Narodno blagostanje — dodatak

326 -

носе крајем 1930: године 7,12 милибна, према 5.3 милиона 1929. години. Томе на супрот, смањени су у току 1930. го-

дине повериоци за 700 хиљада динара на један милион; кре=

дити код Народне- банке снижени су од 380 "хиљада на 120 хиљада, а пасивни текући рачуни од 1.37 милиона на 880 хиљада. Ова редукција повериоца уследила је због већег прилива уложака на штедњу. | Главница је остала непромењена са 3 милиона ди-

пара, а резервни фондови порасли су последње две године за 65 хиљада на 585 хиљада динара. Од тога отпада на ре-ј.

довни резервни фонд 263 хиљаде, на фонд за амортизацију

261 хиљада и на фонд за сумњива потраживања 50 хиљада,

"Сопствена сретства износе дакле крајем 1930. године 3.58 милидна, страна 83.13 милиона а укупни обртни капитал 11.7 милиона динара. ~

Пласиран је на следећи начин: на кредите по меницама дато је 4.9 милиона; од тога се налази 4.5 милиона у портфељу банчином, код Народне банке 120 хиљада, а на извршењу код суда 280 хиљада динара; према прошлим двема годинама, у којима су ови кредити остали стационарни, повећање износи скоро 900 хиљада динара. У још већој мери порасли су кредити, који су сабрани под позицијом дужници. Крајем 1928. године износили су 1.7 милиова, а крајем ове године 2.8 милиона. Од тога отпада преко 1 милиона на зајмове на залоге државних хартија од вредности (у 1929. години износили су свега 82 хиљаде динара) на хипотекарне зајмове 102 хиљаде а на зајмове по текућим рачунима 1.65 милиона динара.

Непокретности су исказане са 76 хиљада динара, а то је билансна вредност банчине зграде са докупљеним плацом, жоји се води по старој куповној цени и која претставља. знатне тихе резерве. О отписима на вредност фабрике обуће

и фабрике цигаља и плочица већ је било говора. Банчине

хартије од вредности исказане су са 271 хиљаду динара, а вредност резервних фондова, такођер пласирана у државне папире, билансирана је са 570 хиљада динара. Укупно, хартије од вредности износе 840 хиљада динара.

__И рачун губитка и добитка врло је детаљно састављен — а пружа врло повољну слику: плате, дневнице и доплате чиновништву мање су но 1929, године (износе свега 171 хиљаду, што је минимално, нарочито код збира билансе

од 18 милиона динара) а смањени су такођер трошкови бан-

чини — од 58 хиљада у 1928. години на 46 хиљада у 1930. тодини. У опадању је такође камата по текућим рачунима, за око 60 хиљада динара, због опадања повериоца. Али је у порасту камата на улоге, пошто су ови знатно били порасли.

Бруто приходи сваке су године већи — и због смањења расхода, Нишка задруга могла је да искаже ове године добит од 233 хиљаде динара, према 56 у 1929. години и 30 хиљада у 1928. години.

Подељена је на следећи начин: 10% резервном фонду

"(23 хиљада динара), на име тантијеме 28 хиљада, 2 хиљаде

на отпис намештаја и прибора а 180 хиљада на име 6% дивиденде. у

У управи се налазе г. г.: Пера Т. Аранђеловић, претседник, Драг. М. Живковић, А. Радојковић, Вељко А. Сте-

фановић, Драг. Миловановић, С. Тодоровић, Драгица ].

Цветковић.

ЗАГОРСКА ТВОРНИЦА ВУНЕНИХ ТКАНИНА Д. Д. — ОРОСЛАВЉЕ.

У прошлој години проведено је повишење главнице од 3 на 5 милиона динара. Инвестиције су износиле преко 13 милиона динара тако да су биле покривене властитим само за нешто преко 20%. Данас претстављају инвестипије, после формирања „фонда амортизације“ у износу од 1:8 милиона динара, вредност од свега 11.5 милиона динара, А како је међутим главница повећана на 5 милиона динара,

инвестиције су покривене властитим сретствима са нешто. око 45%. Према томе је однос властитих средстава и инвестиција много повољнији но што је био раније. Временом:

| нарочито ако се приступи проширењу подузећа биће по-

требно приступити новом повишењу главнице. Међутим с обзиром на' чињеницу, да је прошле године фонд амортизације дотиран са 950 хиљада динара за 6—7 година, уколико се амортизација буде вршила истим темпом, властита ће средства покривати већ и билансну вредност инвестиција. С обзиром на прилике које владају на нашем новчаном тржишту било је повишење главнице Загорске индустраје вунених тканина могуће само ради тога, јер. се ослања 13, јаке капиталистичке кругове гг. Милана Прпића-из. Загреба и Карла Ајзерта из Лодз-а. У текстилној-индустрији Савске бановине играју важну улогу Пољаци, нарочито: из Лодза;

који су после губитка руског тржишта -и хиперпродукције

пољске индустрије преносили своје творнице у друге др-

"жаве које још немају развијену текстилну индустрију. Та "Ајзерт има намеру да се у још већој: мери ангажира у: нашој

текстилној индустрији. У просторијама бившег „Коранита“ у Карловцу мисли у најкраће време да инсталира нову -текс- · тилну индустрију већих димензија.

Загорска творница вунених тканина запослује око 500 радника. још прошле године радило се у три смена. Почетком ове године коњунктура је нешто попустила. јер је опала куповна снага. Међутим је добила домаћа текстилна.

индустрија, услед великог пада цена сировина, све већу

предност од стране индустрије. На готове фабрикате је данас царина исто толика, колико је износила пре 5 до 6 година кад је цена сировине била двоструко већа него. што је данас. Опадање консума текстилне робе погађа у првом реду иноземне индустрије. Увоз текстилне робе опада сваког месеца. Домаћа текстилна индустрија ради данас опет пуном

паром. А царинска заштита која услед падања цена сиро-

вина постаје стварно све већа, пружа могућност новог полета а тиме у вези и већу зараду. Многа подузећа, нарочито она која су основана тек пре неколико година, додуше не. воле изказивати веће чисте добитке. Форсира се амортизација: Међутим се профит из акционарских друштава може извући и на други начин а не само преко дивиденде,

Биланца за 1928. и 1930. (за 1929. годину је нисмо могли добити) изгледа овако:

Актива: 1928. 1930. у хиљадама динара Готовина 364 517 · Ефекти 185 273 Дужници 6.427 11.783 i Залиха робе 10.614 13.372 Инвестиције 13.372 11.897 ; Губитак _ 372 — |! Пасива: | "Mi Главница 3.000 5.000 Резерве —— 8 Повериоци 30.139 33.275 Резерва амортизације 502 1.829 Добитак —— 9

Укупна биланца 33.642 : 40.123

Збир билансе прелази 40 милиона. То већ показује да. се ради о подузећу већих димензија. Кроз ове две последње године код инвестиција није било знатних промена. Порасле су за пола милиона динара. Дужници су порасли за преко 5 милиона. То је у вези са приликама тржишта. " Услед слабије куповне снаге плаћања су спорија него раније пак се мора и дуже чекати док се дође до противредности. Залиха' робе је порасла за преко 3 милиона. Кроз последње две го дине фабрика је јаче искоришћавала свој капацитет пак ради тога и повећала залихе робе. Међутим током прошле године мора даје у извесним периодима залиха робе била још“ и