702 1.838 2119 Непокретности 19 76 76 Фабрика цигаља и плочица 406 223 38. Фабрика обуће 3.072 3.118 3.096 Намештај, прибор, књиге 32 31 32 Вредност рез. фонда 541 561 570 Хартије од вредности 271 271 201 Кауције, оставе и т. д. 3.642 5.719 5.473 Пасива Главница 3.000 3.000 3.000. Резервни фондови 520 549 585. Повериоци 1.682 1.706 1.002. Улози на штедњу 5.292 5.463 7.125. Добит 30 56. 182 Збир биланса 14.154 16.480 17.860: Рачун добитка и губитка. у Расходи | | Плате и дневнице 118 172 171, Пореза и таксе 47 2. 102. Трошкови - 58 50 46 Камата по тек, рачуну. 213 209 152. Камата по улозима на штедњу 561 625 649. Добит 30 56 233. Приходи | Камата меница 375 404 356: Камата залога | | 6 40 143: Камата по тек. рачуну 125 114 166 Камата хипот. кредита 8 9 Провизије | 395) | 470 490 Закупнина 17 25 72 Разни приходи 101 52: 69 Збир прихода и расхода 1.028 1.115 „1,854,

Пре свега морамо напоменути, да су биланс и рачуч' губитка и добитка врло прегљледно и јасно састављени.

У пасиви нарочито падају у очи две чињенице: по-' раст уложака на штедњу, нарочито у последњој години и' смањење повериоца. Улозн са капитализираном каматом из=