Narodno blagostanje — dodatak
92
1984, да ce попне у 1985: на 32 милиона динара округло. То. је најнемирнији део банкарске пасиве, који је први почео да бежи из банке. Опао је реесконт. који је још 1934 године износио 107 милиона динара, на 98,3. милиона динара у 1985 години.
· Саобразно томе вољном и невољном опадању па-
сиве, морао је опасти и волумен активе. Смањио се менични портфељ за пуних 28 милиона динара, на 279 милиона, према 306 у 1984, 332 у 1938 год. Износ дужника по текућим и разним рачунима опао је за 15 милиона динара (од 98.22 на 83.6 мил. дин.). |
Непокретности показују повећање за 1,25 милиона динара услед преузимања извесних објеката изложених јавној продаји ради реализације потраживања. Банка напомиње да су неки од тих преузетих објеката већ продани уз добит од 335.000 динара. Исто тако се показује повећање код хартија од вредности од 31,1 милион дин. на 447 мил. дин. Банка даје у свом извештају објашњење за ту појаву. Она наводи два узрока. Први лежи у скоку курсева државних хартија од вредности, у које је банка пласирала један део нових уложака. Други узрок
лежи у повећању номиналног износа хартија од вредно-.
сти услед преузимања приоритетних акција ЈадранскоПодунавске банке. Као што нам је познато из анализе биланса Јадранско-Подунавске банке, она је приликом санације издала приоритетне акције, које је Српска банка узела за измирење једног дела њезиног потраживања. Јадранско-Подунавска банка санирала је своје стање редукцијом главнице, а емисија приоритетних обвезница имала је циљ да јој створи потребна средства за проширење посла. · Српска банка је од вајкада имала интерес за државне хартије од вредности. Она се често појављује на берзи као купац и продавац, све за рачун својих комитената, а таквих је она имала увек много.
| Благајна показује повећање од 18,1 на 29,5 милиона динара. Српска банка разликује две врсте готовине. Једну по старом, а другу по новом послу. Готовина по старом послу износила је у 1985 години 10,6 милиона динара, у повећању са 4 милиона према прошлој години; а готовина по новом послу износила је округло 19 милиона динара са повећањем од 7,3 милиона према прошлој години. Ово стање старог и новог посла је саобразно Уредби о санирању банака. Стање тих нових уложака, по текућем рачуну и књижицама удвостручило се код Српске банке у току 1935 године, од 148 у 1983 год. на 34,1 милион динара. Саобразно строгости норми о пласирању тога капитала Српска банка један знатан део нових уложака држи у готовом новцу. Интересантно је да се међу комитентима по рачунима нових улога налазе стари пријатељи банчини, који су је у почетку банкарске кризе били напустили.
Ако се жели да се да једна општа карактеристика пословног стања Српске банке на крају 1985 године, упоређеног с истим ранијих година, онда се може рећи да је главна одлика повећање ликвидитета (знатно повећање готовине, повећање позиције хартија од вредности и смањење дугорочних потраживања).
Рачун добитка и губитка
Расходи 1933 1934 1935 у хиљ. динара
Камата 81565 · 19.128 14.189 Трошкови 11.191 9.943 9.758 Порези 1.966 ' 1.821 1:440 Отписи 14.408 · 4.797 3.947 Дотација пензионом 707 250 4 25054... 550 Чисти добитак 829 | 7758 1.772
| Приходи |
Пренос добитка " 1.810 329 758 Камата 40.900 ~ 30.673 23.839 IIpopBHaHja j 12.306 1.072 606 Принос непокретности 2.208 2.961 2.173 Разни приходи 2.485 9.053 3.771 Наплаћена отписана потраживања — 349 314 Збир прихода или расхода 59.709 36.692 31.456
Из горњих таблица видимо да се збир прихода, односно расхода у 1985 години смањио на 31,4 милиона динара (према 36,6 у прошлој години, 39,7 у 1938 години). То смањење долази из два разлога. Прво због смањења волумена послова, као што смо видели анализирајући ра-
-чун изравнања, и друго, због смањења каматне стопе. У
губитку је приход од камата пао од 19 на 14 милиона динара. Опали су и трошкови од 9,9 милиона на 9,7 мили: она, порез од 1,8 на 4 мил. дин. Смањени су и отписи од 48 на 3,9 милиона динара. У приходима се смањује камата од 30,6 на 23,8 милиона, провизије од 1 милион на 0,6 милиона, приход од непокретности од 2,2 на 2,17 милиона, а разни приходи скачу од 2,3 на 3,77 милиона динара. На тај начин је постигнуто повећање чисте добити од 750.000 у 1934 год. на 1,772.000 у 1935 год. Овај сеу целости преноси на идућу годину.
Ако се стање Српске банке посматра -упоређено са годинама банкарске кризе, онда се показује- знатно побољшање нарочито у погледу повећања · ликвидитета и рентабилитета и побољшања односа према улагачима. Банка је у целој прошлој години плаћала свима улагачима без разлике камату, а поред тога је у првом шестомесечном року исплаћивала у целости и све улоге па уложним књигама и текућим и осталим рачунима до 1.000 динара, а по другом шестомесечном распореду исплаћује она у целости улоге по уложним књижицама и осталим рачунима до 2.500 динара, а улог и дугове по текућим рачунима до 5.000 динара. Поврх тога је банка исплаћивала улагачима све захтеване суме за изванредне пода 00 како је то прописала Уредба.
Али то ни из далека не значи умирење старих улагача. Смањивање обртног капитала повереног од стране широких маса показује да је неугашено неповерење према банкама. Развиће послова Српске банке у 1985 години показује то еклатантно да банкарска криза још увек траје, и то банкарска криза у најгорој форми. Неповерење не потиче из оправданих узрока на страни Српске банке. Ми смо једина земља на свету, која је на путу да остане без банкарског апарата.
ЦАРИНСКА И ЈАВНА СКЛАДИШТА А. Д., ЗАГРЕБ
У овој години је опет постало актуелно питање изградње царинског складишта у Загребу односно откупа постојећег од стране Загребачке градске општине. 1931 г., када је то питање дошло први пут на дневни ред, Министарство финансија је отказало уговор о закупу са Царинским и јавним складиштима у Загребу. и позвало загребачку општину да у смислу калдрминске уредбе цари: нарници стави на расположење потребне просторије. Царинска и јавна складишта а. д. понудила су општини своје објекте за откуп и тражила званичну процену. На основу ове друштво је дало другу понуду која се односила само на царинске објекте а не и на јавно складиште које. је по том плану требало да остане као самостално предузеће. Како Министарство финансија није могло сачекати решење градске општине, то је оно на основу конкурса за за-