Narodno blagostanje — dodatak

А | A LIZ А Dodatak

Матостотв

BILA

lagostaniju“

GODINA VIII

BROJ 15 BEOGRAD, 11. APRIL 1936. Uvećan broj Sadržaji: Prometna banka a. d., Beograd Љубљанска кредитна банка, Љубљана. Fabrika sapuna „Merma” a. d., Kruševac Jadransko-podunavska banka, Beograd PROMETNA BANKA A. D., BEOGRAD Blagajnički zapisi 1.000 — 750 GV 1 47 76 7 2 Promefna banka je iedna od najvećih poslovnih banaka ro. алт 1216 396 355 u Jugoslaviji. Čitaocima naših analza je poznato da njezin aJmDOV - _ 1 organizam treba podeliti u dve grupe privređivanja. Pored či- po O | 1 | (= sto bankarskog posla ona ima i vrlo velike industrijske an- рога овата Е - НЕ о Do tek. računima 15037 1713 13491 17.423

сагтапе. ! to ne samo putem kreditiranja raznih preduzeća. Naprotiv, Promeina banka upravlja odnosnm industrijskim preduzećima neposredno kao i svojim ostalim odeljenjima. Мјепо učestvovanje u industriji nije ograničeno samo na jednu granu industrijske delatnosti već na više njih. Prometna banka kao industrijalac angažovana je. u šumskoj odnosno drvarskoj industrij,, u rečnom brodarstvu i u mašinskoj industr:ji — fabrici vagona i gvozdenih, konstrukcija u Kruševcu. U njenom sastavu nalazi se čak i jedno poljske. dobro. Posredno — putem afiliranih preduzeća ona je zainteresovana u građevinarstvu, u osiguranju itd.

Rad na bančinim strugarama u Beogradu i u Bosanskoj Jagodin' bio je u prošloj godini otežan usled nerešenog pitanja dobave sirovina. Bančino brodarstvo imalo ie da se bori s oštrom konkurencijom. Brodarstvo bi ipak moglo pokrivati svoju režiju, da se nije morao obnavljati vozni park. Fabrika vagona i gvoždenih konstrukcija u Kruševcu u prošloj godini nije imala dovolino porudžbina, iako su od strane uprave činjeni velki napori za dobijanje novih poslova. Sa fom teškoćom morala su se, uostalom, boriti gotovo sva naša velika preduzeća. mašinske industrije. Za njih, naime, u glavnom dolaze u pitanje porudžbine naših železnica, koje su i u 1935. bile vrlo retke. Opšte stanie naše narodne privrede svakako se popravilo u poređenju sa prethodnom godinom, ali se još nije moglo primetiti osetnije pobolišanje i u industrijskim preduzećima Prometne banke, jer je potrebno izvesno vreme, dok se ona ne oporave od šteta pretrpljenih usled teških prilika iz ranijih godina.

U bankarskom poslu odliv uloga је zaustavlien. Ulozi su u 10935 čak i porasli sa 11,00 na 15,81 miliona dinara. Тпасе, Ртотећа banka nije tražila moratorijum, a nije se njime ni via facti koristila, već je svojim obavezama uvek tačno i na vreme odgovarala. Iz razumljive predostrožnosti njeno kreditno poslovanje bilo je i u 1935 Сабат ČHO розе vito na stare komitenfe.

Bilans za četiri poslednje godine ovako izgleda:

Račun izravnanja

Aktiva i. 1032... 1933 1934 1935 Gotovina: | : u hiliadama dinara

u blagaini 297 865 1.107 · 949

Narodna banka | 902 669 529 1.100

Ц збтапој тшоле | LL А И — __

Ukupno: 1.203

1.535 1.636. 2.049

Ukupno: 26.867 26.926 22.994 25.294

Bančina: preduzeća:

Strugare 19.603 „15.796 14.997 12.824 Brodarstvo 7.629 6.126 6.529 6.605 Fabrika vagona 13.209 8956 8.160 1.941 Poljsko dobro Topoljak — = 1.908 1.941 Ukupno: 40.531 – 30.878 31.604 30.096 Мерокге ови 9.793 10.690 9.380 9.935 Hartije od vrednosti 16.493 16.602 16465 17.665 Vrednost rezervnog fonda 13.051 13.355 15.644 18.323 Nameštaj 1 dini 1 din. 1 din. 1 din. Kaucije, ostave itd. 146424 #87.923 73134. 80.911 Gubitak — 2.085 2.955 3525 Pasiva Glavnica 20.000 20000 20000 20.000 Fondovi: | stalni rezervni 5.000 5.000 5.000 ·5.000 osobeni rezervni 18564. 1478 14212. 12485 valorizacioni 2.710 2700 2110 2110 kursne razlike — 596 2.919 5.426 Ukupno: 21.274 23003 24.841 25.619 Obaveze: | | ulozi na štednju 22.445 16.056 11.097 15.818 tekući računi 31229. 34.531. „42.917 42.700 reeskont 15.732 9.878 6.052 ·. 5.790 Ukupno: 69.407 60465 60.066 64.308 Privremeni računi 1.287 — 746 . 468 Prenosna kamata 64 42 41 ЗЛЕ. Dividenda 800 = — Tantijema 283 — — Zbir bilansa 250.539 191.548 178.830. 191.350 Obrtni kapital 113.115. 103.619 1057%05, 110:439

Bančin obrtni kapital u 1935 iznosi 110 miliona. prema 105 miliona u prethodnoj godini i 137 miliona u 1930, kada je u stvari bio najveći. Ovaj obrtni kapital podelien je u 1935 na sledeće izvore: 45,6 miliona su sopstvena sredstva, a 64,8 miliona tuđa. Odnos je neobično povoljan, jer tuđa sredstva nisu ni 1'/=> puta veća od sopstvenih.

Glavnica Prometne banke iznosi 20 miliona, a fondovi 25,6 miliona odnosno 128% od glavnice. Postoje četiri fonda. Stalni rezervni (5 miliona) i valorizacioni (2,71 miliona) iska=-

|}