Narodno blagostanje — dodatak

Obrtni kapital fabrike povečao se neznatno, sa 18,4 mil. „din. u 1034 g. na 18,860 mil. u 1935 8. dok se prema ranijim godinama smanjio. 'Sopstvena sretstva ostala su nepromenjena već tri godine. I menični dug od 4 mil. ostao je na istoj Vi-šini prema ranijim godinama. Tu se radi verovatno o stalnom učešću sa prijateliske strane tako da se ova pozicila može ubrajati ı dugoročne obaveze. Što se tiče kratkoročnih obaveža po (екисет računu, usledilo je povećanje sa. 764 hilj|. na :953 hili. U b lansu ie odvojeno navedeno dugovanie prema bankama u visini od 705, hili. din., koja se pozicija prvi put poiavliuje. Verovatno je da se u prvom slučaju radi o kreditu „poslovnih prijatelja za literovanu robu ili za druge usluge. Ovu “okolnost potvrđuje i kretanje ove pozicije koje je istovetno sa prometom. Bankarski kredit upotrebila je »Merima« u ovoj 50dni prvi put zbog Već pomenutih platežnih šikana inostranih riferanata sirovina. Obaveze u stranim valutama su u ovo| SOdini iščezle iz već navednih razloga. Struktura ipasive, kao Što vidimo, nije se mnogo menjala. Odnos između vlastitih i tuđih sretstava promenio se neznaino u korist tuđih, ali su zato, kao što ćemo videti, porasle zal'he sirovina. Glavni cili fabrike ie da osigura sebi mogućnost proizvodnje. Sa te tačke gledišta ie porast sirovina od daleko veće važnosti nego postanak prelaznog manjeg duga kod banaka, koji pod današnjim kreditnim uslovima ne može biti preskup.

Sasvim je prirodno da je »Merima« :stovremeno smaја i kasenu gotovinu sa obnormalne visine od 528 hilj. din. u 1034 e. na 24 hilj, u 1935 g. Stoj |E Za poslovanje apsolutno dovolino. Što зе fiče ostalih finansijskih konta, ostao ie опај hartija od vrednosti skoro nepromenjen sa 147 hil|. d:n., du= govi raznih osoba su se povećali sa 445 hilj. u 1934 с. па 888 туђу. а 1935 g. a porasli su i dužnici sa 5 mil. din. na 5,4 mil. Prodaja sapuna iziskuje široku organizac:iu. Najvećim delom ž%upcu se roba mora kreditirati. U prošloj godini su kupci bili nešto teži na plaćanju, što je prouzrokovalo povećahje pozicije dužnika. Ali treba istaći da se radi o dobro одабгапит 'dužnicima. Uprava ie odobrila otvorene račune зато onima za koje je bila sigurna da će platiti. Opreznost u poslovanju naibolie-se vidi po tome što u 1935 g. nije bio potreban mi“kakav ofpis na račun sumnjivih potraživanja.

Pozicije investicija smanjile su se, i to: nepokretnosti :sa 2,14 mil Фп. и 1934 с. па 2,1 mil. mašine sa. 1,16 mil. na E mil., a nameštaj i alat ostali su nepromenjeni sa 577 hili. Invest'cije su pokrivene u celosti sopstvenim sretstvima. To ie neobično povoljna činjenica. Druga okolnost koju treba istaći kod ove poz“ ije, je primerno odmerena vrednost. Investicije su svake godine otpisane, pa se prema tome smanjila i nji'hova vrednost. Ali je ovo smanjenje podjednako u svakoi godini, što odgovara svojstvu th dobara. Povećanje pozicije »Namieštaj, alat i pribor« niukoliko ne menja sliku, pošto se u ovom slučaju radi o novim kupovinama koje su bilansirane DO kupovnoj ceni. Otpis ovih uslediće tek u idućoj godini. Na жабипта Кој зе одпозе па Табикас и, уто stalno, i to znatno, povećanje sirovina, за 818 1. Фп. и 1932 2. па 1.077 mil. u 1934 i 1,465 mil. u 1935 godini. Donekle, a naročito u 1935 g., uzrok tome porastu je i skok cena sirovina; ali ova okolnost ne može u celosti da objasni promene na tome raсити. Usled povećanja prođe morala je fabrika da osigura sebi dovoljan stok s rrovina. Ona je to uradila još blagovreтепо п 1934 g., tako da je u prošloj godini za vreme пајџеćih teškoća u snabdevanju sirovinama bila u srazmerno dobrom položaju. U ovu godinu fabrika je ušla sa nešto povećanim stokovima sirovina, što је neobično važno s Obzirom ma eventualne teškoće u pogledu snabdevanja, koje ni malo misu iskliučene. Zalihe polufabrikata i gotove robe u maloi meri su smanjene prema, prethodnoj godini, usled većih pro-

-daia, a i zbog uzdržavanja u fabrikaciji, jer se, sasvim pravil- ·

~no, ne Želi veći lagčer nego što je neophodno potrebno. Pro-

59'

mene drugih pozicija koje se odnose na fabrikaciju, nisu velike. ·

Materijal i gotova roba kosmetičkog odeljenja smanjeni su sa 1,29 mil. din. u 1934 g. na 1,25 mil. Ova pozicija bila.ie u 1932 а. |oš prilično velika sa 1,58 mil. din., zbog specijalne kon{unkture ove grane. Razvitak u 1934 i 1935 g., međutim, pokazuje suženu, ali zato staloženu i zdravu sliku. Od pomoćnih grana fabrikacije su bilansirane skoro nepromenjen:h vrednosti, i to: laboratorija 343 hilj. din. u 1935 ge prema 397 Ћи]. u prethodnoj godini i kartonaže 577 hil|. prema 597 hilj.

U ranijim analizama smo napomenuli da je na račun gubitka i dobitka veoma nepovolino uticalo nesrazmerno veliko poresko opterećenje. Režije i porezi su se u 1035 g. još i роvećali na 2,4 mil. din. prema 2,2 ml. u preihodnoj godini. U ovogodišnjem izveštaju nisu odvojeno navedeni porezi, ali izgleda da su se ı dalje povećali. Svakako nisu smanjeni prema blizu milion dinara koliko su iznosili u 1934 g. Porezi i prirezi su dostigli u prošloj godini više od irećine redovnih rashoda, što bi zaista trebalo da služi kao ozbilina opomena, ier ovakvo opterećenje koči zdrav razvitak naših preduzeća. Druga važnija pozicila rashoda su amortizacije investicija. One od 1932 o. pokazuju padajuću tendenciju što dozvoljava zakliučak da se radi o otpisima, koji se vrše po određenoj stopi od vrednosti investicija. ] u godinama bez dobitka vršeni su redovni otpisi. Vrednost investicionih dobara пауедепа је dakle u bilansu pre niža nego viša, kao što odgovara OSnOVnim pravilima nauke o bilansiranju. Sa druge strane i interesi akcionara su potpuno sačuvani, |er otpisi nisu prelazili potrebnu i nužnu meru. Smanjenje dobitka sa 440 hili. din. u 1934 а. па 26 5. и 1985 2. čemu se na drugoj strani nije moglo u istoj meri suprostaviti povećanje cena. Bruto dobitak od robe smanjio se sa 2,63 mil. din. na. 2,46 mil. din. što je još uvek vrlo dobar rezultat s obzirom na teškoće sa kojim. se uprava fabrike borila u minuloj godini. |

Naplaćena dubioza iznosi u ovoj god'ni 48 hilj. din. Otpisi po dubiozama bili su do 1933 g. vrlo veliki (836 hilj. din.). Veoma j|e utešno da |e znatan deo tih otpisa naplaćen · (260 hilj. din.), što uostalom najbolje svedoči o strogoj proceni dužnika od strane uprave.

U upravi se nalaze sledeća gospoda: Ilija M. Mihailović, pretsednik; Rista Pantić, potpretsednik; Ilija Rakić, Liuba Mihailović, Stevan Nikolajević, Aksentije Martić i Vaclav Kušelj. U nadzornom odboru su gospoda: Čeda Čović, pretsednik; Milutin Budimović i Svetislav Vučković.

JADRANSKO-PODUNAVSKA BANKA, BEOGRAD

Il ne čekajući na odluku Ministarstva trgovine i industrije, Jadransko-podunavska banka je već 1933 sopstvenom in'cijativon pročistila svoj bilans. Gubitak iz ranijih godina iznosio |e 12,99 miliona, a onaj iz 1933 godine 1,5 miliona. Osim toga, podvrgnuta |e celokupna bančina aktiva novoj proceni, koja |e vodila računa o izmenjenim vrednostima ı realnom stanju. Na taj način se pokazalo da |e potreban dalji otp's od 29,5 miliona. Prema tome ukupni gubitak je iznosio 44 miliona dinara. On je eliminisan na teret akcionara, dakle па jednu petinu. Kao što se vidi, akcionari su podneli ogromnu žrtvu, ali je i za njih bilo bolje da imaju — umesto nejasne situacije — banku sa maniom glavnicom i realnom aktivom.

| Da bi se stvorio normalniji odnos između sopstvenih i tuđih sredstava, kao ı radi boljeg obezbeđenja jednakosti svih poverilaca, bančina uprava je podnela Ministarstvu, pored molbe za odlaganje plaćanja, i predlog o sanaciji u smislu Uredbe od 23 novembra 1934 godine. Rešeniem od 15 avgusta 1935

usledilo |e zbog poskupljenja sirovina.

;