Narodno blagostanje — dodatak
22
ma 18,99 miliona u 1935) na rezervnu premiju života ı prenosnu premiju požara, a 1,93 miliona na specijalne fondove osiguranja. Zadrugin »stalni rezervni fond« iznosi 9,2 miliona i veći ie za 635 hiljada nego. u 1935. Pretprošle godine obrazovan je i »fond za otpise« od 500 hiljada, a prošle godine je
povećan na 800 hiljada dinara. Najjači Zadrugin fond je опај
»kursne razlike hartija od vrednosti«, koji je povećan sa 751 hiliadu krajem 1934 na 9,2 miliona u 1935 i na 12,36 miliona krajiem prošle godine.
Od tuđih sredstava treba spomenuti penzioni fond, uloge po knjižicama i po tekućim računima, reeskont i DpoVverioce. Penzioni fond činovnika iznosi 9 miliona i veći je za pola miliona nego krajem 19935. Od imovine plasirano mu је 276 miliona u efekte, 3,34 miliona u nepokretnosti, a 2,81 mi-
liona dinara otpada na gotovinu. Reeskont je takođe za 2,8
miliona veći nego u 1935 i dostiže 30,2 miliona. Ulozi su u toku poslednje dve godine gotovo udvostručeni. Oni iznose 44,9 miliona prema 31,03 miliona u 1935 godini i 23,6 miliona krajem 1934. Naročito veliko bilo je povećanje kod uloga po tekućim računima, koji krajem prošle godine dostižu 21,56 miliona, dok su u 1984 iznosili samo 8,5 miliona dinara. Blagodareći ovako znatnom prilivu uloga, Uprava Zadruge је znatno reducirala i poverioce, sa 39,7 miliona u 1934 na 15,6 miliona krajem 19356. Time je postignuta znatna ušteda kod pasivne kamate.
interesantne su i promene u aktivi. Kraiem pretprošle godine menice su bile najjača pozicija u aktivi. Zadruga je u foku 1936 dala za 7,8 miliona više meničnih kredita nego u 1985, ·alt uprkos tome, njen menični portfeli se smanjio per saldo za 16,9 miliona, na 32,6 miliona dinara. To dolazi otuda, što {e Beogradsko opštinsko poglavarstvo početkom 1936 iskupilo svoje menice iz ranijih godina u iznosu od 21,5 miliona. Krajem 1936 najjaču poziciju u aktivi čine tekući i privremeni računi, koji iznose 54,15 miliona prema 89,5 miliona u 1935. Na privremene račune otpada 4,15 miliona, a na alktivne tekuće račune ravno 50 miliona. Uprava napominje da su »krediti po tekućim računima plasirani sasvim dobro, jer su pokrića po. njima realna, a sami poslovi, kojima su namenieni. veoma solidni«.
Beogradska zadruga daje i zaimove na polise osigurania života, na činovničke plate i na zaloge hartija od vrednosti. Ova pozicija ie prema pretprošloj godini takođe porasla, i to sa 11,9 miliona u 19835 na 14,2 miliona u 1936.
Suma svih kredita, po pomenutim zajmovima, po eskontu i po tekućim i privremenim računima krajem 1936 iznosi oko 101 milion dinara (prema 94 miliona u 1935), odnosno na kredite je upotrebljeno oko 53% obrtnog kapitala, isti DTrOcenat kao i u 1985 godini. |
Beogradska zadruga obraća veliku pažnju i efektima. Nien portfeli hartija od vrednosti se sastoji poglavito iz акcila Narodne banke, 4% Investicionog zaima, naših spoljnih zaimova, Ratne štete i akcija nekoliko solidnih industrijskih preduzeća, a knjižen je preko sledećih računa:
u milionima dinara 1934 1935 1936 hartije od vrednosti 16,83 24,15 28,89 vrednost rez. fonda 8,01 8,56 8,99 vrednost rezervne premije 5,35 6,16 4,17
Ukupno 30,19 38,87 4%,05
U toku 1936 kupljeno je novih hartija samo za oko 20 hiliada dinara, a razlika na kursu, kojom je prošle godine povećan fond kursne razlike, iznosi 3,16 miliona dinara. Hartije od vrednosti dale su u 1936 pored toga i prihod od 1,89 miliona dinara, koji je proknjižen preko računa dobitka.
Bilansna vrednost Zadruginih imania iznosi 930 miliona i sigurno ie znatno ispod stvarne prometne vrednosti, tako da Zadruga ima tu iednu latentnu rezervu, Imania se vode preko
računa nepokretnosti (17,98 miliona) i kao vrednosti rezerVnih i prenosnih premija (12,74 miliona). Zadruga je i sopstvenik palate »Bristol« sa restoranom, kafanom i hotelom, koje
vodi u sopstvenoj režiji. Ovde moramo napomenuti da je U-
prava Zadruge usvojila ideju da se napusti dugogodišnja rezidenca u Savamali. Već ovog proleća imalo bi se pristupiti zidanju' reprezentativne palate na Zadruginom imanju kod Kneževog spomenika. Na toi odluci možemo upravi samo da čestitamo, jer će poslovanje Zadruge, u centru varoši, doći si-
gurno do još većeg izražaja, a nova palata donosiće i меси | rentu, nego što je to bio slučaj sa dosadašnjim manliim zgra-
dama koje su se tu nalazile.
Poslovanje u osiguravajiućoi grani pokazuje vanredan polet. Doduše, zbog slučaia sa osiguravajućim društvom »Feniks« iz Beča, bilo ie došlo za kraće vreme do izvesnog Zastoja u akviziciji životnih osigurania. Međutim, interesenti su brzo uvideli da ije tai slučai čisto individualne prirode ı da nema nikakvog razloga za nepoverenje prema ostalim osiguravajućim društvima. Na osiguravajući posao povolino je uticalo i pobolišanie opštih privrednih prilika. Kod Beogradske zadruge, bila je, pored toga, mnogo efikasnija i organizacija spoline službe. Blagodareći tome, osigurane sume su хпашо povećane, kako kod elementarnog tako i kod životnog OSiguranja. |
Glavne podatke o poslovanju u grani životnih osiguranja pokazuje nam sledeća tablica:
Osig. glavnica Neto-premija Neto-štete Štete u % God. „(u milionima) (u hiliadama din.) ртепија 1930 40,9 1.562 1.104 - 7066 1931 58,8 9.340 1.038 44,3 1932 56,5 2.557 1.370 59.8; 1935 55,6 92.464 1.174 47,6 1934 56,7 2.571 1.199 46,0 1935 63,6 2.997 1915 43,9 1936 77,6 3.493 1.269 36,3
Osigurana glavnica povećana je u 1936 ха 14 miliona, na 77.6 miliona: dinara. U toku prošle godine akvizicija novih poslova iznosila je stvarno 22,6 miliona, ан је s druge strane otpalo 8,6 miliona zbog isplata doživelih i umrlih osiguranika, kao i zbog otkupa i storna. Procenat storna i redukciie postojećih osiguranja u, 1936 bio ie, inače, znatno manji nego u toku nekoliko prethodnih godina. To je u vezi s pobolišaniem opštih privrednih prilika. U odnosu na prethodnu gzodinu porasle su i neto-premije za preko 13%, a osetno зе роpravio i procentualni odnos između neto premija i neto šteta. Mrajem 1936 on ie iznosio samo 36,9% prema 43,9% u 1935 godini i 70,6% u 1930.
Premije i štete u otseku elementarnih osiguranja ovako su se kretale (u hiljadama dinara):
Bruto- Neto- Neto- Neto-štete Godina premije ртепије štete u % pren. 1930 4.903 4.069 1.228 44,9 1931 4.508 1.942 1.359 51,9 1952 3.847 1.484 1.246 58,6 1938 3.698 1.344 491 21,9 1934 3.917 1.150 273 23,8 1935 3.379 1.300 352 27,1 1936 4.194 1.616 556 34,4
Dok je u 19935 porast premija još skroman, prošle gzodine je on znatno veći: kod bruto-premija iznosi 815 hiljada dinara, odnosno oko 24%. Doduše, u 1936 su nešto veće i štete u % premija, ali su ioš uvek znatno manje od tehnički dozvoljenog odnosa.
U 1936 su i troškovi odeljenja za osiguranie za oko 350 hiliada dinara veći nego u 1935. Međutim, to ie prirodna po-. sledica jače akvizicione delatnosti. Uostalom, ako оуо роуе-
al ep air
ROSI U TO LL O O RP