Narodno blagostanje — dodatak

"Упркос свим тешкоћама, Праштедиона је у 1985 год. успела да појача плаћања за социјалне потребе својих 'улагача, тако да су се она попела на 20 милиона. ОслобоБени су од свих ограничења и улози до 1000 динара, као и. 30%: од улога који не прелазе 5 хиљада динара. У 1985 тод: улагачима је исплаћено укупно 66 милиона, а повериоцима 22 милиона. Осим тога је смањена и банчина обавеза по реесконту за 29 милиона, а из промета је повучено и 5 милиона динара заложница и комуналних обвезница. На тај начин су старе обавезе укупно смањене за огромни износ од 122 милиона динара. С друге стране је порасла и банчина готовина за преко 15 милиона.

" То: значи да су се у 1935 год. позиције у активи морале смањити за око 137 милиона. Есконт старих меница исказан је са 410,9 милиона према 465,2 милиона у претходној години. Смањење износи 54,3 милиона. Дужници су такође опали за 30,6 милиона, са 739,17 на 708,53 милиона. Смањење је знатно и код хартија од вредности и износи 422 милиона. Позиција хипотекарних зајмова је пала за 6 милиона, а она општинских зајмова за скоро 4 милиона динара. HM код непокретности имамо смањење од 1,6 милиона, а код конзорцијалних послова од ! милиона динара. Једино је позиција „разна актива“ за 2 милиона већа него у претходној години. Две позиције у активи остале су непромењене, и то бонови Министарства финансија и сопствене заложнице.

Упоредо са ликвидацијом старог пословања, Пратнтедиона је поклонила нарочиту пажњу и изградњи „нових послова“. Успех није изостао, јер се поверење улагача опет нагло враћа, тако да се може са сигурношћу очекивати да ће Праштедиона поновно постати моћан фактор на новчаном тржишту. Улози и повериоци из новог пословања показују знатан пораст, као што се то види #3 следеће таблице:

Ново пословање

Актива 1932 1983 1934 1935 у хиљадама динара Готовина 14.669 34277 38.776 66.565 Банке 4.967 — = Записи Народне банке 25.000 12.000 8500 14.000 Бонови Мин. финансија 684 2.247 — 1.030 Харт. од вредн. државне — но 16.577 Менице 583 2.170 6.525 9.121 Краткорочне позајмице 5.447 17.774 41/.823 71510 Разни дужници 488 2.318 4.262 5.808 Пасива Резерве — 250 500 1.237 Улошци 45.541 64.690 89.763 164.044 Повериоци 6.297 5.846 9.623 · 19.330 Укупно | 51.888 70.786 99.886 184.611

Збир једне билансне стране новог пословања износи 184,6 милиона према 99,8 милиона крајем претходне године. Повериоци су порасли са 9,6 на 19,3 милиона, односно за преко 100%. Процентуални пораст улога (83%) је нешто мањи. Али, ако га изразимо у апсолутним бројевима, видимо да је управо огроман. Нови улози порасли су, наиме, у току прошле године за око 75 милиона, са 89,7 на 164 милиона динара. Резерве новог пословања износе 1,2 милиона према 500 хиљада динара крајем 1984 године.

Ново пословање се води строго одвојено од старог пословања, па се и у билансу тако исказује. Нови улози се употребљавају само за сасвим сигурне и потпуно ликвидне пласмане' који су одобрени Уредбом:

Готовина

износи 66,5 милиона односно 36% целе октиве. Записи Народне банке су порасли са 8,5 на 14 милиона. Бонови Министарства финансија су исказани са 1,03 милиона, а државне хартије од вредности са 165 милиона. На есконт отпада 9,12 милиона према 6,52 милиона. крајем 1934. Највећу позицију у активи претстављају краткорочне. позајмице, које износе 71,5 милиона према 41,8 милиона у претходној_ години. Разни дужници су порасли са 4,2 на 5,8 милиона. Као што се види, Праштедиона ставља у новом пословању већ сада на расположење нашој привреди износе које не смемо потцењивати.

Повољни развитак пословања у току 1935 год. није остао без утицаја ни на банчин добитак. Рачун добитка и губитка овако изгледа:

Рачун губитка и добитка

Расходи 1932 1933 1934 1935 | | У милионима динара Пословни трошкови 11,6 1129 94,6 56,7 Лични и стварни издаци“ — — = 23,0 Камате 28,8 — — Порези и прирези 2,9 39 4,6 4,6 Отписи 7,8 61,5 9,9 6,0 Добитак. 6,1 — 5,8 11,8

Приходи Пренос добити 9,8 6,1 — 5,8 Камата 38,8 — —— = Приход од кућа 8,7 — —— —== Разни приходи —— 172,3 14,9 96,4

Збир прихода или расхода 57,3 178,4 114.9 /102,2

Укупни приходи у 1985 износе 96,4 милиона, а са преносом добити из претходне године — 1022 милиона динара. На страни расхода видимо, да је за порезе и прирезе исплаћено 4,6 милиона, једнако као и претходне године. Отписи износе 6 милиона према 9,9 милиона у 1934. Сви остали расходи исказивани су у 1983 и 1934 у позицији „пословни трошкови“. У 1935 они износе 56,7 милиона према 946 милиона у 1934. Дакле, мањи су за 37,9 милиона дин. Стварно смањење пословних трошкова није ипак толико, већ само 149 милиона. Наиме, у 1985 су из поменуте позиције издавани „лични и стварни издаци“ који су изнели 23 милиона дин.

За покриће губитака који су се јавили приликом реализације активе употребљено је 6,67 милиона динара из валоризационе резерве. У вези с тим смањене су и банчине резерве са 77,85 на 71,18 милиона динара.

Чисти добитак за 1935 годину износи 6,95 милиона, а са преносом од 5,8 милиона из 1934 године — укупно 12 милиона 757 хиљада динара. Од тога је одмах створена једна резерва од 787 хиљада за ново пословање, а једна од 193 хиљаде за старо пословање. Остатак добити од 11,82 милиона овако је подељен: 3 милиона динара пензионом фонду, а 8,82 милиона редовном резервном фонду.

Поред централе у Загребу, Прва хрватска штедионица има и 43 филијале. 5

У управном одбору су глг.: Мирослав гроф Кулмер, претседник; д-р Стјепан Посиловић и д-р Роберт Зибеншајн, потпретседници; д-р Бранко Пливерић, главни равнатељ; Ђуро Бачић, Јурај Безук, Александар Динић, д-р Отон Франгеш, | Матија. Фрајнд, Иван Галић, Људевит Герерсдорфер, Милан Гмизовић, д-р Јосип Хацин, д-р Халиндбег Храсница, д-р Људевит пл. Јосиповић, д-р Фи-: лип Јурчић, ЈБубомир Милић, Светозар Милинов, Миховил Николић, маг. ф. Јосип Салопек, д-р Никола Талер, Анте Топић и Драган витез Трнски, чланови. У надзорном одбору су гг.; Д-р Милан Ившић, д-р Егон Старе, д-р Владимир Лајстек, д-р Винко Мандекић, Бао 0 д-р Бранко: Шеноа н Вељко Васић;