Narodno blagostanje — dodatak

1930/31: S

198.378. -0O0g,7a0. JD 110000 | 1. 88.755

-1931/82 7 105.995 - 80.584 19.494 66.601 1932/985 103.625 82.075 10.579 78.149

_ [63884 | 13000. | 29003. | | DMZ63 || 3770 19345 14980 12487 |. 12578 96.906

1935/36 72523. 126.856 12.993. - 115.574

Do 1928/29 proizvodnja 1 Da, pokazuju stalan porast; od 19209/90 do 1931/32 usled krize sve se cifre smanjuju. ali se situacija posle toga počinje osetno popravljati. Od 1932/39- bruto-proizvodnja raste za preko 20% godišnje. Slično kretanje pokazuje i neto-proizvodnja, koja je u 1935/96 та око 10% veća od one u 1928/29, naibolioi godini pre krize. Prodaja је poslednjih godina takođe porasla, ali je prošle godine u odnosu na 1928/29 зато ха око 7% veća, jer je u međuvremenu stalno rasla i sopstvena potrošnja. Inače, prodaja uglia u prošloj godini je gotovo dva puta veća od one u 1981,32. То je posledica odlične prodajne organizacije preduzeća. Ali, je tome u znatnoi meri doprinelo i neobično povoljno finansiisko stanje preduzeća, jer ono može da kreditira dužnike za prodatu robu isključivo sopstvenim sredstvima. To povećava konkurentnu snagu društva, jer ono ne mora da vodi računa o kamati koju.bi trebalo da zaradi u korist svojih poverilaca.

· Napominjemo da' je društvo delilo relativno skromne dividende ·svojim akcionarima i u godinama najjačeg Копjunkturnog poleta, pošto je veći deo dobitka upotrebljavan za -amortizaciju, Za rezervne fondove i nove naimodernije instalacije. Blagodareći toj mudroj poslovnoj politici, Društvo Aleksinačnih rudnika prošlo je kroz poslednju ekonomsku Krizu bez ikakvih težih posledica. Doduše, prihodi od proizvodnje bili su jako opali, ali se akcionarima nije mogla podeliti nikakva dividenda, jedino za 1981/32 1 1982/33 godinu. U narednoj tablici donosimo najvažnije bilansne pozicije za poslednje četiri godine. One nam pokazuju sjajnu strukturu kapitala. :

_ Aktiva 1932/33 1933/34 1934/35 1935/36

na dan 30 septembra u hilji. belg. franaka lovesticije (prvobitne) 7.778 6.500 6.181 5.900 Valorizovane ınvesticije 10.173 10.178 10.178 10.178 Hartije od vrednosti 630 530 527 511 Gotovina i banke 3.306 4.704 6.480 6.910 Zalihe i materijal 856 872 879 1.046 Razni dužnici 5.798 5.362 6.421 8.215 Ostave i garantije 95 105 158 44

Pasiva

Glavnica | 6.000 6.000 6.000 15.000 Zakonski rezerv. fond 1.000 1.000 1.000 1.500 Statut. rez. fond 5.303 4.654 4.654 4.654 Rezerva valorizacije 10.173 10.178 10.178 673 Amortizacioni fond 3.200 4.000 4.800 5.600 Poreska rezerva 227 — EEU Zastarele dividende 13 13 15 Neisplaćena dividenda 32 99 60 929 Neisplaćena nadnica 187 109 130 111 Poverioci ~ ; "756 346 536 1.016 Ostave i garantije 95 105 153 44 Dobitak 1.651 1.823 3.293 3.272 Zbir bilansa 28.637 28.246 30.813 32.799

Društvo bilansira krajem septembra svake godine, a ne kraiem decembra, kao što je to uobičajeno kod nas. Tome treba dodati da Društvo rudnika u Aleksincu ima svoje prav-

no sedište u Brislu. Zbog toga su i sve vrednosti bilansirane u belgijskim francima, a ne u dina ini

35

Ako detaljiramo bilansne pozicije, koje šačinjavaju pasivu, onda ćemo moći konstatovati, da tuđa sredstva, за Коjima preduzeće radi, iznose svega 2,05 miliona belgijskih franaka. To znači da imamo pred sobom bilans jednog preduzeća koje uopšte nema obaveza niti dugova, jer na tuđa sredstva ne otpada više od 6% obrtnog kapitala. Gotovina u blagajni i potraživanje kod banaka iznosi 6,91 miliona belg. franaka. Kad bi društvo likvidiralo sve svoje dugove i isplatilo svoje razne poverioce — koji su, uostalom, samo prolazni — požicija »gotovina i banke« u aktivi smanjila bi se na 4,85 miliona, i društvo bi moglo sastaviti bilans bez tuđih sredstava odnosno bez ı jedne pare duga. Takvih preduzeća kod nas gotovo ı nema. inače, tuda sredstva Dilansirana su preko tri računa: »poverioci« iznose 1 milion 16 hiljada franaka prema 536 hiljada krajem prethodne godine; na »neisplaćene nadnice«, čija je isplata dospevala na nekoliko dana posle zaključka, otpadalo je ill hiljada a »neisplaćena dividenda« iznosi 929 hiliada franaka. Ova Poslednja DOZičija je u Vezi sa teškoćama transfera.

Kod sopstvenih sredstava imamo takođe nekoliko interesantnih promena, ali su one — ako izuzmemo povećanje amortizacionog fonda za 800 hiljada, na 5,6 miliona franaka — samo formalne. Krajem -1934/35 glavnica je bila bilansirana sa 6 miliona, a zakonski rezervni fond sa ] milion franaka. Medutim, u vezi s odlukom vanrednog zbora akcionara, koji je održan 12 februara 19836 u Brislu, glavnica je povećana na ]5 miliona, a zakonski rezervni fond na 1,5 miliona franaka. Za odgovarajući iznos. od 9,5 miliona franaka smanjena je rezerva valorizacije, koja je sada iskazana sa 673 hiljade prema 10.17 miliona franaka krajem 1934/35. Ovim se stvarno stanje nije niukoliko promenilo, pošto se povećanje glavnice sastoji samo iz knjigovodstvene operacije prenosa stavke sa jednog računa na drugi. Inače, 12 hiljada društvenih akcija, koje su ranije glasile na po 500 franaka nominale, ubuduće neće uopšte glasiti na utvrđenu nominalu, već na odgovarajući deo čiste društvene imovine. Usvojeni tip akcija je vrlo čest u zapadnim zemljama.

U odnosu na prethodnu godinu oDbrini kapital, koji је istovetan sa zbirom bilansa, porastao je za dva miliona franaka, na 32,8 miliona. To je izazvalo i nekoliko interesantnih strukturelnih promena u aktivi bilansa. Pre svega vidimo, da je pozicija »gotovina i banke« za 430 hiljada Veća. Zalihe i materijal su takođe za 167 hiljada veće i iznose 1,04 miliona franaka. Investicije (prvobitne) iznosile su krajem 1934/95 godine 6,18 miliona franaka. Kako su otpisom smanjene za 650 hiljada franaka, one bi morale iznositi 5,59 miliona. Međutim bilansirane su sa 5,9 miliona. To znači da je i prošle godine bilo novih investicija za oko 370 hiljada franaka. Naiveći porast pokazuju, međutim, razni dužnici koji iznose 8,2 miliona prema 6,4 miliona u prethodnoj godini. To je posledica povećanja prodaje uglja.

Čisti dobitak je ipak nešto manji nego u 1954/95. То је izazvano gubitkom na kursnoj razlici i povećanjem državnih i samoupravnih dažbina. Kao što se vidi iz sledeće tablice, struktura računa dobitka i gubitka ne odgovara onoi koja ie kod nas uobičajena. ·On je sastavljen prema belgiisRim i francuskim uzansima i pretstavlja u stvari podelu bruto dobiti:

Касип гибика i dobitka

Rashodi 1982/88 1938/34 1984/35 1985/36 na dan 30 septembra u hili. belg. franaka

Amort. prvob. invest. 1.400 650 650 650 Amort. valoriz. invest. 800 800 800 800 Otpis har. od vrednosti 100 O BEE i ДМ Dobit za podelu 1 378 1.842 1.822