Narodno blagostanje — dodatak

56

РАК. __- __. 145. MAG 36. 149 Ротег и обе. |. 344. 610 855 =1.095 Kiriia, osvetl., ogrev |. 523 _ 959 | 64 _ 413 Ostali troškovi | ___B8O. 5905, 780 999 Amortizacija _____ OOO0 (6205. ~ 548 --.- == 976 Рорнакмек.к 244 1028. 1558 1367 Prihodi Radio-pretplata 5.805 7.067 8.086 9.859 Ostali prihodi 328 380 450 . 609 Zbir prihoda 6.133 7.447 8.545 10.461

Pored prihoda od radio-pretplate postoje i »ostali pri-

hodi« (uglavnom od reklame i kamata), koji su u 19836 iznosili ::

preko 609 hiliada dinara. Neki pretplatnici zameraju radiostanici zbog reklama. Međutim, kako vidimo, reklama pretstavlja za nju znatan prihod, koji joi omogućava da poboliša opšti program, što je-u interesu samih pretplatnika. Inače, reklama se daje samo jedan ili najviše dva puta dnevno, dok зе kod mnogih svetskih stanica ona daje neprekidno između drugih tačaka programa. —

Na strani rashoda vidimo da »troškovi programa« pretstavliaju najveći izdatak. Od prihoda pretplate u toku 1936 Beogradska radiostanica utrošila ie na troškove programa {pogon, program i plate spikera i tehničkog osoblja) oko 57%, na porez i bolesničku blagainu 11%, na amortizaciju investicija 10%, a na sve ostale režijske troškove (kiriia, osvetlenje, ogrev, kamata itd.), oko 14%. Troškovi pogona, plate i kirija, osvetlenje i ogrev pokazuju u svom kretanju priličnu stabilnost. Dosta je stabilan i procenat amortizacije. On je iznosio uvek 7%, izuzevši 1932 i 1936 godinu. U 1932 bio je 15%, jer je Društvo očekivalo da će država odmah prihvatiti predlog da se stara stanica u smislu predloženog novog ugovora modernizuje. U 1936 na stare investicije otpisano je 10%, a na nove 121/=-%. Neposredni »troškovi programa« naglo rastu i u 1936 iznose 3,83 miliona. Za 1937 predviđaju se sa 4,5 miliona dinara. To je posledica pobolišania programa. Prema 1983 godini to је porast od 100%, а ргета 1929 од ргеko 200%.

Što se tiče finansijske strane društva »Radio a. d., Beograd«, potrebna objašnjenja dobijamo sledećim upoređenjem:

Račun izravnanja

Aktiva 1983 1984 1985 1936 | u hiljadama dinara

Investicije 4.212 7.785 7.783 9.331 Gotovina | 464 1.036 2.952 9.627 Hartije od vrednosti 10 16 75 210 Dužnici 2.216 760 724 1.091 Gubitak sa prenosom 709 <= та =

Pasiva Glavnica 5.000 5.000 5.000 5.000 Rez. fond = | S 51 177 Spec: rez. fond — = — 329 Fond amortizacije 116 1:651 2.270. | 2,815 3.704 Penzioni fond — — 10 184 Роуепос | i 960 2.008 1.502 9.295 Polagači kaucija | Пе = 62 52 Dobit sa prenosom = 319 1.456 · 1.719

Zbir: bilansa · 7.611 ' 9,597 ~ 10.807 + 19.311

· Investicije Drefstavljaju najveću poziciju u alttivi, U 1034 one Su · 'povećane za 3,5 miliona. To je u VeZi. 8; “podizanjem emisione stanice kod Makiša. Godinu dana pre toga, u 1938

· kuplieno је одпозпо zemljište koje ima preko 25. 000: m a,na-

lazi se u blizini električne centrale »Elektro-Makiša a. d.«. U 1936 investicije pokazuju novo povećanje od 1,55 miliona, a u 1937 imaćemo dalje povećanje od oko 4 miliona. To su tro-

škovi moderne emisione stanice od 20 kilovata. Gotovina iz-.

nosi 2,6 miliona. Od toga se nalazi 68 hiljada u blagajni, a ostatak je kod banaka. Glavnica i fondovi, zajedno s fondom amortizacije, iznose 9,2 miliona, što znači da su celokupne in-

vesticilie pokrivene sopstvenim sredstvima. То је neobično po-.

voljno. Ukupna tuđa sredstva u 1936 iznose svega 2,29 miliona. Gotovina u blagajni i kod banaka je. znaino. veća od tog iznosa. i gradi odnose зе па 1935 godinu): dividenda 700 hiliada (prema 600 hiljada u 1985); rezervnom fondu 1836 hiliada (120); specilalnom rezervnom fondu 100 hiliada (329); penzionom fondu 68 hiliada (24); državi 9 hiliada (25) i prenos na novi račun 9348 hiliada (100).

U upravnom odboru su g.g.: Petković K. Voja, Pod. nik; Karamata Stevan, potpretsednik; Vajt Herbert Artur, Vagner Stevan, Vikerhauzer Viktor, Paunković Đura, д4-г Тагtalja Emer, Hanau Julius. U nadzornom odboru nalaze se соspoda: Stanković Zafir, Rios Frederik Henri, Stanimirović Borisav i Tizenhauzen Anatolije. Generalni direktor je g. Kalafatović S. Danilo, a generalni sekretar g. Inž. Đokić Lazar. Referenti su g.g.: d-r Vitezica. Vinko, Krstić Petar i Mozer Егапјо.

»PUTNIK« DRUŠTVO ZA SAOBRAĆAJ PUTNIKA I TURISTA U KRALJEVINI JUGOSLAVIJI, BEOGRAD.

Merkantilističke težnje u trgovinskoi politici u toku posledniih sedam-osam godina prouzrokovale su jače interesovanje države za problem turizma, u vezi sa bilansom plaćanja. Zbog toga se gotovo u svima zemliama turizmu pridaje sve veći značal. Pored trgovinskih sporazuma, poslednjih Zodina su sve češći i turističk: sporazumi, koji prvenstveno regulišu platni promet u vezi sa turističkim prometom. Inače, najvažnije turističke zemlje uložile su ogromne napore i DOtrošile velike svote da bi povećale broi posetilaca iz inostranstva. I naša zemlja је posvetila izvesnu pažnju unapređenju ove privredne grane. Otsek za turizam Ministarstva trgovine i industrije, kao državno nadleštvo, stara se za unapređenje turizma. Međutim, najvažniji praktični DO) na unapreдепји turizma je domena »Putnika«.

Po svojoj pravnoi formi »Putnik« ie akcionarsko. društvo čiji su akcionari država i razne turističke organizacije. Ali »Putnik« ne spada u red kapitalističkih preduzeća u pravom smislu reči. On je u stvari netečevno preduzeće nacionalnog i opšte-korisnog karaktera, jer obavlja poslove koji spadaju u nadležnost javno-pravnih ustanova. Doduše, »Putnik« obavlja, pored ovih, i poslove čisto komercijalne prirode, ali ne toliko u cilju da svojim akcionarima deli dividendu, ko-. liko zbog toga što i takvi poslovi unapređuju turizam. Osim toga, oni donose potrebna sredstva za izvođenje propagande

turizma. »Putnik« iz prihoda svog opšteg, a naročito Котег-.

cijalnog rada, pokriva ogroman · deo tereta naše turističke

propagande u inostranstvu i u zemlji Treba naročito ista-

knuti đa je on vršio svoi zadatak bez ı jedne pare državnog

novca. Prema tome, u opštem „je interesu da se »Putniku« o-.

mogući povećanje njegovih dosadašnjih prihoda, kao 1. dobijanje novih. sredstava. Neposredni izdaci. »Putnika« za tu-

rističku propagandu u toku poslednjih 13 godina. iznosili 351

u hiljadama dinara:

И оте та 1936 godinu je ovako podeljena (cifre u za-