Narodno blagostanje — dodatak

СРПСКА БАНКА Д. Д., ЗАТРЕБ | - =

Ако оставимо на страну Словеначку, која је одавно имала специјалну банкарску организацију, онда се може бећи да су Прва хрватска штедионица, Српска банка у Загребу и Државна хипотекарна банка "биле три. најважвије депозитне установе у Југославији. Истина укупан износ депозита Српске банке у доба највећег просперитета, а то је средином 1981 године, износи свега 25% од онога Прве хрватске. штедионице, али при томе треба имати у виду да је Српска банка за половину млађа од Прве хрватске штедионице и друго, да су се и улагачи регрутовали прилично по племенском обележју а с те тачке гледишта свакако да је Прва хрватска у Загребу морала имати премоћ над Српском банком. Као што смо напред рекли. Прва хрватска штедионица и Српска банка су два претставника двају различитих система. Ми смо небројено пута. истицали да питање система обављања активних послова. није било готово ни од каквог утицаја на судбину односних банака за време наше банкарске кризе, која ће кроз четири месеца да напуни пет година. Ми смо утврдили, да. је банкарска криза код нас имала неколико етапа, да је прва. етапа трајала до пролећа 1932 године,-а да је друга почела увођењем у живот Закона о заштити земљорадника као дужника, у. априлу 1932 године. По себи се разуме да су се оба догађаја међу собом повезала, да постоји извесан континуитет у кризи, али се може рећи да је од априла 1932 године Закон о заштити земљорадничких дугова био од огромног неповољног утицаја.

- Да је један од узрока банкарске кризе Уредба о заштити сељака као дужника од априла 1982 год. показује баш најбоље судбина Српске банке, коју управа OaHчина овако формулише у годишњем извештају:

„Кредитне прилике у земљи међутим нису показале битније побољшање, него су у главном остале исте као и претпрошле године. Читав кредитни организам био је и у прошлој години под притиском још увек отвореног питања земљорадничких дугова. У августу 1985 године донесена је Уредба о заштити земљорадника, али ни она не претставља сретство за ублажење кредитне кризе, већ напротив некојим својим по повериоце врло тешким одредбама још јаче кочи оздрављење нашег кредитног организма, чији су главни носиоци и представници и код нас и у читавом свету приватни новчани заводи. Било би крајње време“ да се ово питање реши правилно, водећи при томе рачуна о интересима свих друштвених слојева и о међусобној повезаности свих привредних грана у земљи. Док се то питање не реши, имаће наша привреда да се бори са великим потешкоћама због несташице капитала, а у првом ће реду страдати баш сами земљорадници, чија је кредитна способност практички сведена на нулу и који услед тога не могу да спроведу преко потребну преоријентацију свога газдинства. Ми смо уверени да исправном решењу реченог питања не стоје на путу никакве несавладиве потешкоће, но предуслов је за то да се то питање решава полазећи од интереса пелине и да се елиминишу сви политички моменти.

Криза банкарства није. такође показала у прошлој години никакво јаче попуштање, иако она траје код нас већ скоро пуних пет година. Главни разлог томе је већ речено по новчане заводе неповољно решено питање заштите земљорадника. Народна. банка Краљевине Југосла: вије подузела је прошле године неколико мера у циљу ублажења кризе банака, но те ни издалека нису довољне да се ова уклони: Док су у другим државама банке у врло кратком времену уз. далекосежну. државну помоћ пре: бродиле _ кризу, код нас још досада -није. преовладало

91

схватање да у интересу читаве наше привреде ваља чим пре. оспособити новчане заводе за нормално пословање. Уверени смо међутим да ово питање није нерешиво и да се планским постепеним радом уз извесну помоћ државне заједнице може кроз становито време уклонити. банкарска криза, поготово. што за то нису потребне.неке велике жртве. и велика сретства“. :

-Горња тврдња налази пуну потврду. у банчИНиМ завршним рачунима за 1935 год. који ce налазе на таблици-мало ниже. У : 1985 год. „стара“ ' туђа сретства, без камате, смањила су се за округло: 35 милиона динара, док су се нови улози повећали свега за 15 милиона динара. Укупни збир. биланса Српске банке износи на дан 31 децембра 1935 године 502 милиона динара, на супрот огромној суми од 714 милиона на крају 1931 године.

Рачун изравнања _

Актива 1938. | 1931 „ 1935 | ; у хиљ. динара Благајна 27.279 18.166 29.560 Валуте и девизе “4.905 5:95 - 5.095 Хартије од вредности 91.633 31.180 44.747 Хартије од вредности јамчевног | | | фонда хипотек. зал. 151. 196. | (81! Вредност пензионог фонда 9:067 . 11.567. + 10:957 Менице 331.980 306.72} - · 279.476 Дужници HO TeKyhHM H Da8HHM — i рачунима 103.031 | „98.978 83.641 Зајмови на обвезнице 14938 15454 14.696 Конзорционални послови 1.895 1.838 1.302 Непокретности 30.602 27:970 99.225 Инвентар 15 1,5 1,5 Разна актива 1.997 АБАБА | 2.778 Пасива Главница 40.500 40.500 40.500 Резервни фонд 14.250 14.250 14.250 Специјални рез. фонд 15.000 15.000 15.000 Резервни фонд за промене _ | вредности валуте 1.599 1509. 1.599 Јамчевни фонд хип. зал. 750 750 | 750 Пензиони фонд 11.821 12.298 12.658 Улози 310.909 271.268 245.447 Нови улози 13.815 19.887 34.199 Реесконт 111.969 107.466 98.312 Остали повериоци | 20801 | 29109... 31961 Преносни рачуни 1.766 1.849 1.725 Неподигнута дивиденда 269 257 245 Остала пасива 6.110 7.438 3.876 Чисти добитак 329 753 1.779 Збир биланса 558.341 | 521.007 . 502.205

Као што из горње таблице видимо, у пасиви су сопствена сретства остала непромењена кроз неколико година, она износи 40,5 милиона динара главнице и 315 милион динара разне резерве. Улози су износили 245,4 милиона динара, и, као што је напред казано, за 26 милиона су мањи од стања крајем 1934 године. Према томе треба увек имати у виду да је у 1981 години тај конто код. Српске банке износио пуних 524 милиона динара! Још је. веће стропоштавање код позиције повериоци, која је 1932: износила 170 милиона динара, а свега 29 милиона у