Narodno blagostanje — dodatak

АМА ЕШХА

BIL

Dodatak „Магодпот ВЛасове nju“

BROJ 33

Sadržaj:

Хрватска свеопћа кредитна банка д. д., Загреб

Električna centrala »Fala« a. d. — Beograd

ХРВАТСКА СВЕОПЋА КРЕДИТНА БАНКА Д. Д. ЗАГРЕБ

После паузе од четири године, Хрватска свеопћа кредитна банка је опет приступила подели дивиденде. За прошлу годину исплаћена је, додуше, само дивиденда од 3%. Али, овде није толико важна висина дивиденде, колико је карактеристична чињеница да је банчина управа, с обзиром на повољни развитак послова, стала на гледиште да се може прекинути с праксом да се остварени добитак преноси на нови рачун. Како је необична опрезност банчине управе добро позната, то нам може послужити као доказ да је већ отписано све што је било и најмање дубиозно. Иначе, треба одмах напоменути да Хрватска свеопћа кредитна банка није ни имала сумњивих потраживања у већој мери. За отписе морало се једино У 1933 години употребити 5,5 милиона, а у осталим годинама отписи су износили нешто изнад пола милиона просечно, односно око :/,% од износа дужника годишње. То значи да је селекција клијентеле вршена веома брижљиво.

Хрватска свеопћа кредитна банка имала је и ту предност да ју је паника улагача и општа криза поверења затекла сасвим припремљену и потпуно ликвидну. Она се одувек убрајала у ред наших најликвиднијих новчаних установа и увек је држала сразмерно знатне износе у благајни, на жиро-рачунима и код иноземних банака, иако је то скопчано са знатним жртвама у камати. Банка је с друге стране, упркос релативно мирном развитку наших прилика, с обзиром на појаву кризе у светској привреди већ од почетка 1930 поступала са највећом уздржљивошћу У свим својим транзакцијама. У вези с тим она је увек без потешкоћа у пуном обиму и без и најмањих ограничења удовољавала свим својим обавезама. Шта више, и у нај тежим фазама банкарске кризе код нас она је била у стању да својим старим пословним пријатељима ставља на расположење нове краткорочне кредите који су им били потребни.

Да је благовремено и сасвим исправно проценила ситуацију и предвидела догађаје који су доцније наступили, види се такође из чињенице да је на време ликвидирала главни део својих ангажмана у ефектима, који су били знатни. На тај начин је сасвим избегла и губитке на курсној разлици ефеката, који су код знатног броја дру: гих новчаних завода били неизбежни због незапамћеног слома на нашем ефектном тржишту у 1981 и 1932 години.

Разуме се да је и код Хрватске свеопће кредитне банке било дизања уложака, јер наша банкарска криза и није изазвана ситуацијом код наших банака, већ је последица ненормалног психолошког стања улагача, од чије панике није био поштеђен готово ниједан завод. У септембру 1931 солидност и ликвидитет огромне већине наших банака били су на висини. То важи поготово за Хрватску свеопћу кредитну банку, у чију солидност и ликвидност нико није могао ни да посумња. Овде је улагачима пружа ло све могуће гаранције и постојање необично јаког залеђа: BEOGRAD, 15. AVGUST 1936,

GODINA VIII

Мора се признати да стално одржавање огромног ликвидитета и исплата сваке затражене суме нису, ипак, могли остати без утицаја на расположење улагача. Они су брзо увидели да је њихов страх био бесмислен и неоправдан. Због тога се и поверење у Хрватску свеопћу кредитну банку нагло вратило. Одлив улога по текућим рачунима престао је већ у 1982, а оних по штедним књижицама у 1983 години.

У 1983 је завршено и опадање пословног волумена, а у 1984, први пут после неколико година, банчин обртни капитал показивао је опет чак и мали пораст. Ми смо већ приликом анализе биланса Хрватске свеопће кредитне банке за 1934 годину (бр. 25 од 15 јуна 1985) констатовали, да је то знак да се мртва тачка пребродила и да је кретање волумена послова променило свој правац за 1809. Биланс за 1985 потврђује то у целости. Прилив туђих средстава у току прошле године био је знатан, тако, да је и обртни капитал повећан за 32,5 милиона, са 210,9 милиона. у 1984 на 243,4 милиона у 1935 години.

Развитак банчиних послова у току прошле године је и иначе повољан, као што се то види из следеће таблице, у којој смо упоредили главне билансне позиције Хрватске свеопће кредитне банке за четири последње године.

Рачун изравнања

Актива 1932 1933 1934 1985 У хиљадама динара

Благајна 20.324 34.518 36.622 56.881 Банке 5.827 8.695 6.709 9.446 Валуте 763 676 1.087 484. Харт. од вредности 3.664 4.057 6.897 9.699 Менице 45.178 31.852 29.154 24.066 Дужници 126.244 118111 118.726.. 129.953 Непокретности 9.626 9.626 11.276 11.276: Инвентар 1 дин. 1 дин. |! дин. 1 дин. Разна актива 1.032 893 496 1.254 Прелазне ставке 9 343 Јамства 33.415 7.365 7.939 7.969

Пасива Главница 40.000 40.000 40.000 40.000 Резервни фонд 6.007 6.007 6.007 6.009 Посебна резерва ! — 3.448 3.144 3144 Посебна резерва П — == 1.212 Пензиони фонд 5.183 5.627 ' 6.058 6,417 Улошци на књижице 44.596 39.842 52.908 61.295 Улошци по тек. рач. 50.973 58.498 57.933 94.084 Повериоци 58.507 45.407 37.871 95.530 Реесконт 9.995 6.350 9.890 378 Неиспл. купони 6 5 5 3 Разна пасива === 38 41 Прелазне ставке 107 — 102 Јамства 33.415 7.365 7.932 7.269 Добит 2.292 3.216 4.048 5.289 Збир биланса 246.132 „215.798 „218.900 250.672 Обртни капитал 219.717 „208.433 210.968. 243.408