Narodno blagostanje — dodatak

_ godine 1924—1927 . 240 godine 1932 1.122 « 1998 977 | < | 1983. 2200 « 1099. 1.216 « 1034 2.696 « 1980 | 3. 329 1935 4.081 ~ ONI 1(03/ . 1.970, |P «e! 19867 . 3189

cao što se vidi, Putnik je- od 1924. do 1936 izdao·za turističku ropagandu ogromni iznos od 19,577.000 dinara, od čega otрада ргеко-12 miliona na četiri poslednje godine. To je OgTOman парог: ~ |

Godišnii izveštaji »Putnika«, pored obijanja о Пе :vima društva, daje i iscrpan pregled razvitka našeg turizma u 1936 godini. Broj domaćih turista pao ije sa 767,5: hiljada u 1935 na 687,3 hiljade u 1936 g., ali je broji stranih turista po<astao sa 249.914. na 257.590. Smanjenje broja domaćih turista za 10,44% je posledica sniženja činovničkih plata krajem 1935 i povećania Železničke putničke tarife početkom 1936. 'Povećanie posete stranih turista za 6,34% izazvano је delom роуо пи turističkim sporazumima sa Nemačkom, Austrijom, Mađarskom, Čehoslovačkom, Poliskom, Rumunijom i Grčkom, a delom je posledica pojačane turističke .propagande koju vrši »Putnik« u inostranstvu. Uprkos smanjenju broja domaćih turista, zabeležen ie kako kod stranih tako i kod domaćih turista porast u broju provedenih dana (5,20.600 u 1936 prema 5,217.951 u prethodnoi godini). Blagodareći tome prinos od turizma je takođe povećan. Inače, ogromni značaj turizma za turističke krajeve, kao i za platni bilans naše: zemlje pokazuje nam sledeće upoređenje:

O ; Је - Višak рпPrihod od Prihod od ULub: АНЕ зета naših hoda sir

Godina om. lu- stranih turisla odturizma turista u ino- turista rista Код паз · | stranstvu kod nas

1930 277,0 328,3 605,3 -

1931 · 279,5 2515 · 580,8 — 1932 276,38 _ 216,6- 499,09 — 1933. _ 497,5 273,6: 7011 1508 122,8 1984 502,0 __300 1 | У 142,1 167,3 1935 БЛОА то 8271 164,8 152,3 1936 503, | 3421 845,5 „191,8 150,3

U 1986 naša turistička mesta imala su od ove privredne grane prihod od 845 miliona dinara, od čega otpada preko Dola milijarde na izdatke naših građana iz neturističkih krajeva,-a 342 miliona dinara na izdatke stranih turista. Gornji podaci pokazuju dalje da je. naš turistički bilans bio od 1933 godine aktivan u pogledu prihoda: od turističkog prometa s inostranstvom. lako turistički promet zaostaje iza vrednosti naše spoljne trgovine, ipak on pretstavlia važnu poziciju u našem platnom bilansu, pošto je višak u našem turističkom bilansu iznosio u 1933 godini 24,8%, u 1934 godini 54,8%, u 1935 godini 49,7% i u 1936 godini 50,95% viška iz našeg trgovinskog bilansa, odnosno u toku poslednje tri godine naša spoljna trgovina donosila nam je po prilici samo dva puta više deviza nego turizam. Dobar deo zasluge za to pripada svakako i »Putniku«.

»Putnikov« turističko-propagandni rad je vrlo obiman. Џ u toku prošle godine »Putnik« je bio u tesnom kontaktu за međunarodnim turističkim ustanovama, naročito sa MeđunaTodnim udruženjem velikih turističkih organizacija u Beču.i sa 'stalnim turističkim komitetima Male antante i Balkanskog sporazuma. U svom propagandističkom radu bio ie potpomognut i od nadležnih u Ministarstvima saobraćaja, trgovine i indu-

strije, finansija itd:, od banskih uprava, turističkih organiza-

«ila T srodnih ustanova. U izđanju samog Društva štampano де u toku 1986 godine 115.000 komada razno propagandnog Tnaterijala sa oko 3,46 miliona strana (prema 347.800 komada i 6,24 miliona strana u 1935). Pored toga uz potporu »Putnika« izdato'je od strane turističkih društava i saveza 324.700 'Komada sa 13,07 miliona strana (prema 366.000 komada i

57

19,39 miliona strana u 1935). Od 1924 do kraja 1936 štampano-

je od strane »Putnika« ili ie od njega subvencionisano izda-

nje 8,436.860. komada raznog propagandnog materijala, najvećim delom:na nemačkom, českom, francuskom, mađarskom itd. Vrlo aktivnu delatnost razvio je »Putnik« i na polju fotografske propagande. Snimljen je i jedan film U бој, namenjen propagandi u anglo-saksonskim zemljama, pored raznih kratkih snimania izvesnih predela i priredaba. Društvo je priređivalo. i predavanja, učestvovalo na raznim izložbama, a vršilo je i efikasnu novinsku propagandu u inostranstvu | u zemlji. . 1 : | _ Obilna sredstva,- koja su upotrebijena u svrhu propa'gande, proističu :iz rada komercijalnih jedinica društva. KOomercijalni rad društva sastoji se iz: prodaje voznih karata, bankarskog i deviznog poslovanja, prodaje turističke literature, železničke reklame i organizovanja društvenih i paušalnih putovanja. Promet putničkim kartama bio је ха 12,04% jači nego u prethodnoj godini. Prodato je za 54,57 miliona dinara jugoslovenskih železničkih karata u zemlji (prema 47,55 miliona u 1935) i za 46,86 miliona dinara u inostranstvu (prema 42,95. u 1935), kao i stranih železničkih karata za 31,52 miliona dinara (prema 27,59 miliona. dinara u 1935 godini). Prodaja ostalih putničkih karata kretala se ovako: parobrodskih 1,57 miliona dinara u 1986 prema 1,59 miliona u 1935; avionskih za 464 hiljade dinara u 1936 prema 2593 hiljade u 1935; autobuskih za 295 hiljada u 1936 prema 848 hiljada dinara u 19935 i karata za spavaća mesta za 573 hiliade dinara u 19936 prema 476 hiljada u 1935 godini. Ukupno je prodato svih karata za 135,8 miliona dinara prema 121,2 miliona u 1935. Povećanje prodaje jugoslovenskih železničkih karata u zemlji za 14,7%% je delom posledica povišenja putničke tarife za 10% (početkom 1936).

Celokupan prihod »Putnika« u 1936 od prodaje voznih karata iznosio je 6,52 miliona, ali je komisionarima isplaćeno na ime provizije 4,39 miliona, a troškovi Odeljenja za obračunavanje i kontrolu karata iznosili su 331 hiljadu dinara, tako da je stvaran prihod bio samo 1,802.000 dinara. Međutim, upravni troškovi »Putnika« (lični i materijalni) iznosili su 2,005.500 miliona. To znači da prihodi od prodaje voznih karata, i pored najrigoroznije štednje, nisu bili dovolini da Dpokriju opšte upravne troškove. Zbog toga je »Putnik« nastoJao da osigura prihode za svoj rad i pomoću drugih poslova. Prihodi od poslovanja ostalih komercijalnih jedinica iznosili su 5,42 miliona, a rashodi 1,62 miliona, tako da je bruto-dobitak komercijalnih jedinica, bez prodaje karata, iznosio 3,8 miliona dinara. Najveći deo poslovanja komercijalnih jedinica otpada na Otsek za. devize i valute, u kome su prihodi bili 9,817.277 dinara, a rashodi 410.790 dinara.

Celokupan rad·»Putnika« u 1936 godini zaključen ie sa jednim viškom od 6192 hiliada dinara, koliko je ostalo posle pokrića svih troškova i upotrebe velikog dela prihoda u ciljeve turističke propagande.

Račun gubitka i dobitka

Rashodi 1933 1934 1935 1936

| u hiljadama dinara Lični izdaci 10080 | | 1.985 1:609,, | 525 Materijalni izdaci 443 484 550 480 Porezi i takse 160 574 4929 145 Otpis inventar 118 775 17 119 _OXDis dubioza | trošk. l „____ 1.034 10 902 . Izdaci za propagandu ~ 2.906 2.786 4.081 3.139. Isplaćene provizije — 4.304 4.258, 4721. · Troškovi komerc. jedin. „1.710. 11.404 O ZOM, 1.628 "Робнак 170 1.486 1619. 612