Narodno blagostanje — dodatak
146
Крајем 1930 1 године обртни капитал банчин је износио 298 милиона. Међутим, тада није "била још проведена фувија са Општом кредитном банком у Суботици. После ове фузије, која је извршена почетком 1931, обртни капитал Хрватске свеопће кредитне банке морао је порасти на око 350 милиона динара. Крајем 1931 обртни капитал“ износи само 968 милиона. Како су у току 1981 (после фузије) сопствена средства банчина остала непромењена са 46 ПИ она, а у пасиви се јавила нова позиција „реесконт" са 15,78 милиона, види се да је у току те године улагачима и повериоцима исплаћено око 80 милиона динара. Тај огромни износ банка је исплатила готово без икаквих напора. То: је најбољи доказ њене. ликвидности.
ЈУ току 1982 обртни капитал је смањен за даљих 55 милиона, искључиво због одлива туђих средстава. Повериоци, који су били пали са 93,3 милиона у 1930 години на 51,5 милиона у 1931, порасли су У 1932 за 2 милиона, на 53,5 милиона динара. Међутим, улози су смањени за 53 милиона, и то они на књижице са 76,2 милиона у 1981 на 446 милиона крајем 1982, а они по текућим рачунима са 72,19 на 50,97 милиона динара. У билансу за 1932 и реесконт је за 5,73 милиона мањи него у претходној години. То значи да је већ до краја 1932 банка вратила више од једне треБине ранијег кредита Народној банци. Такво стање могао је да покаже само малени број завода.
Банчина управа је и у 1933 настојала да појача свој ликвидитет. Због тога није приступила проширењу својих ангажмана, упркос поновном приливу улога. Додуше, У 1933 су улози на књижице опет опали за 4,75 милиона, са 44,6 на 39,8 милиона, али су они по текућим рачунима порасли за 7,5 милиона, са 50,97 на 58,5 милиона динара. То "значи да су укупни улози пер салдо у ствари повећани за 3,75 милиона. Банка је те године добровољно вратила повериоцима 8,15 милиона, а смањила је и реесконт са 9,99 на 6,35 милиона динара.
У току последње две године, у 1984 и 1985, прилив улога је знатан. Они по књижицама су повећани са 39,84 милиона у 19338 на 61,29 милиона крајем 1935, а они по текућим рачунима су у истом раздобљу још више порасли, са 58,5 на 94 милиона динара. У вези с тим повериоци су редуцирани за преко 12 милиона, са 37,87 на 25,53 милиона динара, а реесконт је готово сасвим ишчезао.
Последњих година су и банчина сопствена средства порасла, пре свега због тога, што се из оствареног добитка није делила дивиденда, већ је он стално преношен на нови рачун. Затим се почевши од 1933 поред главнице од 40 милиона и резервног фонда од 6 милиона јављају и посебне резерве, које крајем 1985 износе 4,835 милиона. Укупна сопствена средства, урачунавши и пренос добити, достигла су већ 54 милиона, а туђа средства заједно с пензионим фондом износе 188 милиона динара.
Актива нам показује употребу ових средстава. Благајна износи 56,88 милиона према 36,62 милиона у 1934. "Банке су исказане са 9,44 милиона, односно са 2,7 милиона више него у претходној години. Валуте износе скоро пола милиона динара. Према томе, расположива ликвидна средства износе око 66,8 милиона према 447 ми· диона концем 1934. Држање толике готовине у благајни и код банака утицало је, разуме се, и на коначни резултат каматног посла. Због тога су многе банке са задовољством поздравиле издавање благајничких записа Министарства финансија. Хартије од вредности исказане су са 9,7 милиона. Од тога се може свакодневно уновчити 6,64 милиона (државни папири). Ако овај износ додамо "раније "поменутом износу од 66,8 милиона, видимо да расположи-
· ва ликвидна средства износе укупно 73,5 милиона односно 30% од целе активе. Овом приликом треба напоменути да су банчина расположива ликвидна средства и крајем 1930
године износила преко 60 милиона динара. 1
Менице су исказане са 24 милиона, а дужници по те-
кућим рачунима са 129,9 милиона динара. На ове две по–
зиције отпада око 63% од целокупне банчине активе; Бан= чин менични портфељ био је најјачи у 1930" години са 645
милиона. После тога он се постепено али стално смањује, и крајем прошле године једва прелази 24 милиона. Дужни-
ци по текућим рачунима претстављају најглавнији банчин.
пласман. · Крајем 1930: они су износили 133,4 милиона. У 1931 су порасли на 1507 милиона, али су у 1982 пали на 126 милиона, а у 1988 на 118 милиона. У 1985 остали су У односу на претходну годину са 118,7 милиона готово непромењени, али у 1985 опет су порасли за преко !!1 ми“ лиона, на 129,9 милиона динара. Дужници су крајем 1985, као што се види, само за 3,5 милиона мањи него крајем 1930 године. 4:
Последње две године код непокретности није било промена, али је у току 1983 та позиција повишена са 9,6 на 11,27 милиона због преузимања разних непосретности у Загребу (Радничка цеста и Боронгај) и у Броду H/C.
Рачун губитка и добитка за последње четири године
овако изгледа:
Рачун губитка и добитка
Расходи 1932 1933 1934 1935 у хиљадама динара Камате 10.847 7.490 7.353 8.316 Плате 5.414 5.108 4.621 4.635 Управни трошкови 2.236 2.036 9.107 1.676 Порези 904 784 1.087 925 Дотација пос. резерви — — 1.909 Отпис ненапл. потраж. 774 1.068 586 523 Пренос добити. 1.237 9.093 3.016 3.848 · Добит тек. год. 1.055 1.125 1.039 1.441 Приходи | Пренос добити 11987 2.093 3.016 3.848 Камати 16.628 11.633 19.315 13.674 Провизија 3.527 4.808 3.449 3.972
Приход од некретнина 1.080 1.164 1.022 1.082 Збир прихода или расх. 22.468 19.698 19.802 22.576
Упркос смањивању каматних стопа и сталном појачавању расположивих ликвидних средстава, приходи од камата су у 19834 већи за 700 хиљада него у претходно! години, а у 1985 су понова порасли за 1,36 милион, на 18,67 милиона. Иначе, у 1981 ови приходи су износили 19,65 милиона, у 1932 су били пали на 16,6 милиона, а у 1988 години на 11,6 милиона динара. Кретање прихода од камата нам јасно показује да је Хрватска свеопћа кредитна банка већ 1933 године почела да се нагло опоравља од свих последица банкарске кризе. Појачано пословање банчино, нарочито у 1985 години, изражено је и код прихода од провизија који износе 3,97 милиона према 3,44 милиона у 1934. Приходи од некретнина. остали су за време последњих 5 година готово непромењени.
На страни расхода видимо да је имало потпуни успех настојање банчине управе да прилагоди режијске трошкове промењеним приликама. Тако су управни трошкови редуцирани са 2,62 милиона у 1981 на 1,67 милиона у 1955. Интересантно је да су управни трошкови у 1985 за 430 хиљада мањи него у претходној години, иако је обим послова био знатно већи. Код персоналних издатака даље уштеде у 1935 нису биле могуће, јер су плате већ редуциране са 5,4 милиона у 1982 на 4,6 милиона у 1984 години. Порески терети износе просечно око 1 милион динара годишње. Резултат каматног посла у току последњих 6 година овако је изгледао (у милионима динара):
1930 1981 1982 1938 1934 19835
MON. o. O ODO. 100 100 DUO 12% 196 ·__ Расход 94... 1155. [08 25 28. 85 Вишак НЕ 6,6' 6,1 58 44 5,0 5,8