Narodno blagostanje — dodatak

чају. Објашњење лежи у појави на коју смо указали већ више пута, да бирои сталешких организација код нас не заступају интересе свога сталежа онако како је то у друтом свету, већ да траже пароле згодне за свакодневну упо-требу, да исте непрекидно понављају и да тиме чине утисак да нешто раде за оне који их издржавају. Јулио Мајнл је имао срећу да га бирократија сталешке организације вије изабрала за паролу, која је главни облик њене делатвости. И због тога он развија посао, док се против рађајуег „Та-Та“ води борба на живот и смрт.

У управи се налазе г. г.: Јулио Мајнл, Беч, као претседник; д-р Курт Шенер; Аугуст Тости, директор Кредитсног завода у Љубљани, потпретседник; Јулио Мајнл, млађи, Беч: д-р Фран Виндишер, Љубљана; д-р Милутин Зарник, „Љубљана; Јосип Лукман, Љубљана; Франц Пфанл, Беч.

_КЕМИКА“ ДИОНИЧАРСКО ДРУШТВО ЗА КЕМИЈСКУ И ФАРМАЦЕУТСКУ ИНДУСТРИЈУ У ЗАГРЕБУ

Наша индустрија медикамената показује у најновије "време сразмерно доста повољан развитак. Неповерење преа домаћим производима постепено нестаје. Постојеће фаФбрике проширују своју производњу, и то првенствено на производе, које смо до сада увозили из иностранства. По"тешкоће око набавке страних препарата, као и њихово ре-лативно поскупљивање — с обзиром на смањење куповне снаге становништва — приморали су многе да покушају са домаћим производима. Том се пробом обично показало да хжомаћи медикаменти нису никако лошији од сличних производа иностране кемијске индустрије. А што је врло важно, домаћи су производи знатко јевтинији од страних. Већ и ради наше народне одбране требало би да се наша кемијскофармацеутска индустрија још јаче развије. Државне и самоуправне институције, као и институције социјалног осигурања морале би сваком приликом да дају предност домаТим производима.

„Кемика“ д. д. за кемијску и фармацеутску индустрију спада у ред водећих предузећа у нашој индустрији „медикамената. Услед погоршања општих привредних прилика пословни резултати овог иначе скроз солидног предузећа у току неколико последњих година нису могли сасвим да задовоље. Међутим, изгледа да је најтежи период већ преброђен, јер је 1934 пословна година могла да се закључи опет са једним за данашње прилике повољним успехом.

Биланси „Кемике“ за неколико последњих година пру"жају следећу слику:

1930 1931 1932 1934 „Актива у хиљадама динара Благајна 17. 3 4 21 Менице и ефекти 86 86 137 55 Дужници 1.914 2397 3:054 2.960 Роба 231 320 244 508 Роба у комисији 175 17 5 5 Непокретности и зграде 999 999 999 999 Фабрички уређај и инвент. — 680 608 638 666 Кауције — — — 7 "Пасива | Главница 1.500 1.500 1.500 1.500 Рез. фонд = = 21 21 Амортизација 1.189 1.238 1.851. 1441 Повериоци 10022... 1442 1808 1811 Добитак 409 348 342 442 Збир биланса 4.122 4588. 5:12. 5221

Збир биланса постепено расте, и у 1934 г. исказан је са 5,22 милиона динара. Структура предузећа је необично повољна. У 1934 сопствена средства су скоро два пута већа "ФА туђих. Иначе, главница је (остала, непромењена са 1,5 милиона динара. Повериоци су исказани са 1,8 милиона ди-

15

нара, а амортизациони фонд са 1,44 милиона динара. Последња позиција у пасиви је чисти добитак који је у 1984 исказан са 442 хиљаде динара. Међутим "стварни добитак који је постигнут у 1934 пословној години износи само 78 хиљада динара, а остатак од 360 хиљада претставља пренос салда из ранијих година или тачније — из 1930 године.

Исказани добитак у 1930 изнео је 409 хиљада. 1931 завршена је са губитком од 41 хиљаде, тако да је дотични салдо морао пасти на 348 хиљада; 1932 завршена је такође са губитком, који је овог пута изнео нешто преко 5 хиљада динара, тако да је и исказани салдо добитка у 1932 пао са 348 на 342 хиљаде динара. У 1933 јавља се скромни добитак од 22 хиљаде, а у 1934 остварени добитак већ задовољава и износи, као што смо већ споменули, 78 хиљада динара. Из овог се види, да је „Кемика“ кроз најтеже -године депресије сразмерно још повољно прошла, нарочито ако се резултат њеног пословања упореди са знатним губицима претрпљеним за време кризе од стране других предузећа. Додуше, акционарима није плаћана дивиденда, али је за то ово предузеће сигурно данас финансијски исто тако јако, а можда још и јаче него што је било, на пример, у 1930 или 1931 години. То много значи, јер се таквим резултатом може да похвали само сразмерно незнатан број предузећа. 5

Структура активе потпуно потврђује сву констатацију. Целокупне инвестиције (непокретности, зграде, фабрички уређај и инвентар) исказане су са 1,665.000 динара. Насупрот томе фонд амортивације износи 1,447.000. То значи да је билансна вредност свих инвестиција само незнатно већа од 200 хиљада. Саме зграде вреде сигурно више. То значи да је амортизација вршена врло ригорозно, што је свакако за похвалу, јер на тај начин не могу предузећу много нашкодити ни лошије прилике,. нарочито ако су пролазне.

У односу на 1932 дужници су у 1934 мањи за око 100 хиљада динара и износе 2,96 милиона. И менице су смањене са 137 на 55 хиљада. Иначе, у односу на године пре опште привредне кризе дужници су у знатном порасту. За време привредне депресије ни апотекари не плаћају више онако, као што је то раније био случај. Међутим, ипак је утешно бар то, да се у индустрији медикамената не морају вршити толики отписи сумњивих потраживања, као у неким другим привредним гранама.

Што се тиче робе, она је у 1934 исказана са пола милиона динара према 320 хиљада у 1931 или 244 хиљаде у 1932. Додуше, раније су исказиваки и знатни износи комисионе робе, што више није случај. Обе ове чињенице сведоче о појачању сопствене производње.

У управи „Кемике“ налазе се следећа г. г.: Др. Миливој Дежман, претседник; Др. Б. Хафнер, Влатко Бартуловић, Др. Ладислав Рихтер, Инж. Хуго Милрет и Гедеон Рихтер.

JUGO-GUMA A. D.. BEOGRAD

Sredinom decembra 1935 održan je redovni zbor akcionara Jugo-Guma a. d. Društvo je osnovano ı dosta nezgodno vreme, u leto 1934 godine. To znači da je već u prvoj godini svog Života moralo da oseti uticaj privredne krize i stagnacije poslova. Zbog toga nije nikakvo čudo što se prva poslovna 20dina, koja je zakliučena 30 septembra 1935, završila sa gubitkom od 85 hiljada dinara. Šta više, s obzirom na nepovoljne opšte prilike, gubitak je srazmerno dosfa malen.

Preduzeće se bavi trgovinom svih vrsta gumene robe, zatim azbesta i kabela, a veliki talijanski koncern Pireli poverio mu je isključivo pravo prodaje svojih proizvoda u Jugoslaviji. U prvoj poslovnoj godini napravljen je obrt od 2,61 miliona dinara. U prvo vreme obrt je bio dosta skroman, ali je u toku poslednjih meseci redovno prelazio iznos od 300 hiljada