Narodno blagostanje — dodatak

O O

"Poverioci :31.600 19.620 41.569 · 27.885 "Ulozi 50804) 35.863) 183.740 | 11228 | “Prenose Катаје | 90 ПА 29! | 19 · Nepodignuta dividenda 1 5 | 9 7 _·Kaducije, ostave, gar: 88290. 67.168 40.885. 57.781 . " Тапшјета | | 208 ' 848 | 348 | [548 Dividenda 1.400 | |__1500 1.600 1.600 · Prenos dobiti” __89 117 474 434 Zbir bilansa ~ 201.271 154.721 143.929 136.990 'Obrtni kapital 112.981 87.558 97.044 79.209 i. Е Bačun gubitka i dobitka · · · Rashodi j 5 "Катаје · 5.097 1.664 867 659 Troškovi 2161 2403 1.807 3.328 Poliska dobra — — = 26 Otpisi 9.531 234 10 10 Еопа kursne. razlike — — 199 41 ·: Amort. nepokr. — —, — 220 Čisti dobitak 3.971. 4.037 5.690 Đ:777 _ Prihodi Prenos dobitka 711 82 117 474 Kamate i provizije 12.272; 8.182 7.703 8.434

Оа ћаг.. од угед. 10 36 22 28

Od nepokretnosti 186 129 115 121 Napl. ·otpis. potraž. — — 473 698 Kurs. razl. obaveza — — 141 306 Zbir prihoda-rashoda 13.181 8.428 8.571 10.061

Obrtni kapital Dunavske banke krajem 1930, dakle pre bankarske krize, iznosio je 51 milion dinara. Posle toga je

'stalno rastao i u 1988 dostiže 113 miliona. Krajem 1936 on

iznosi 79 miliona dinara i veći je za 28 miliona nego u 1930 godini. Sopstvena sredstva bančina u 1996 godini dostigla su 38 miliona dinara, na dividende i tantijemu otpada 2 miliona, a na poverioce i uloge 39 miliona. Kao što se vidi, odnos između sopstvenih i tuđih sredstava je neobično povoljan. Rezervni fondovi se dofiraju u znatnoi meri. Dok su u 1930 godini iznosili samo 2,7 miliona, a u 1933 godini 7,7 miliona, dotle dostižu kraiem 1936 godine 17,7 miliona.

U aktivi vidimo da kod Dunavske banke menice uopšte ne igraju veliku ulogu. 76% obrtnog kapitala plasirano je u aktivne tekuće račune, oko 14% nalazi se kao gotovina u bančinim kasama, a na sve ostale pozicije u aktivi ne otpada više od 10% ukupnog obrtnog kapitala. Gotovina u blagajni bila ie potpuno dovolina za isplatu svih uloga. To je lep dokaz bančinog likviditeta. Inače, poverenje ulagača i poverilaca. je optimalno. Interesantne su i promene kod hartija od vrednosti. Sa 211 hiljada u 1930 odnosni portfeli je bio porastao na 11,78 miliona u 1932, a posle toga se postepeno smanjuje i krajem 19936 iznosi samo 1,77 miliona.

Zbog maksimiranja kamatnih stopa bruto-prihodi u

P1934 u odnosu na 1938: bili su smanjeni za jednu trećinu. U

1935.i }936 -oni opet rastu i u prošloj godini iznose oko 10

~:fhiljona, 0d čega otpada na aktivnu kamatu i razne provizije 28,4. miliona dinara. Posle pokrića pasivne kamate i troškova, Kao: i otpisa kursne. ražlike i amortizcije nepokretnosti, 1936 ije zaključena sa čistim dobitkom od 5,777.000.:dinara. Isplaićuie se 8% na ime dividende, а озбавак је пећ u:fondove, i

to Uu rezervni fond“1d,9 miliona, u fond za sumnjiva ·potra-

·Živanja 500 h#liada, wfond zagrađenje:1: milion dinara: Na

ime tantijeme isplaćeno je 943 hiljade, a na novi „račun se

00056 434 hiljade „dinara.

OJ, Stajić, d-r Oskar 'Plautz, d-r "Albert, Riha |, Zivan, Воко„„jević. U nadzornom odboru nalaze se ер: Josif, К; _ Stojano: Vić, Mihailo Cocić i Srećko Tomić. 1

_ покриће |

БАНКА. Ј. КРОЈЦЕР JL JE ЗАГРЕБ"

· Биланси Банке Ј. Кројцер дед. Загреб, за последњих

шест година битно се разликују од биланса огромне ве-

кине наших новчаних завода. Банкарска криза овде није оставила готово никаквих трагова. То се најбоље види по кретању улога. Ови су. износили у хиљадама динара:

Године динара Године динара 1929 7.912 1933 14.469 1930 9.809 1934 16.978. 1931 7.319 1935 21.257: 1982 10.609 1936 94.336

Приликом панике улагача у септембру 1931 године Банка Ј. Кројцер изгубила је само 2,5 милиона динара туђих средстава. Међутим, већ у току 1982 године то смањење је више него компензирано приливом нових улога. Крајем 1936 улози износе 243 милиона према 7,3 милиона динара у 1981. То значи да су данас скоро три и по пута већи. С обзиром на познате катастрофалне појаве на нашем новчаном тржишту у току последњих година ову чињеницу не можемо довољно подвући. Иначе, поменути пораст улога је најбољи доказ за то, да су и улагачи свесни с коликом опрезношћу се воде банчини послови.

И банчини биланси за последње четири године указују на велике банкарско-политичке способности њених шефова: ~

Рачун изравнања

1986

Актива 1933 1934 1985 у хиљадама динара Готовина 9.169 10.411 6.863 7.804 Валуте, девизе, дукати 138 37 32 108549 Ефекти 2.493 1.426 1:065 939 Купони и срећке —— O :78 Менице 4.454 5.626 7.386 7.314 Дужници и ломбард 5:915. 4.592 12.152 16.458 Прелазне ставке — — 60 142 Непокретности 2.119 2.186 2.186 2.186 Инвентар 52 52 65 59 Курсна разлика ефеката 320 — — с Пасива . Главница 5.000 5.000 5.000 5.000 Резервни фонд 1.650. 1.700 1.700 1.700 Фондови курс. разл. 300 300 300 348 Фонд за покр. дубиоза — = 685 1.404 Улози | 14.469 16.373 P1.95/ | 94386 Реесконт = 201 92 387 IloBepMouM — — — 541 Разна пасива 72 71 533 · 868 Чисти добитак 83 144 518 __ 458 Збир биланса 23.890 26.051 29.885. 35.023

На стално повећање обима послова указује и пораст збира биланса са 14,8 милиона у 1981 на 95 "милиона крајем 1936 године. У току 1936 збир биланса који је исто: ветан с обртним капиталом повећан је за 5,14 милиона динара, од чега отпада преко 3 милиона на пораст „улокај Према 1935 улози су за 145% већи. Друга повољна чињеница је богато. дотирање фондова. Тако је фонду. за сумњивих потраживања, који , Је! образован, у 1935 години, дотирано 719 хиљада динара, а „фонду Кур:

„ сне разлике 48 хиљада. Укупна сопствена средства износе „8,89 милиона према 4,89 милиона у 1931 години.

Дакле, У доба незапамћених поремећаја на нашем банкарском и

кредитном организму повећана су за 82%, односно [ЕЦ че "тири милидна динара, од“ "чега отпада 2 милиона "на по_већање фондова, а 2' милибна | на По 56 главнине. (које 14: "извршено у 1932. години): ;

" Посматрајући, "начин, "пзасмана. капитала noga

RODA до констатација необично ПОВОЉНИХ по Банку. и